Evropska unija mora da pomogne državama zapadnog Balkana da razviju sopstvene sisteme azila i kapacitete za prihvat izbeglica u skladu sa evropskim standardima, naveo je Nils Muižnieks, komesar Saveta Evrope (SE) za ljudska prava.
On je rekao da je uslovima povećanja broja izbeglica i teškihtragedija koje im se događaju, evropski sistem azila pokazao svoje slabosti, a uzroci kolapsa sistema su politički, saopštio je SE.
“Pravi problem nije dolazak izbeglica, nego nered i gotovo histerična reakcija na to. Više od izbegličke krize, na delu je politička kriza. Da bismo sačuvali solidarnost i poštovanje ljudska prava u Evropi, moramo preispitati svoj pristup prema emigraciji”, istakao je komesar SE.
Muižnieks je naveo da je prema podacima UNHCR u ovoj godini u EU podneto nešto više od 430.000 zahtev za azil, od čega 40 odsto u Nemačkoj, dok je Mađarska primila oko četvrtine preostalih zahteva.
“To znači da se ostalih 26 država EU bavi rešavanjem 180.000 zahteva za azil, što nije epski napor. Uključujući čak 300.000 ljudi koji su od januara došli u Italiju i Grčku i dalje smo daleko od pritiska s kojim se suočvaju manje bogate i stabilne države poput Pakistana, Libana i Etiopije, ili Turske koja je dom za oko dva miliona izbeglica iz Sirije”, kazao je Muižnieks.
Komesar SE ocenio je da evropski političari, sa izuzetkom Nemačke ignorišu ove činjenice i takmiče se u slanju loših signala javnosti, navodeći primer Francuske i Velike Britanije koje “nisu mogle da pronađu bolje rešenje za 3.000 izbeglica u Kaleu od pojačanog nadzora policije”.
On je pomenuo i primer Danske, gde nije značajno povećan broj izbeglica u odnosu na prošlu godinu, da je parlament pre nekoliko dana doneo odluku u smanjenju beneficija za izbeglice, kako bi država postala manje privlačna za njihov dolazak.
U Poljskoj, kazao je Muižnieks, gde nije zabeležen porast priliva izbeglica u odnosu na prošlu godinu, predsednik je govorio protiv mogućnosti prihvata većeg broja izbeglica.
Muižnieks je rekao da su Mađarska i Bugarska napravile loš izbor blokiranjem svojih granica kada su se suočile sa naglim porastom broja zahteva za azil i bez pomoći drugih država EU.
On je naveo da bi trebalo preispitati Dablinsku regulativu, koja nije pravedan mehanizam, jer omogućava većini država EU da prebaci odgovornost za suočavanje sa azilantima na nekoliko zemalja “u prvim redovima”, poput Bugarske, Grčke, Mađarske, Španije, Italije i Malte.
Prema rečima Muižnieksa, zemlje EU i Evropska komisija trebalo bi da izgrade sistem u kojem zemlje ravnopravno dele tražioce azila na bazi solidarnosti i poštovanja ljudskih prava, a takav razvoj “treba da ide ruku pod ruku sa unapređenjem saradnje sa državama zapadnog Balkana”.
On je naveo da je dosadašnji pritisak EU na ove zemlje da zadrže izbeglice doveo do toga da su neke od zapadnobalkanskih zemalja usvojile niz nezakonitih mera, kao što su etničko profilisanje na graničnim prelazima i oduzimanje putnih isprava.
