Napad terorističkog tipa u Parizu pokazao je da se Evropa suočava sa sve kompleksnijom pretnjom od terorizma, gde više ne dominira nekoliko velikih igrača, piše agencija AP u analizi.
Pretnja nije samo Al-Kaida, ili Islamska država ili sledbenici nekih mržnjom obuzetih propovednika.
Umesto toga, kako navode eksperti, sada je to opšti bes protiv zapadnog društva, podstaknut internetom, koji može da eksplodira u bilo kom trenutku - pokoljem u Parizu, napadom na jevrejski muzej u Belgiji ili ubistvom policajca na ulicama Londona.
U retkom javnom obraćanju Endru Parker, direktor britanske bezbednosne službe MI5, rekao je juče da je sprečavanje terorističkih napada postalo sve teže kako pretnja postaje rašsirenija.
Otvorena društva svuda imaju teškoće da se zaštite od terorizma, jer su počinioci terorističkih akata često pomognuti baš tim slobodama i otvorenošću koju često preziru. Ali u Evropi nekoliko faktora dodatno komplikuju situaciju, navodi AP.
Prvi faktor je veliki broj muslimana u mnogim zemljama, među njima je
prva Francuska, ali takođe je brojna muslimanska zajednica u Belgiji,
Švedskoj, Nemačkoj, Britaniji i čak u Španiji i Italiji. Veličina
tih zajednica omogućuje radikalnim elementima među njima da se bolje
sakriju.
To se dalje zaoštrava činjenicom, koja je tek od nedavno zabrinjava Evropu, da mnogi imigranti nisu dobro asimilirani u zapadno društvo. I dok su većina imigranata ljudi koji poštuju zakone i nisu neprijateljski nastrojeni, čini se da mnogi nisu prihvatili liberalne vrednosti zapadnog društva, uključujući slobodu izražavanja koja uključuje i satirične prikaze verskih ličnosti.
To stvara atmosferu u kojoj radikalizam može da opstane i ponekad cveta, navodi se u analizi.
Magnus Ranstorp, specijalista za terorizam na Švedskom nacionalnom koledžu za odbranu, rekao je da je jedna nova generacija muslimanskih mladića odrasla u evropskim gradovima u eri posle 11. septembra u određenoj meri prihvatila pogled Al Kaide da je Zapad u ratu sa
islamom, prvo u Avganistanu, a zatim u Iraku i sada i u Siriji.
"Verske tenzije na Bliskom istoku ponavljaju se u našim gradovima u Evropi. Postoji jači aktivizam u muslimanskim zajednicama", rekao je Ranstorp.
Kako kaže mnogi muslimani se osećaju izolovani u siromašnim zajednicama na obodima velikih gradova i spremni su da uzvrate napad.
"Postoji mnogo veća polarizacija društva", rekao je on i naveo da istovremeno raste broj desničarskih antiimigracionih političkih partija koje se suprotstavljaju porastu islama u Evrpi.
Izazov za policiju je povećan slobodom kretanja, negovan ideal projekta evropske integgracije.
Manji napadi koji se u poslednje vreme dešavaju označavaju promenu strategije među džihadističkim grupama, koje su ranije imale ambicije da organizuju incidente kao što su napadi 11. septembrqa na SAD ili bobaške napade na podzemnu železnicu u Britaniji 7. jula 2005, rekao je Piter Nojman, direktor Međujnarodnog centra za proučavanje radikalizacije na Kings koledžu u Londonu.
"Od prošle godine svi su shvatili da možeš izazvati isto toliko terora ako izvedeš vrlo male napade koji ne zahtevaju pravljenje bombi", rekao je Nojman i dodao da su ti napadi bili neverovatno efikasni i da će biti sličnih napada u budućnosti.
