NATO odobrio "Patriot" u Turskoj, Obama upozorio Asada

Ministri inostranih poslova članica NATO-a odobrili su u utorak zahtev Turske za raspoređivanjem odbrambenog sistema Patriot u cilju njene zaštite od raketa i aviona koji bi mogli da je ugroze sa sirijske teritorije.

"NATO je danas pristao da pojača odbranu Turske angažovanjem raketa Patriot. Turska je zatražila podršku NATO snaga, i mi ćemo ostati uz Tursku u duhu snažne solidarnosti. Narodu Turske poručujemo: Odlučni smo da odbranimo vas i vašu teritoriju. Svakome ko bi poželeo da napadne Tursku kažemo: Nikada ni ne pomišljajte na to”, kazao je generalni sekretar Alijanse Anders Fogh Rasmusen.

Prethodno je američki predsednik Barak Obama upozorio sirijskog lidera Bašara al Asada da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ukoliko upotrebi hemijsko oružje protiv svog naroda.

Zvaničnici NATO-a jasno su predočili da će raspoređivanje sistema Patritot u Turskoj imati isključivo odbrambeni karakter.

"Taj sistem neće na bilo koji način biti podrška uspostavljanju zone zabranjenog leta ili bilo kojoj drugoj ofanzivnoj operaciji. Turska je zamolila za podršku NATO-a i mi smo uz nju, izražavajući našu punu solidarnost. Uveren sam da ćemo pokazati našu odlučnost da odvratimo bilo kakvu pretnju i odbranimo našeg saveznika, jer je Alijansa zbog toga i postoji”, rekao je Rasmusen uoči sastanka u utorak.

Tim stručnjaka Severnoatlantske alijanse je već posetio nekoliko mesta u Turskoj gde bi mogli da se razmeste ovi presretači.

NATO će verovatno u utorak dati zeleno svetlo uprkos protivljenju Rusije, čiji ministar inostranih poslova takođe prisustvuje sastanku u Briselu.

Međutim, analitičari ističu da raspoređivanje raketa – koje će obezbediti SAD, Nemačka ili Holandija – može potrajati nekoliko sedmica.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je u ponedeljak Tursku, nakon sastanka sa njenim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom u Istanbulu, da bi razmeštanje takozvanih "patriot" raketa duž sirijske granice moglo samo da pojača neprijateljstvo a ne da ga smanji.

Turska, koja je primila hiljade izbeglica iz Sirije, više puta je pozvala na svrgavanje režima predsednika Bašara al Asada, dok se Rusija, tradicionalni sirijski saveznik, protivi bilo kakvoj spoljnoj intervenciji.

Putin je istakao nakon razgovora sa Erdoganom, da dve zemlje nisu približile stavove o prevazilaženju krize u Siriji.

On je naglasio da podrška Rusije Damasku ne može da se izjednači sa podršku Asadovom režimu.

„Mi ne štitimo sirijsku vladu. Nismo njen zastupnik“, kazao je Putin.

Prema nezvaničnim podacima, sirijske opozicione snage su ostvarile veliki napredak na terenu, a nekoliko granata koje je na njih ispalila sirijska vojska palo je na tursku teritoriju. Granica između dve zemlje je duga 900 kilometara.

Ankara je zatražila od NATO-a razmeštanje protivraketnog sistema nakon procene obaveštajnih službi da zvanični Damask razmatra upotrebu balističkih raketa sa hemijskim komponentama.

Posledice i crvena linija

Arapske, turske i zapadne obaveštajne službe procenjuju da Sirija poseduje hemijsko oružje u količini od hiljadu tona, koje je uskladišteno u 50 gradova širom zemlje. Mediji navode kako se veruje da arsenal uključuje visokotoksične iperit i sarin.

CIA veruje da je Sirija pokušala da razvije još nekoliko vrsta veoma otrovnih nervnih gasova, poput VX.

Damask nije potpisao Konvenciju o hemijskom oružju (CWC), niti je ratifikovao Konvenciju o biološkom i toksičnom oružju (BTWC).

CIA smatra da ovo oružje može biti lansirano „iz aviona, balističkom raketom ili artiljerijskom granatom“.

Jedan neimenovani američki zvaničnik govorio je u ponedeljak za „Njujork tajms“ (the New York Times) „o pripremama za moguću upotrebu hemijskog oružja.

Agenti obaveštajnih službi poslednjih dana su primetili premeštanje komponenti hemijskog oružja koje bi se mogle upotrebiti protiv opozicionih snaga.

"Sirijski arsenal hemijskog oružja izaziva veliku zabrinutost. Znamo da Sirija poseduje rakete i hemijsko oružje i to takođe treba da se uzme u obzir u našim proračunima i to je razlog zašto je veoma urgentno da se obezbedi efiskasna odbrana našeg saveznika Turske”, naglasio je generalni sekretar NATO-a Rasmusen.

Bela kuća je saopštila da je veoma zabrinuta i priprema rezervni plan.

Američki predsednik Barak Obama upozorio je sirijskog predsednika Bašara al Asada da ni ne pomišlja na upotrebu hemijskog oružja da bi sačuvao vlast, jer to bi bila "tragična greška" koja bi imala "posledice".

"Danas želim da veoma jasno kažem Asadu i njemu potčinjenima - svet vas posmatra. Upotreba hemijskog oružja jeste i biće potpuno neprihvatljiva i ako napravite tragičnu grešku i upotrebite ovo oružje, biće posledica za koje ćete vi biti odgovorni", upozorio je u ponedeljak Obama, ne navodeći sa kakvim posledicama bi Asadov režim mogao da se suoči.

Bela kuća je ranije izjavila upotreba hemijskog oružja predstavlja "crvenu liniju" za Vašington.

Sirijski ministar spoljnih poslova je odgovorio da vlada nikada ni pod kojim uslovima ne bi koristila hemijsko oružje protiv Sirijaca.

"Sirija je više puta ponovila da neće upotrebiti ovu vrstu oružja protiv vlastitog naroda ni po koju cenu", saopšteno je u ministarstvu spoljnih poslova.

Međutim, režim nije porekao da poseduje hemijsko oružje.

U međuvremenu su UN donele odluku da prekinu aktivnosti u Siriji i povuku deo osoblja, saopštio je portparol UN Martin Nesirki.

"UN će za sada obustaviti misiju", rekao je Nesirki.

Zbog pogoršanja stanja u Damasku koji vladine snage gađaju sa zemlje i iz vazduha, i EU je odlučila da aktivnosti takođe svede na minmimum.

Mada je čelnik Arapske lige Nabil al-Arabi izjavio u ponedeljak za AFP da sirijska vlada može da padne u bilo kom trenutku, ona i dalje kontroliše prestonicu Damask, drugi po veličini grad Alepo i druge centre.

Prema nezvaničnim informacijama, portparol sirijskog ministarstva inostranih poslova Jihad Makdiši je napustio zemlju, nakon što je navodno smenjen zbog izjava koje nisu sledile režimsku liniju.

Od početka ustanka u Siriji protiv Asadovog režima, marta prošle godine, poginulo je više od 41.000 ljudi, kaže sirijska Opservatorija za ljudska prava, sa sedištem u Londonu.