Novi Sad poručuje Beogradu: Jakobinski centralizam ne prolazi

Nakon nedavne odluke Ustavnog suda Srbije, kojom su osporene mnoge ingerencije Vojvodine, polako se politički zaoštrava pitanje Vojvodine, preti, štaviše i internacionalizacijom.

Podsetimo, Ustavni sud je, pred samo formiranje nove vlade, na osnovu inicijative Demokratske stranke Srbije, koja je krajem 2009. godine zatražila ocenu ostavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, zauzeo stav da Vojvodina, između ostalog, ne može da ima glavni grad i predstavništvo u Briselu.

Sa evropskih adresa već stižu upozorenja da se pristupni pregovori Srbije sa Evropskom unijom mogu usporiti ukoliko dođe do problema sa Vojvodinom. To je  za lokalne medije nedavno izjavio Franc Šausberger, direktor Instituta evropskih regiona.
 
Vojvodina je posebna multietnička regija i ako bi ona postala krizno žarište, uticalo bi to na mir čitave Evrope, a bilo bi veoma štetno za približavanje Srbije Evropskoj uniji, rekao je Šausberger. Dodao je da se EU ne meša u pitanja unutrašnje strukture Srbije, ali i ocenio da će nakon odluke Ustavnog suda Srbije o osporavanju pojedinih nadležnosti Vojvodine, "izgleda biti smanjena" postojeća prava, građena na principu supsidijarnosti.
 
Načelo supsidijarnosti, koje je ušlo i u Ugovor o Evropskoj uniji, znači da odluke treba donositi na nivou što je moguće bližem građanima. Država, kao najviši nivo političkog odlučivanja, deluje jedino u slučajevima kada obezbeđuje efikasnija rešenja od onih koja se mogu doneti na lokalnom i regionalnom nivou.
 
Brisel je, naglasio je Šausberger, veoma zainteresovan kako će nova vlada Srbije reagovati na odluku Ustavnog suda kojom se smanjuju postojeće nadležnosti Vojvodine.

Nedavno je i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio da će odluka Ustavnog suda Srbije, kojom su osporene mnoge ingerencije Vojvodine, dovesti do zaoštravanja političke situacije u državi i internacionalizacije vojvođanskog pitanja. Prema Čankovom mišljenju, sve dok Vojvodina ne bude imala ustavom definisanu punu autonomiju i prava koja iz toga proističu, neće biti političkog mira u zemlji, već će se situacija samo komplikovati i zaoštravati.

Sudije Ustavnog suda su svojom odlukom o smanjenju nadležnosti Vojvodine predočile filozofiju države koja, naravno, odgovara Ustavu Srbije iz 2006. godine, ali i ideji devetnaestovekovne države, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa politikolog i  univerzitetski profesor iz Novog Sada Jovan Komšić:
 
„Ukupno obrazloženje Ustavnog suda Srbije ni na trenutak nije razmišljalo o pravu na ograničavanje centralne vlasti. Naprosto, sve nadležnosti koje su osporene – u sferi tehnološkog razvoja, nauke, službene upotreba jezika i pisma, objadinjavanja tih poslova na nivou Autonomne Pokrajine Vojvodine – sugerišu da su sinergetskim dejstvom sudije Ustavnog suda Srbije predočile filozofiju države koja, naravno, odgovara Ustavu Srbije iz 2006. godine, ali pre svega filozofiju i opravdanje države koje odgovara devetnaestom veku, nacionalnom romantizmu i ideji objedinjavanja svih plemena i teritorija u jedan narod i jednu državu“, ukazuje Komšić.

Stvaranje fronta otpora
 
Oštroj kritici odluke Ustavnog suda pridružio se i bivši funkcioner SFRJ Živan Berisavljević. Ocenio je da secesionizam, iako u porastu, nema nikakve šanse na uspeh, ali da će osporavanja nadležnosti Vojvodine od strane Ustavnog suda dovesti do stvaranja "fronta otpora",  u kojem će učestvovati širok spektar vojvođanskih političkih i kulturnih institucija.
 
Ni Jovan Komšić takvu mogućnost ne isključuje:

„Ukoliko se Vlada Srbije, na čelu sa Ivicom Dačićem, i u saglasnosti sa potpredsednicima iz stožerne stranke u toj vladi, Srpske napredne stranke, bude opredelila za tu vrstu strogoće i tretiranja države Srbije kao neke vrste monopola fizičke sile, tada će se nezadovoljstvo u Vojvodini, ali i u drugim delovima Srbije, legitimno iskazati na političkoj, javno-mnenjskoj i civilnoj sceni Srbije. U tom smislu, uslovno rečeno, čini mi se da predsednik Vlade Ivica Dačić shvata složenost problema i pokušava nekim svojim izjavama da relaksira politčku situaciju, govoreći da nije sklon ishitrenim potezima koji bi i sada trebalo da lome kičmu Vojvodine, kao što je to činjeno 1988. godine u anti-birokratskoj ili takozvanoj jogurt-revoluciji“, ocenjuje Komšić.
 
I publicista Laslo Vegel osvrće se na Berisavljevićevo upozorenje da će osporavanje nadležnosti Vojvodine dovesti do fronta otpora u Pokrajini:
 
„Ja ne znam tačno šta to znači, ali može da se poveća nepoverenje i napetost kako unutar Vojvodine – jer i Vojvodina je raslojena – tako i izmedju Novog Sada i Beograda. Ni jedno ni drugo nije dobro“.
 
Vegel za naš radio kaže da su u poslednje vreme Vojvodini u porastu zahtevi za njenu širu autonomiju:
 
„To više nije pokret starih autonomaša nego ove nove generacije. Mislim da je krajnje vreme da se sedne, da se ozbiljno razgovara, da se tačnije definiše autonomija Vojvodine i da te političke prepirke prestanu. Mislim da je ova suva politička retorika u Beogradu jedna vrsta jakobinskog centralizma koja više nije plodna. To više nije realna mogućnost ne samo u Srbiji nego i u svetu i to bi jednostavno u Beogradu trebalo da se uvidi.  Još bi jednu stvar hteo da naglasim, a to sam govorio i pre deset godina – Beogadu je u najvećem interesu autonomija Vojvodine. To na prvi pogled možda paradoksalno zvuči, ali ono što bi time svi u Srbiji dobili jeste jedna vrsta takmičarskog polja, slobodnog takmičarskog polja za slobodan razvoj države i društva“, ocenjuje Laslo Vegel.