U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa dva profesora međunarodnog prava - Radoslav Stojanović iz Beograda i Enver Hasani iz Prištine komentarišu mišljenje Međunarodnog suda pravde da Deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo. Enver Hasani je predsednik Ustavnog suda Kosova, a Radoslav Stojanović je bio zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije za agresiju i genocid.

Razgovaralo se o tome šta je bilo presudno da Sud zauzme takav stav, da li je Srbija postavila Sudu pogrešno pitanje, o tvrdnji zvaničnog Beograda da se Sud bavio samo tehničkom stranom teksta kosovske deklaracije i da se nije izjasnio o pravu Kosova na otcepljenje, da li je nezavisnost Kosova dobila pravno utemeljenje, da li je Sud tretirao Kosovo kao jedinstven slučaj i može li njegovo mišljenje da posluži kao opravdanje za neke druge secesije, kao i o tome koliko su realne nade Beograda da bi na septembarskom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija mogla biti usvojena rezolucija kojom se traži obnavljanje pregovora o statusu Kosova.

Omer Karabeg: Šta je bilo presudno da Međunarodni sud pravde donese mišljenje u korist Kosova?
 

Radoslav Stojanović: Ja mislim, ali ne mogu da tvrdim jer ne znam tačno, da je to bio podnesak koji je došao iz Beograda Međunarodnom sudu pravde. Pazite, kad dajete podnesak za slučaj u kome ste vi strana, onda morate da kažete na koja pravna pravila se oslanjate u svojoj tvrdnji. Ako je Srbija tvrdila da je jednostrano otcepljenje Kosova protivpravno, to jeste protivno međunarodnom pravu, onda su morali da navedu koja su to pravila međunarodnog prava prekršena. Ja se bojim da oni to nisu učinili i onda je Sud, na žalost, lutao, što me je jako ražalostilo jer ja visoko poštujem Međunarodni sud pravde, ali oni su se suviše oslonili na Rezoluciju 12 44 umesto na opšte principe međunarodnog prava.

Enver Hasani: Ja sam od početka bio uveren da će Sud zauzeti ovakav stav. Novonastala država je sa stanovišta međunarodnog prava stvorena protivpravno samo onda kada je prekršila ius cogens, to jeste obavezujuće norme međunarodnog javnog prava i to u slučajevima kada je ona stvorena nasiljem, bilo da je reč o genocidu ili etničkom čišćenju, intervenciji sa strane, kao što je to slučaj Turske i Severnog Kipra, ili aparthejdu. Sve ostalo je stvar činjeničnog stanja. Stvaranje i raspad država nije pravno pitanje već je rezultaat stanja na terenu. Sa pravne tačke gledišta odgovor bi bio teži da je pitanje postavljeno na drugačiji način, da je glasilo - da li jednostrano proglašenje nezavisnosti povređuje sistem i norme Povelje Ujedinjenih nacija. Ali, kad je pitanje postavljeno da li je Deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo, Srbija je a priori izgubila spor. Ponavljam, ne postoje pravila međunarodnog prava o tome kako se stvaraju države osim u slučajevima kada se krše obavezujeće norme. Također, mislim da je bilo jako naivno i neprofesionalno oslanjanje Srbije na Rezoluciju 1244 jer su sve rezolucije Saveta bezbednosti odluke političkog organa, a politički organ ne donosi odluke pravnog karaktera osim kada je u pitanju glava 7 Povelje Ujedinjenih nacija gde se govori o pretnji miru i aktima agresije.

Radoslav Stojanović: Ono što je mene zapanjilo je da je Međunarodni sud pravde doneo ovo mišljenje pozivajući se na Rezoluciju 1244, a ne na opšte principe međunarodnog prava. Vi, kolega Hasani, sigurno znate da jednostrani pravni akti ne mogu biti izvor međunarodnog prava, a Deklaracija o kosovskoj nezavisnosti je jednostrani pravni akt i on ne može stvoriti pravo. To je suprotno suštini međunarodnog prava koje nastaje samo sporazumom između subjekata, a nikako jednostranim aktima. Ovde je reč o formalno-pravnom pitanju, a ne o faktičkom stanju postojanja Kosova kao države. Ja lično zastupam stav da Srbija mora da uđe u odnose sa Kosovom bez obzira što bi to značilo priznanje države Kosova. Ne mislim da je politika nepriznavanja Kosova dobra i sasvim otvoreno kažem da su to gluposti. Ali ovde mi razgovaramo o mišljenju Međunarodnog suda pravde koji se pozvao na na Rezoluciju 1244 i rekao da ona ne zabranjuje otcepljenje. Međutim, ako pravo nešto ne zabranjuje, to ne znači da to dozvoljava. U tome je za mene problem i zbog toga sam kao pravnik razočaran ovom odlukom Međunarodnog suda pravde. Ako su hteli da opravdaju otcepljenje Kosova mogli su da navedu niz drugih razloga. Po meni, najvažniji razlog za priznavanje pravnog znacaja jednostrane deklaracije o otcepljenju je činjenica da je Srbija preduzela nasilje na Kosovu 1998. i 1999 godine.

Enver Hasani: Ali Srbija se je pozvala na Rezoluciju 1244 i i Sud je trazio odgovor na pitanje da li ta rezoluciju zabranjuje proglašenje nezavisnosti Kosova. Ne zabranjuje. Sud je samo tumačio tu rezoluciju.

Radoslav Stojanović: Očigledno je da je Srbija je napravila grešku. Vi ste to dobro primetili. Ali osnovni princip u pravu jeste - ako pravo nešto ne zabranjuje, to ne znači da je to dozvoljeno. Inače, kad je reč o samoopredeljenju, nedostatak međunarodnog prava je u tome što nema precizne norme na koji način se realizuje pravo na samoopredelenje. Ono je samo u Povelji Ujedinjenih nacija pomenuto na dva mesta - i tačka.

Enver Hasani: Secesija je jedna od formi ostvarivanja samoopredeljenja. Kad se gleda sa formalno-pravne strane, Kosovo je jedini secesionistički entitet u bivšoj Jugoslaviji. Svi ostali su ostvarili pravo na samoopredeljenje disolucijom Jugoslavije. Kosovski slučaj je čista secesija. Ali, recite vi meni ima li uopšte neka norma u međunarodnom pravu koja dozvoljava ili zabranjuje secesiju?

Radoslav Stojanović: Nema, to sam već rekao. To je velika praznina u međunarodnom pravu. Od 1918. godine imate odluke koje se pozivaju na pravo naroda na samoopredelenje, ali nigde se ne kaže u kojim slučajevima i kako se to pravo može realizovati. I pošto nije svoje mišljenje mogao zasnovati na međunarodnom pravu, Sud se je zalepio za Rezoluciju 12 44 koja je jedan politički akt.

Enver Hasani: Figurativno govoreći, ja mislim da Sud nije ništa drugo uradio nego je snimio stanje, kao kad se iz aviona snima teren da bi se napravile karte i mape. To mišljenje Suda je bilo politička kartografija entiteta koji se zove država Kosovo. Sud je samo zamrznuo stanje, on nije učinio pomak u međunarodnom javnom pravu, samo je konstatovao jednu činjenicu i implicite rekao da to nije presedan koji može da važi za druge slučajeve.

Radoslav Stojanović: Po mom mišljenju greška Suda je što je pravo na jednostrano otcepljenje prihvatio kao kao pravni argument. Pravne posledice toga mogu da budu vrlo ozbiljne. Imate 80 i više regiona u svetu koji pretenduju na otcepljenje. I ovo je vrlo loš presedan za sve te slučajeve.

Enver Hasani: Neće to biti presedan ni u bivšim teritorijama Sovjetskog Saveza, a kamo li u zapadnom svetu.

Radoslav Stojanović: U bivšim državama Sovjetskog Saveza ne može zbog toga što je Rusija velika sila. Uzmite Osetiju. Zar ne nalazite vezu sa Kosovom?

Enver Hasani: Ne, Osetija apsolutno nema nikakve veze sa Kosovom. Činjenično stanje koje imamo u Transkavkazu diktirano je potpuno drugačijim geopolitičkim odnosom snaga. Te male samoproglašene državice, ne samo da neće biti priznate, nego će biti žarište kriza i problema u tom delu sveta. Mi smo, ipak, Evropa. U ovom delu sveta potpuno su drugačiji interesi zapadnih sila. Sud je samo rekao da Kosovo nije stvoreno protiv normi međunarodnog prava i da nezavisnost nisu proglasili organi koje je stvorio UNMIK nego konstitutivni organ građana Kosova.

 

O argumentaciji Beograda

Omer Karabeg: Gospodine Stojanoviću, Vlada u Beogradu tvrdi da se Sud izjašnjavao samo o tehničkim aspektima Deklaracije o nezavisnosti Kosova, a da se nije izjasnio o pravu Kosova na otcepljenje. Kako je vaše mišljenje?
 

Radoslav Stojanović: Obrazloženje Vlade Srbije je smešno u svakom pogledu, počev od prvoga akta koji su uputili Međunarodnom sudu pravde pa nadalje i o tome ne želim da diskutujem. Pošto nisam u tome učestvovao nema smisla da kao neko sa strane kritikujem Vladu. Ali oni su sve pogrešno radili, totalno sve pogrešno.

Omer Karabeg: A da li se Sud izjasnio da je kosovska secesija bila legitimna?

Radoslav Stojanović: On je rekao da je u skladu sa međunarodnim pravom. I to je nešto što stoji. Ne mogu oni sada nekakvim finesama tvrditi da se Sud nije izjašnjavao o Deklaraciji o nezavisnosti nego samo o tom dokumentu kao pravnom aktu. Sve se to pogrešno interpretira.

Omer Karabeg: Da li je Sud slučaj Kosova posmatrao kao jedinstven?

Radoslav Stojanović: Može sud deset puta da kaže da to nije presedan, ali to ostaje kao presedan. Oni to ne mogu da spreče. I to je jedna od smešnih stvari u ovoj odluci Suda. Ne može se govoriti da nešto nije presedan, presedan nastaje činjenicom.

Enver Hasani: Nije tačno. Presedan se u međunarodnom pravu stvara čestim ponavljanjem nečega.

Radoslav Stojanović: Ne, izvinite, svaka presuda Međunarodnog suda pravde je presedan. Običaj se stvara ponavljanjem.

Enver Hasani: Ni raspad bivše Jugoslavije nije presedan, ni raspad Sovjetskog Saveza, ni stvaranje država na teritoriji bivših komunističkih država nije presedan. Ne postoje dve države koje su stvorene identično. Sve je u određenom smislu sui generis.

Radoslav Stojanović: Ja vam samo kažem da ne postoji praksa u Međunarodnom sudu kad je u pitanju samoopredeljenje. Proučite praksu Suda pa ćete se uveriti. Ovo je prvi put u istoriji tog suda da je on raspravljao o pravu na samoopredelenje, odnosno o otcepljenju.

Enver Hasani: Ako nema pravila, to onda znači da novonastale države treba da poštuju ius cogens u međunarodnom pravu da bi se smatrale valjanim pravnim državama.

Radoslav Stojanović: Zar mislite da možete da mi dokažete da po normama ius cogens jednostrani pravni akt stvara međunarodno pravo. Suština međunarodnog prava jeste u saglasnosti volja. Ne može jednostrani akt da stvara ni unutrašnje, a još manje međunarodno pravo. Zato ja smatram da je Međunarodni sud napravio grešku. Ne može da se jednostrani akt proglasi pravnim aktom.

Enver Hasani: Jednostrana deklaracija kosovskih reprezentanata bila je ponuda međunarodnoj zajednici da je priznaju. Mi smo rekli da smo suverena i nezavisna država i nas je priznalo 69 država. A valjda se slažate da ta priznanja proizvode pravne posledice jer se konsolidiraju naša državnost i međunarodni pravni status. Da smo se mi stvorili etničkim čišćenjem kao Republika Srpska, niko nas ne bi priznao.

Radoslav Stojanović: Zašto vi mislite da vi niste etnički očistili Kosovo? Ja obilazim često kolektivni smeštaj izbeglica sa Kosova i moram vam reći da je to tragedija. 200.000 Srba prešlo je u Srbiju 1999. godine. I jedni i drugi su radili i isto.

Enver Hasani: Ne, ne. To je druga stvar. Nije to Srebrenica, nije to genocid.

 

Mogućnost za dijalog
 

Omer Karabeg: Gospodine Stojanoviću, Beograd najavljuje da će na septembarskom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pokušati da pridobije što više zemalja za rezoluciju kojom bi se tražilo obnavaljanje pregovora o statusu Kosova. Koliko je to realno?

Radoslav Stojanović: Ja mislim da to nije realno, ali pregovori između Kosova i Srbije treba da se otvore. Ne samo da treba, nego će morati da se otvore.

Omer Karabeg: Koja vrsta pregovora?
 

Radoslav Stojanović: Mi, recimo, moramo da otvorimo pregovore o razgraničenju između Srbije i Kosova. A ako tome pomogne rezolucija Generalne skupštine, onda utoliko bolje.

Omer Karabeg: Ali Beograd hoće da se otvore pregovori o statusu.

Radoslav Stojanović: Ja ne bih imao ništa ni protiv pregovora o statusu, ako bi se na njima prihvatila činjenica da je Kosovo nezavisna država. Sećam se kad su vođeni pregovori sa Ahtisarijem, tada je sa strane Srbije opet bila učinjena jedna glupost - nudili smo Kosovu više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Šta znači to više od autonomije? Ja bih, recimo, da sam tada učestvovao u tim pregovorima, predložio da se na Kosovu primeni Z4, to je onaj plan koji je bio nuđen Srbima u Hrvatskoj. To je autonomija više od autonomije. A nisi mogao to da kažeš, jer si taj plan odbio kada je bio ponuđen Srbima iz Hrvatske. Srbija je jednostavno vodila pogrešnu politiku.

Enver Hasani: Do sada je uvek bila praksa bila da Međunarodni sud pravde svoja savetodavna mišljenja šalje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, pa ona onda to raščlanjava i šalje preporuke stranama u sporu šta znači svaki paragraf i kako stranke treba da se ponašaju. Ali u ovom slučaju odluka je toliko jasna da apsolutno ne ostavlja dilemu o tome ko kako treba da se ponaša. Ja se, inače, slažem da treba da počne dijalog o životnim pitanjima, ali to nikako ne uključuje ni pitanje statusa. ni pitanje razgraničenja u smislu da sever Kosova treba da ide ovamo ili onamo. To apsolutno niko neće da dozvoli, a, kad je u pitanju granica sa Srbijom, treba da važi isto pravilo kao i kad su u pitanju granice sa Crnom Gorom i Makedonijom. Ja sam siguran da će do septembra, kad počinje zasedanje Generalne skupštine, biti na desetine novih priznanja i broj zemalja koje su priznale Kosovo preći će stotinu. Mnoge države, koje su do sada apstinirale, sigurno to neće i dalje činiti kada vide da Srbija pokušava da totalno politizira mišljenje najvišeg svetskog pravnog organa, tako da ja mislim da će to biti poslednji trzaj sadašnjeg establišmenta u Beogradu.

Radoslav Stojanović: Ja bih voleo da to bude poslednji tržaj, ali bojim se da ćemo još 50 godina da raspravljamo o tome. Znate li vi koliko godina je Kosovo predmet rasprava u odnosima Srbije sa drugim državama? Sto pedeset godina.

Omer Karabeg: I na kraju, u zaključku, da li je Međunarodni sud pravde svojim mišljenjem dao legitimitet nezavisnosti Kosova?

Radoslav Stojanović: Ne, to nema nikakve veze. Legitimitet državi daje njeno unutrašnje ustrojstvo, njeno ponašanje u međunarodnim odnosima. A to što je Međunarodni sud pravde rekao da ta dekalaricija nije protivna međunarodnom pravu, to se može raspravljati još 150 godina bez ikakvog rezultata.

Enver Hasani: Ja apsolutno mislim da je Sud dao međunarodni legitimetet Kosovu i otklonio sve prepreke za dalja priznanja i za konsolidaciju našeg međunarodnog statusa. To mišljenje je za nas bilo pitanje života i smrti u smislu jačanja međunarodnog ugleda Kosova. Ja se ne slažem da ćemo o tome raspravljati još 150 godina, ja sam siguran da će elita i intelektualci u Srbiji shvatiti pravo stanje stvari. I pred Srbijom i pred nama su evropske integracije, i mi i Srbija se krećemo ka Evropi, generalni trend je jako pozitivan i postoje svi uslovi da se retorika omekša i ovde i u Srbiji. Ljudi u Srbiji će se morati suočiti sa istinom da je Kosovo izgubljeno i da je to cena jedne sulude politike koja je vođena od Miloševića naovamo.