"Izričito se izvinjavam zbog izjava iz kojih je proizašlo da nemam razumevanja za zemlju domaćina", rekao je Cobel na kratkoj konferenciji za novinare u ambasadi Nemaccke u Beogradu.
Dan ranije Andreas Cobela je na sastanku Foruma za medjunarodne odnose Evorpskog pokreta u Srbiji, rekao da bi problem Kosova trebalo rešiti što pre "u smislu nadzirane nezavisnosti", jer bi u suprotnom mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku. To je izazvalo je različite reakcije u Srbiji. U medjuvremenu se saopštenjem oglasila i nemačka ambasada u kome se tvrdi da su izjave ambasadora Cobela izvučene iz konteksta i ne odgovaraju istini. Bili kako bilo, ovaj dogadjaj, ipak, na izvestan način otvara pitanje koliko je realno da se nakon Kosova u Srbiji otvore i druga teritorijalna pitanja.
Pretnja ili analiza
Problem Kosova treba rešiti što pre "u smislu nadzirane nezavisnosti", jer bi u suprotnom mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku prenele su pojedine beogradske agencije izjavu ambasador Nemačke u Srbiji Andreasa Cobela.
"Insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju, i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine, koja je nova u Srbiji. To nije pretnja, to je analiza", kazao je prema navodima nekih beogradskih medija Cobel.
U medjuvremenu ambasada Nemačke u Beogradu negirala je u da je ambasador Andreas Cobel tvrdio kako bi Madjarska mogla da otvori pitanje Vojvodine, ako Srbija insistira na svom pravu na Kosovo.
Naprotiv, on je u odgovoru na pitanje da li je zabrinut zbog moguće nestabilnosti u Vojvodini i drugim delovima Srbije rekao da je integracija u EU najbolja garancija za stabilnost u Srbiji. Ukazao je i na to da treba biti oprezan sa istorijskim pravima i paralelama, stoji u sopštenju nemačke ambasade u Beogradu.
Spoljnopolitički savetnik premijera Srbije Vladeta Janković, pre Cobelovog izvinjenja, izjavio je za naš program da je izjava nemačkog ambasadora za svako čudjenje i osudu, kao i da je na odredjeni način uvredljiva za zemlju domaćina. Janković dodaje da je nemački ambasador prekoračio sve granice diplomatskog ophodjenja jer nije smeo da komentariše unutrašnjepolitička pitanja u zemlji domaćinu:
"Ali je gore od svega što unosi u problem Kosova elemente koji mu ne pripadaju. Na taj način, daje preteće tonove u situaciji gde je potreban zdrav razum i gde se zahteva pribranost. Ostaje nam da se nadamo da, i ja sam isto u to lično ubeđen, stavovi koje je ambasador Cobel izneo ne odražavaju stavove nemačke vlade."
Razlike u interpretaciji
S druge strane Jelena Milić iz Evropskog pokreta u Srbiji koja je prisustvovala sastanku Foruma za medjunarodne odnose tvrdi da mediji ambasadora Cobela nisu precizno citirali i da je njegov odgovor usledio nakon neartikulisanog pitanja koje je na pogrešan način povezalo Kosovo i Vojvodinu:
"Ja nisam uopšte taj odgovor tako shvatila. Gospodin Cobel je bio vrlo eksplicitan i to nije ništa novo. Pitanje je bilo - da li vi mislite da demografski, istorijski... Srbija možda gubi Kosovo ali dobija Vojvodinu, koje je uvek bilo deo Srbije. Priča o Kosovu i kosovskoj nezavisnosti je priča o međunarodnoj humanitarnoj intervenciji, koja je pod NATO-om bez rezolucije Saveta bezbednosti, i priča o rezoluciji SB naknadno, koja predviđa da se posle određenog vremena otvori pitanje i teritorijalnog statusa. Prema tome, povezati je sa pričom o tome ko se doseljavao u Vojvodinu, a ko se iseljavao sa Kosova, je malo neodgovorna. A to je u stvari bilo pitanje. Ono što gospodin Cobel jeste rekao je - da bi pitanje podele Kosova izazvalo možda domino efekat, i u tom smislu je spomenut i Sandžak i jug Srbije. Gospodin Cobel je spomenuo i Vojvodinu."
Govoreći o ovom slučaju lider SVM Jožef Kasa povlači i odredjene istorijske paralele uporedjujući Trijanonski sporazum kojim je Madjarska, tadašnja Ugarska, kao poražena u Prvom svetskom ratu izgubila velike delove teritorija medju kojima i Vojvodinu i aktuelnu situaciju na Kosovu. Kasa naglašava da je Trijanonski sporazum bio protivan medjunarodnom pravu, a da je Madjarska ipak izgubila dve trećine teritorije. U tom smislu, ukoliko se uporno tvrdi da država ne može da izgubi svoje teritorije Evropa treba da preispita Trijanonski sporazum kaže Kasa i podvlači:
"Sa druge strane, Srbija treba da shvati da odugovlačenje problema, da protivljenje čitavom svetu, nas samo gura u još veće probleme."
Teško je verovati da može biti doveden u pitanje opstanak Vojvodine u Srbiji, niti je bilo koja strana ni u zvaničnoj ni u nezvaničnoj formi pominjala reviziju Trijanonskog sporazuma, naglašava s druge strane direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov:
"Koliko znam, to je do sada jedna organizacija ekstremnog karaktera, Omladinski pokret 64. županije, zagovarala. Ali ni sa jedne ni sa druge strane takvih nagoveštaja nije bilo, kao što je, na primer, s druge strane bilo nagoveštaja da će se gubitak Kosova pokušati nadomestiti pripajanjem Republike Srpske, pa su čak i veoma otvoreni signali od zvaničnika Republike Srpske stizali da je moguć referendum. Mislim da u ovom trenutku nikakva nervozna reagovanja nisu potrebna."
Kosovo i Sandžak su gotovo neuporedive situacije, bile su neuporedive pre 15 godina kada je započela kriza na prostoru bivše Jugoslavije i sada su neuporedive ocenio je na posletku predsednik Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić:
"Mislim da ne postoji apsolutno nikakva mogućnost destabilizacije Sandžaka ili da se nakon rešenja budućeg statusa Kosova radikalizuju politički zahtevi i samog Sandžaka. Mi u Sandžaku trenutno imamo više medjubošnjački politički problem i imamo velike, ogromne ekonomske probleme koji su zajednički za sve građane u Sandžaku, dakle i Srbe i Bošnjake. Prema tome, ne postoji nikakva opasnost destabilizacije, osim što postoji realna opasnost daljeg ekonomskog propadanja Sandžaka, ukoliko se nešto hitno ne preduzme."
Dan ranije Andreas Cobela je na sastanku Foruma za medjunarodne odnose Evorpskog pokreta u Srbiji, rekao da bi problem Kosova trebalo rešiti što pre "u smislu nadzirane nezavisnosti", jer bi u suprotnom mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku. To je izazvalo je različite reakcije u Srbiji. U medjuvremenu se saopštenjem oglasila i nemačka ambasada u kome se tvrdi da su izjave ambasadora Cobela izvučene iz konteksta i ne odgovaraju istini. Bili kako bilo, ovaj dogadjaj, ipak, na izvestan način otvara pitanje koliko je realno da se nakon Kosova u Srbiji otvore i druga teritorijalna pitanja.
Pretnja ili analiza
Problem Kosova treba rešiti što pre "u smislu nadzirane nezavisnosti", jer bi u suprotnom mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku prenele su pojedine beogradske agencije izjavu ambasador Nemačke u Srbiji Andreasa Cobela.
"Insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju, i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine, koja je nova u Srbiji. To nije pretnja, to je analiza", kazao je prema navodima nekih beogradskih medija Cobel.
U medjuvremenu ambasada Nemačke u Beogradu negirala je u da je ambasador Andreas Cobel tvrdio kako bi Madjarska mogla da otvori pitanje Vojvodine, ako Srbija insistira na svom pravu na Kosovo.
Naprotiv, on je u odgovoru na pitanje da li je zabrinut zbog moguće nestabilnosti u Vojvodini i drugim delovima Srbije rekao da je integracija u EU najbolja garancija za stabilnost u Srbiji. Ukazao je i na to da treba biti oprezan sa istorijskim pravima i paralelama, stoji u sopštenju nemačke ambasade u Beogradu.
Spoljnopolitički savetnik premijera Srbije Vladeta Janković, pre Cobelovog izvinjenja, izjavio je za naš program da je izjava nemačkog ambasadora za svako čudjenje i osudu, kao i da je na odredjeni način uvredljiva za zemlju domaćina. Janković dodaje da je nemački ambasador prekoračio sve granice diplomatskog ophodjenja jer nije smeo da komentariše unutrašnjepolitička pitanja u zemlji domaćinu:
"Ali je gore od svega što unosi u problem Kosova elemente koji mu ne pripadaju. Na taj način, daje preteće tonove u situaciji gde je potreban zdrav razum i gde se zahteva pribranost. Ostaje nam da se nadamo da, i ja sam isto u to lično ubeđen, stavovi koje je ambasador Cobel izneo ne odražavaju stavove nemačke vlade."
Razlike u interpretaciji
S druge strane Jelena Milić iz Evropskog pokreta u Srbiji koja je prisustvovala sastanku Foruma za medjunarodne odnose tvrdi da mediji ambasadora Cobela nisu precizno citirali i da je njegov odgovor usledio nakon neartikulisanog pitanja koje je na pogrešan način povezalo Kosovo i Vojvodinu:
"Ja nisam uopšte taj odgovor tako shvatila. Gospodin Cobel je bio vrlo eksplicitan i to nije ništa novo. Pitanje je bilo - da li vi mislite da demografski, istorijski... Srbija možda gubi Kosovo ali dobija Vojvodinu, koje je uvek bilo deo Srbije. Priča o Kosovu i kosovskoj nezavisnosti je priča o međunarodnoj humanitarnoj intervenciji, koja je pod NATO-om bez rezolucije Saveta bezbednosti, i priča o rezoluciji SB naknadno, koja predviđa da se posle određenog vremena otvori pitanje i teritorijalnog statusa. Prema tome, povezati je sa pričom o tome ko se doseljavao u Vojvodinu, a ko se iseljavao sa Kosova, je malo neodgovorna. A to je u stvari bilo pitanje. Ono što gospodin Cobel jeste rekao je - da bi pitanje podele Kosova izazvalo možda domino efekat, i u tom smislu je spomenut i Sandžak i jug Srbije. Gospodin Cobel je spomenuo i Vojvodinu."
Govoreći o ovom slučaju lider SVM Jožef Kasa povlači i odredjene istorijske paralele uporedjujući Trijanonski sporazum kojim je Madjarska, tadašnja Ugarska, kao poražena u Prvom svetskom ratu izgubila velike delove teritorija medju kojima i Vojvodinu i aktuelnu situaciju na Kosovu. Kasa naglašava da je Trijanonski sporazum bio protivan medjunarodnom pravu, a da je Madjarska ipak izgubila dve trećine teritorije. U tom smislu, ukoliko se uporno tvrdi da država ne može da izgubi svoje teritorije Evropa treba da preispita Trijanonski sporazum kaže Kasa i podvlači:
"Sa druge strane, Srbija treba da shvati da odugovlačenje problema, da protivljenje čitavom svetu, nas samo gura u još veće probleme."
Teško je verovati da može biti doveden u pitanje opstanak Vojvodine u Srbiji, niti je bilo koja strana ni u zvaničnoj ni u nezvaničnoj formi pominjala reviziju Trijanonskog sporazuma, naglašava s druge strane direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov:
"Koliko znam, to je do sada jedna organizacija ekstremnog karaktera, Omladinski pokret 64. županije, zagovarala. Ali ni sa jedne ni sa druge strane takvih nagoveštaja nije bilo, kao što je, na primer, s druge strane bilo nagoveštaja da će se gubitak Kosova pokušati nadomestiti pripajanjem Republike Srpske, pa su čak i veoma otvoreni signali od zvaničnika Republike Srpske stizali da je moguć referendum. Mislim da u ovom trenutku nikakva nervozna reagovanja nisu potrebna."
Kosovo i Sandžak su gotovo neuporedive situacije, bile su neuporedive pre 15 godina kada je započela kriza na prostoru bivše Jugoslavije i sada su neuporedive ocenio je na posletku predsednik Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić:
"Mislim da ne postoji apsolutno nikakva mogućnost destabilizacije Sandžaka ili da se nakon rešenja budućeg statusa Kosova radikalizuju politički zahtevi i samog Sandžaka. Mi u Sandžaku trenutno imamo više medjubošnjački politički problem i imamo velike, ogromne ekonomske probleme koji su zajednički za sve građane u Sandžaku, dakle i Srbe i Bošnjake. Prema tome, ne postoji nikakva opasnost destabilizacije, osim što postoji realna opasnost daljeg ekonomskog propadanja Sandžaka, ukoliko se nešto hitno ne preduzme."
