Kolege, studenti, ambasadori skandinavskih zemalja i porodica oprostili su se u Beogradu od Ljubiše Rajića, profesora Filološkog fakulteta, koji je preminuo nakon duge i teške bolesti. Ljubiša Rajić bio je osnivač katedre za skandinavske studije, istaknuti građanski aktivista i jedan od najglasnijih kritičara režima Slobodana Miloševića.
„Odlazak profesora Ljubiše Rajića predstavlja veliki gubitak za Srbiju“, rekli su poštovaoci njegovog dela na komemoraciji u Rektoratu beogradskog Univerziteta.
Ljubiša Rajić bio je naučnik, pedagog i intelektualac od najvećeg značaja za odnose Srbije i skandinavskih zemalja, ali je u svojoj zemlji i daleko van njenih granica ostavio i veliki trag kao jedan od najprincipijelnijih zagovornika demokratije i ljudskih prava.
Ambasador Norveške Nils Ragnar Kamsvag rekao je da je, pored temeljne i istrajne gradnje kulturnih mostova, Rajićevo zalaganje za slobodu govora jedno od njegovih najupečatljivijih dela.
„Za većinu Norvežana Ljubiša je poznat kao glas iz Beograda, kao čovek koji je tokom devedesetih godina obaveštavao norvešku javnost o jednoj drugačijoj Srbiji. Tako je stekao mnogo dobrih prijatelja, ali i mnogo moćnih neprijatelja. Smatrao je da jednostavno tako mora biti kada čovek čuva, ceni i zastupa visoke vrednosti. Ostaće velika praznina sada kada se više ne može čuti glas profesora Ljubiše Rajića“, kazao je norveški ambasador.
U domaćoj i evropskoj javnosti Ljubiša Rajić ostao je upamćen kao jedan od najoštrijih kritičara režima Slobodana Miloševića. Bio je jedan od retkih profesora koji je podržao studente tokom protesta 1996. i 97 ali i, mnogo posle toga, 2011. godine. Zbog ukazivanja na zločine srpskih snaga tokom rata devedesetih u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i na Kosovu, kao i zbog kritike Srspke pravoslavne crkve često je bio izložen uvredama i pretnjama.
Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, rekla je da će delo Ljubiše Rajića ostati zauvek, i podsetila na reči Martina Lutera Kinga da se „naši životi završavaju kada prestanemo da govorimo o stvarima koje nas se svih tiču.“
„Ljubiša govori i danas. Njegove reči odzvanjaju u nama, one nas podstiču ali i zalede svojom lucidnošću kojom rasparaju neko od bolesnih tkiva društva. On je najvažniji učesnik kulture neslaganja, kulture otpora srpskog društva, neću reći i druge Srbije jer je isto tako bio kritičan i prema njoj. U sredini uskih pogleda njegov kritički stav je iritirao i provocirao. O savremenom društvu on je nastavio da govori oštro, jasno, kritički, bez zadrške i bez premišljanja. Njegove duhovite i značajne opaske urezale su se u društveno tkivo srpske javnosti.“
Istinski oslonac
U akademskom svetu Ljubiša Rajić zauzimao je istaknuto mesto, i decenijama je bio jedan od ključnih intelektualaca koji su postavili temelje dobrih odnosa Srbije i skandinavskih zemalja.
Zoran Petrović, predsednik Društva srpsko-norveškog prijateljstva, kaže da je jedan od životnih ciljeva profesora Rajića bila bolja budućnost srpskog društva, koju je gradio i kroz odnose sa Norveškom.
„Jasan pokazatelj kako to društvo treba da izgleda je aktivnost Ljubiše Rajića. On je ni iz čega skovao jedan prostor za saradnju između dve zemlje. Uvek je vrlo teško opraštati se od nekoga ko je bio toliko aktivan... Želeo bih samo da kažem da je bio najpoznatiji možda po tome da je uvek govorio ono što je mislio ne vodeći računa da li će doživeti negativne posledice. I na tome mu hvala“, kazao je Petrović.
O značaju i velikom tragu koji je ostavio Ljubiša Rajić svedoči i to što se povodom njegove smrti biranim rečima oglasio i premijer Norveške Jens Stoltenberg.
Lubiša Rajić bio je omiljeni profesor, čuven po modernom, korektnom i marljivom pristupu.
Mirna Stevanović, studentkinja Grupe za skandinavske jezike i književnost Filološkog fakulteta, poručila je da će se studenti truditi da budu dostojni naslednici čoveka koji im je ostavio akademsko zaveštanje čiju veličinu je teško iskazati.
„Mi koji smo imali čast da ga lično upoznamo osećamo da je daleko teže iskazati veličinu zaveštanja koje nam ostavlja kao čovek. Naš profesor je imao ogromno znanje koje je sa nama uvek nesebično i od srca delio. Bio nam je uzor u skromnosti i učio nas je da uvek mislimo svojom glavom. Bio nam je istinski oslonac, učitelj, prijatelj i drugi roditelj. Ne možemo da iskažemo koliko će nam nedostajati. Da je sada ovde, sigurno bi nam rekao da se manemo sentimentalnosti i da nastavimo sa poslom“, kazala je ona.
Ljubiša Rajić objavio je više od 200 radova i članaka iz skandinavistike i drugih oblasti, uređivao je list “Republika”, i bio član upravnog odbora Prijatelja dece Srbije i Fonda za otvoreno društvo u Jugoslaviji. U martu 1999. izabran je za inostranog člana Akademije nauka Norveške i nosilac je više odlikovanja skandinavskih zemalja.
Profesor Ljubiša Rajić biće sahranjen u četvrtak, 7. juna, u 14.30 na Novom groblju u Beogradu.