Nasilje u porodici i frustracije u društvu

Poslednjih meseci sve su češći novinski naslovi o nasilju i porodičnim tragedijama, u kojima nestaju i čitave porodice. U porodičnim sukobima je u poslednjih šest meseci u Srbiji je život izgubilo 20 ljudi. Nasilje koje se događa u uslovljeno je nizom faktora društvenih faktora, kažu stručnjaci.

‘Pijani sin tukao oca do smrti zbog novca ’, ‘Otac izrešetao sina sa šest metaka’, ‘Otac ubio suprugu, sina i ćerku a potom je izvršio samoubistvo’, ‘Ubio darodavca bubrega svojih ćerki’.. Ovo je samo deo zastrašujućih naslova, koji se poslednjih nedelja pojavljuju na naslovnim stranama novina u Srbiji. Nasilje koje se događa u uslovljeno je nizom faktora, kažu stručnjaci iz oblasti psihologije. Klinički psiholog Jelena Vlajković podseća da je srpsko društvo u poslednjih petnaest godina živelo u izuzetno agresivnom, neprijateljskom i nasilničkom okruženju, koje i danas postoji na društvenoj sceni:

”Svi ovi razgovori oko Kosova, koji povremeno od nekih političkih stranaka dobijaju krajnje agresivna obeležja, pokušaj manifestacije neonacizma u Novom Sadu – sve to govori da je ovo društvo nabijeno jednom agresivnom energijom. Šta se onda dešava sa porodicama u jednom procesu tranzicije gde je veliki broj ljudi nezaposlen, na ivici egzistencije itd.? U mnogim porodicama postoje ljudi koji su prošli užase svih ovih ratova ’90-tih godina, a poznato je da mnogi simptomi post traumatskog stresa mogu da se jave tek posle nekoliko godina. Dakle, živimo u jednom okruženju i društvu koje svakog trenutka može da eksplodira u agresiji i nasilju.”

Od početka godine 3 600 žena zatražilo je zaštitu od porodičnog nasilja  u okviru Sigurne kuće. Vesna Stanojević, koordinatorka u ovoj organizaciji, pretpostvalja da je  ta brojka mnogo veća. Ona podseća i na veoma zabrinjavajuću pojavu poslednjih meseci - sve učestalija porodična ubistva. Jučerašnji slučaj svirepog ubistva u Loznici kada je ubica ubio čoveka koji je donirao bubreg njegovoj ćerki, dokaz je koliko je društvo postalo ravnodušno i malo čini u prevenciji i izolovanju nasilja, kaže Vesna Stanojević:

“Ta njegova žena je juče bila kod nas u savetovalištu i za to vreme je primila vest da je on ubio tog čoveka – žena je bila potpuno van sebe. Ako ja, koja radim ovo tolike godine, više nemam reči za sve te nesreće koje se dešavaju mogu misliti kako to sve vide i doživljavaju ljudi koji to ne rade. Mislim da je posledica to što takvo nasilje svi prvo krijemo, svi se sklanjamo u stranu, i onda ispada da su to posledice nečega što je godinama trajalo da bi neko na kraju pukao i napravio to što napravi. Definitivno moramo da vidimo šta ćemo sa oružjem jer postoje ljudi koji ga legalno nose a da to niko ne kontroliše. Eto u Loznici, koliko ja znam iz priče te žene, on je prvo ubio tele, pse, da bi na kraju ubio golim rukama ubio tog čoveka koji je dao bubreg njegovoj ćerki – uopšte  ne postoji više kriterijum.”

Praksa Savetovališta, ali i sudskih organa i centara za socijalni rad, pokazuje da su žene na ovim prostorima - još robovi patrijarhalnog vaspitanja, da nemaju uslova za ekonomsko osamostaljivanje, pa se teško odlučuju da prijave nasilnika, ističe klinički psiholog Jelena Vlajković:

“Jedna od prvih mera bi bilo da društvo prizna da je to problem, da nasilje u porodici ne bude samo novinska vest, već da to bude tema za različita stručna udruženja kako bi se žene edukovale da ne prihvataju nasilje u porodici. Sve dok se nasilje u porodici smatra porodičnom tajnom koju niko ne treba da zna, dok se održava izgled normalnosti takve porodice u javnosti, ovakve stvari će se dešavati. Prvi korak je da društvo prizna da je u ovom trenutku to apsolutno problem, čini mi se, broj jedan.”

Odredbe Krivičnog zakona nasilje u porodici definiše kao krivično delo. Ipak, nasilnici se zatvorom kažnjavaju retko, a kada se to i desi, kazne su na zakonskom minimumu upozoravaju stračnjaci. Upozoravaju da se nasilje u porodici još uvek smatra  "manje opasan oblik kriminaliteta" ili "privatna stvar."  Direktorka Viktimološkog društva Vesna Ristanović Nikolić
kaže da se kazne za ubistvo počinjeno tokom nasilja u porodici i druga ubistva ne mogu izjednačavati:

“U nekoj fazi kada postoji problem i kada je nasilje ‘niskog inteziteta’ moralo bi da se uključi mnogo šire društvo i da pomogne da se taj problem reši nenasilno. Dakle, odgovornost je socijalnih službi, obrazovnih institucija i najrazličitijih segmenata društva.”

Nasilje u porodici, po pravilu, dugo traje, niskog je intenziteta i snižava nivo samopoštovanja unutar zajednice, kažu stručnjaci, što je situacija koja ostavlja teške posledice po psihičko zdravlje i vodi ka najtežim zločinima.