Četvrtak, 24. juli/srpanj 2014, 23:44 CET

Programi / Most

Boji li se Đilas Vučića?

Aleksandar Vučić i Dragan Đilas, foto: koreni.rs
Aleksandar Vučić i Dragan Đilas, foto: koreni.rs
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome šta se događa sa opozicijom u Srbiji. Sagovornici su bili Vladimir Pavićević, docent beogradskog Fakulteta političkih nauka, i Dejan Vuk Stanković, politički analitičar iz Beograda.

Bilo je reči o tome zašto se najveća opoziciona partija - Demokratska stranka više bavi sama sobom nego kritikom vlade, zašto lider Demokratske stranke Dragan Đilas izbegava da kritikuje Aleksandra Vučića, može li se Demokratska stranka profilisati kao socijaldemokratska partija ako je njen lider tajkun, da li se danas prava opozicija nalazi izvan parlamenta, zašto pojedinci iz građanske Srbije podržavaju Vučićeve i Dačićeve poteze i da li će Nikolić, Vučić i Dačić, ako reše međusobne razmirice, s obzirom na slabost opozicije, još dugo vladati Srbijom.

Omer Karabeg: Prošlo je već skoro pola godine otkako su Srpska napredna stranka i Socijalistička partija preuzele vlast u Srbiji, a opozicija, koju predvodi Demokratska stranka, nije izvela nijednu ozbiljnu akciju protiv nove vlasti. Njena kritika poteza vlasti je nekako blaga i nemušta. Kako to tumačite?

Vladimir Pavićević: Mislim da su se različite opozicione stranke smestile na različite tačke, iz kojih pokušavaju da izgrade poziciju koja će biti različita u odnosu na ono što dolazi iz stranaka koje su u vladajućoj koaliciji. Demokratska stranka Srbije je izgradila, da kažemo, neku vrstu ideološke opozicije. Ona zagovara potpuno drugačiji pristup rešavanja kosovskog pitanja u odnosu na ono za šta se zalažu predstavnici vladajuće koalicije. Kad je reč o najvećoj opozicionoj partiji, Demokratskoj stranci, kao i o Liberalno demokratskoj partiji, mislim da su se oni opredelili za neku vrstu dnevno-političke opozicije. Oni reaguju na svaku uredbu i predlog zakona koji dođu iz vlade, ali moj je utisak da je to uglavnom kritika radi kritike. Posebno nezgodnu situaciju i sužen manevarski prostor ima Demokratska stanka budući da je ona na vlasti u Beogradu, a ta vlast, kao i mesto gradonačelnika, na kome se nalazi predsednik Demokratske stranke, u velikoj meri zavise od podrške stranaka koje imaju vlast na centralnom nivou. To se najbolje videlo kada je nedavno Ivica Dačić skoro ucenio Dragana Đilasa poručivši mu da on ne može njega da kritikuje sve dok vlada Beogradom zahvaljujući podršci njegove Socijalističke partije. Mislim da bi Dragan Đilas, da bi izbegao takvu vrstu ucena, morao da napusti mesto gradonačelnika i da se posveti ulozi vođe opozicije u Srbiji.

Tačno je da je opozicija u dubokoj krizi. Pre svih - Demokratska stranka.

Dejan Vuk Stanković: Tačno je da je opozicija u dubokoj krizi. Pre svih - Demokratska stranka, i to iz dva razloga. Prvo, činjenica je da još uvek nije završena rasprava unutar te stranke, s obzirom da nekadašnji pripadnici vrha te stranke poput Dušana Petrovića i Vuka Jeremića, nisu zadovoljni političkim kursom koji namerava da zastupa Dragan Đilas. Jake su unutrašnje turbulencije u toj partiji. Drugo, još uvek nije položen račun za ono što se radilo za vreme mandata Cvetkovićeve vlade i za vreme predsednikovanja Borisa Tadića. Taj račun će u potpunosti biti isporučen Demokratskoj stranci kada bude zaključena kampanja protiv korupcije, koja se direktno ili indirektno u velikoj meri vezuje za neke ljude iz nekadašnjeg vrha Demokratske stranke.

Vladimir Pavićević: Demokratska stranka nije uradila ono što je morala da uradi nakon poraza u maju 2012. godine, a to je - da povede raspravu o ulozi i odgovornosti pojedinaca iz vrha te stranke za vrlo lošu politiku prethodne vlade. Budući da je ta rasprava izostala i da je Dragan Đilas došao na čelo stranke nekom vrstom dogovora sa prethodnim predsednikom Borisom Tadićem, čime je izbegnuta debata o odgovornosti, Demokratska stranka u ovom trenutku nema program, koji bi je mogao izvući iz krize.

Omer Karabeg: Demokratska stanka je najavila da želi da postane istinska socijaldemokratska partija. Istovremeno, njen lider, Dragan Đilas, važi za jednog od bogatijih biznismena u Srbiji. Može li to zajedno?

Đilas će imati problema s tim krstom koji nosi, a koji se tiče njegove tajkunske karijere.

Dejan Vuk Stanković: Za Đilasa i njegov politički imidž i kredibilitet najbolje bi bilo da se što pre povuče iz biznisa, jer u uslovima velikog siromaštva kakvo je danas u Srbiji, teško se može verovati čoveku koji obećava da će pomoći siromašnim slojevima u društvu, a koji je sam jako bogat. Posebno - ukoliko je to bogatstvo stekao u vreme kada je njegova stranka bila na vlasti, a i zbog toga što se ono vezuje za medije, oblast koja je u Srbiji pod velikom supervizijom politike. Sa stanovišta kredibiliteta meni njegova pozicija ne izgleda dobro, mada se poslovni uspeh i politički kredibilitet nužno ne moraju isključivati. Đilas će imati problema s tim krstom koji nosi, a koji se tiče njegove tajkunske karijere. Šta će on s tim uraditi teško je reći. U svakom slučaju, od njegove odluke da li će se povući iz biznisa i prodati svoju kompaniju ili će nastaviti kao i do sada - u velikoj meri će zavisiti njegov uspeh kao političara.

Vladimir PavićevićVladimir Pavićević
x
Vladimir Pavićević
Vladimir Pavićević
Vladimir Pavićević: Ja kod Đilasa uopšte ne vidim potencijal za snažno opoziciono delovanje i moj je utisak da se opozicija danas u Srbiji  uopšte i ne nalazi u parlamentu. Mislim da prave opozicije i nema u političkim strankama, već da je jezgo opozicionog delovanja smešteno u dve grupacije. Jednu grupaciju čini, da je tako nazovem, intelektualna opozicija, koja se okuplja oko izvesnih portala na internetu, pre svega oko Peščanika, na čijoj internet stranici možemo da pročitamo tekstove koji sadrže snažnu i argumentovanu kritiku sadašnje vlasti. Ne vidim to samo u Peščaniku, vidim to i u e-novinama. Druga grupacija koja kritikuje vlast vezana je za razne inicijative čiji je cilj osnivanje novih stranaka. Ja u tim incijativama, a naročito u onoj koju predvodi Zoran Živković, vidim šansu da se u Srbiji razvije prava opozicija koja će biti neka vrsta alternative ovome što danas imamo.

Omer Karabeg: Gospodine Stankoviću, mislite li i Vi da je danas prava opozicija van parlamenta?

Dejan Vuk Stanković: Teško mi je da tvrdim i da jeste, i da nije. Za mene je legitimno da nastupate kao stranka u parlamentu, a i da se oglašavate na internet portalima, kao i da formirate nove političke partije. Ne volim licitiranje ko je prava, a ko lažna opozicija jer, generalno govoreći, opozicija je svako onaj ko glasa protiv vlade u parlamentu i ko kritikuje političke poteze ljudi na vlasti. Naravno, kritičari se razlikuju po jasnoći svojih stavova, po kvalitetu argumentacije i rešenjima koja predlažu, ali čini mi se da je pomalo uzaludan posao meriti ko je manje, a ko više autentična opozicija. Ja zaista ne verujem da postoje neka moralno povlašćena glasila na internetu ili neke političke ličnosti izuzetnih moralnih vrlina, koji svojim argumentima i stavovima sve druge bacaju u senku. Svako ima pravo da učestvuje u demokratskoj debati, a koliku će podršku ko dobiti - to će se videti tek kada izađe na izbore. A kada uđete u političku arenu, to je potpuno druga priča, tu važe neki drugi aršini. Naravno da celog života možete da budete opozicija iz akademskog ugla ili iz ugla nevladinog sektora, ali to ima mnogo manji domet nego kada uđete u političku borbu.

Vladimir Pavićević: Ja sam pokušao da ukažem na argumentovanu kritiku poteza nove vlasti koju ne pronalazim na onim mestima gde bih očekivao da bude najjača, a to su parlament i opozicione stranke. Ta kritika je danas izmeštena u drugi prostor i meni se čini da je veoma argumentovana i istinski opoziciona. Zbog toga cenim taj pristup, a ne zbog toga što dolazi iz nevladinog sektora i što je nalazimo na nekim portalima.

Dejan Vuk Stanković: Potpuno je legitimno voditi različite diskusije na internet portalima, u nevladinim organizacijama ili u medijima. To je deo demokratske kulture, ali mislim da delotvornost tih debata može da bude relevantna samo onda kada to postane deo programa neke političke organizacije.

Moj je utisak da razne analize koje danas možemo da pročitamo na sajtu Peščanika možda pre dopiru do ljudi koji su na vlasti u ovoj državi nego poruke opozicionih političara.

Vladimir Pavićević: Nisam saglasan sa tvrdnjom da relevantnost poruka i analiza zavisi od toga da li će one biti prihvaćene od političkih partija. Moj je utisak da razne analize koje danas možemo da pročitamo na sajtu Peščanika možda pre dopiru do ljudi koji su na vlasti u ovoj državi nego poruke opozicionih političara. Mislim da to što ova, kako je ja nazivam, prava opozicija, nije vezana za političke stranke ni na koji način ne umanjuje njenu ulogu. Ja čak mislim da uopšte ne bi bilo dobro da ljudi, koji su okupljeni oko tih portala, ulaze u neke nove opozicione političke stranke. Oni treba da zadrže svoje autonomne pozicije kako bi i u odnosu na te stranke zadržali distancu i kritički ih preispitivali.

Dejan Vuk StankovićDejan Vuk Stanković
x
Dejan Vuk Stanković
Dejan Vuk Stanković
Dejan Vuk Stanković: Potpuno se slažem da građanska Srbija treba da ima distancu prema političkim strankama. Hermetizam koji postoji na sceni nevladinih organizacija i elektronskih medija je možda opravdan za aktere te scene, ali ako hoćete da vaša kritika i vaši stavovi dobiju politički značaj, morate da ih ubacite u kategorije političkog života. Jedno je šta mi mislimo o svojoj argumentaciji i o ispravnosti svojih stavova, a sasvim je drugo kada tim stavovima želimo da damo političku težinu. Onda morate ući na teren politike i obezbediti podršku javnosti da bi ono za šta se zalažete postalo istinska politika.

Omer Karabeg: Čini se da ni građanska Srbija nema jedinstven stav prema novoj vlasti. Jedan njen deo podržava Vućićeve i Dačićeve poteze?

Vladimir Pavićević: Mislim da se nakon poslednjih izbora desila velika promena, tako da sada prisustvujemo nekoj vrsti rekonfiguracije političkog terena. Ta rekonfiguracija podrazumeva da se političke formacije moraju legitimirati nekim novim politikama, jer je posle maja 2012. godine mnogo toga različito. Demokratska stranka i Liberalno demokratska partija nisu prepoznale promene i nisu se prilagodile novonastaloj situaciji, već su nastavile da se ponašaju kao da živimo u uslovima pre izbora. Zbog toga bih rekao da danas vlada neka vrsta konfuzije. Moj je utisak i da različiti pojedinci, koji pripadaju ili se legitimiraju kao deo građanske Srbije, također nisu sasvim sigurni šta se zapravo dešava, i otuda njihove različite poruke.

Dejan Vuk Stanković: Što se tiče građanske Srbije, tačno je da su neki njeni uticajni akteri podržali Vučića i Dačića u nekim njihovim stavovima, ali su za to sigurno imali razloge. Retko ko danas može da kaže da Srbija ne treba da se bori protiv korupcije i da treba da istrajava na dosadašnjoj politici prema Kosovu, koja joj neće obezbediti napredak u evropskim integracijma. To što su Vučićevu borbu protiv korupcije i Dačićev realizam podržali neki akteri civilnog sektora potpuno je opravdano, zato što su Vučićevi i Dačićevi potezi bili iskorak iz one političke konfuzije koju su proizveli “evroreformski” lider Boris Tadić i njegov politički klon, Vuk Jeremić.

Omer Karabeg: Pomenuo sam da je kritika Demokratske stranke na račun sadašnje vlasti dosta slaba i nemušta. Da li je to zbog toga što Đilas izbegava ili se ne usuđuje da oštrije kritikuje Vučića, koji je objektivno najjači čovek u sadašnjoj vlasti.

Preduslov da se DS izvuče iz sadašnje krize je da Dragan Đilas napusti mesto gradonačelnika Beograda i krene u pravu opozicionu borbu kao lider opozicije u Srbiji.

Vladimir Pavićević: Delim utisak da je ta kritika slaba, ali imam za to i objašnjenje. Jedan je razlog nesposobnost Demokratske stranke da sama ponudi rešenja za goruće probleme u državi. Budući da nema te inventivnosti, ni njena kritika nema oštricu. Drugi razlog se tiče velikog broja šansi koje je propustila Demokratska stranka, a koje nova vlast ne propušta. Danas imamo situaciju da se Ivica Dačić javlja iz Brisela da bi saopštio da je Evropska unija naše opredeljenje i naš prioritet, a već sutradan na ekranu vidimo Vučića koji iz Vašingtona govori o potrebi jačanja ne samo evropskih integracija Srbije, nego i evroatlantskih odnosa. To je nešto što bi više priličilo liderima Demokratske stranke, ali takvih poruka u periodu njihove vlasti nije bilo. Mi sada imamo situaciju da političke partije, koje su bili protivnici Demokratske stranke, preuzimaju njenu priču, dok Demokratska stranka gubi tlo pod nogama. To se tiče rekonfiguracije političkog terena, o kojoj  sam govorio, gde se Demokratska stranka veoma loše snalazi. Preduslov da se ta stranka izvuče iz sadašnje krize je da Dragan Đilas napusti mesto gradonačlenika Beograda i krene u pravu opozicionu borbu kao lider opozicije u Srbiji.

Dejan Vuk Stanković: Ne znam da li se Đilas boji da kritikuje Vučića ili ne, ali činjenica je da je Aleksandar Vučić neka vrsta ljutog rivala Draganu Đilasu. Ako se sećate, Đilasov ulazak u politku bio je povezan sa polemikom sa Vučićem. Ja mislim da će njih dvojica to rivalstvo nastaviti. Doduše, sada su uloge zamenjene, sada je Vučić u ofanzivi, a Đilas u defanzivi, ali ovo je jedna u nizu rundi u toj bezpoštednoj borbi i jedna od epizoda u tom serijalu njihovih političkih obračuna, koji će verovatno imati i druge epizode kada Đilas u potpunosti preuzme kormilo Demokratske stranke. Đilasova sadašnja defanziva je posledica činjenice da je njegova stranka poprilično razočarala javnost u Srbiji svim onim što se događalo u proteklih nekoliko godina, pa je on talac takve političke pozicije, kao i onoga o čemu smo malopre govorili - raskoraka između njegovog velikog bogatstva i njegove želje da kao socijaldemokrata bude zaštitnik ugroženih slojeva.

Omer Karabeg: Kako gledate na spekulacije da Đilas ne kritikuje Vučića ne samo zato što mu od njega zavisi gradonačelničko mesto, nego i što računa na neku vrstu partnerstva s njim - ukoliko bi došlo do težih razmirica između Dačića i Vučića. U tom slučaju Đilas bi mogao da uskoči kao partner umesto Dačića.

Dejan Vuk Stanković: Mada je teško govoriti o bilo kakvoj koaliciji između Demokratske i Srpske napredne stranke, u Srbiji važi pravilo - nikad ne reci nikad. Uostalom, i ova sadašnja koaliciona vlada bila je nešto što je u potpunosti bilo nezamislivo. Zato ne bih isključio ni takvu mogućnost, premda u ovom trenutku ona postoji samo na teorijskom nivou, odnosno kao proizvod spekulacija.

Mnogi politički akteri, naročito lideri stranaka, veoma bi želeli da se nađu u milosti Aleksandra Vučića, što bi podrazumevalo neku vrstu zaštite od raznih istraga.

Vladimir Pavićević: Ja mislim da takva mogućnost postoji. Čak bih rekao da je to, zapravo, realna opcija. Ona je rezultat jedne atmosfere koja sada postoji u Srbiji, a reč je o tome da bi mnogi politički akteri, naročito lideri stranaka, veoma želeli da se nađu u milosti Aleksandra Vučića, što bi podrazumevalo neku vrstu zaštite od raznih istraga. Dodao bih još jednu stvar za koju mislim da je važna kad govorimo o Draganu Đilasa, kao o političaru koji važi za ozbiljnog kandidata za predvodnika opozicije. Dragan Đilas je, po mom sudu, i sam doprineo tome da se Demokratska stranka sada nalazi u defanzivi. On je ostvario izuzetan izborni rezultat u Beogradu, dok je Boris Tadić kao nosilac liste Demokratske stranke izgubio na predsedničkim izborima. Umesto da odmah posle izbora postavi pitanje odgovornosti za tako loš izborni rezultat, Đilas se upustio u neku vrstu dogovaranja sa Borisom Tadićem. To je rezultiralo kompromisima oko pozicije Tadićevih ljudi u stranci i oko načina delovanja stranke što sada veoma koči Dragana Đilasa u njegovoj nameri da konsoliduje stranku. On je svojim lošim procenama, možda i odsustvom hrabrosti, doprineo da pozicija Demokratske stranke bude ovako loša kao što je to danas.

Dejan Vuk Stanković: Situacija bi naravno bila drugačija da je Đilas pobedio Tadića na izborima za predsednika stranke. Tada bi mu kao pobedniku pripadalo sve kada je reč o vođenju stranke, ali taj dogovor je napravljen prvenstveno zbog toga da se Demokratska stranka ne bi raspala, pa je Đilas morao da prihvati teret preuzimanja nekih Tadićevih ljudi. Ali mislim da to nije ključna stvar koja usporava Đilasovo profilisanje kao nacionalnog lidera. Đilasu prosto treba vremena da se navikne na novu ulogu. Jedno je biti gradonačelnik u Beogradu, a drugo je voditi najveću opozicionu političku stranku, koja ima ambiciju da ponovo pruzme vlast u zemlji. Đilas je u novoj ulozi i, pre nego što ga počnemo kritikovati, trebalo bi mu dati šest do osam meseci da pokaže koliki su njegovi dometi.

Omer Karabeg: Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da vladajuća koalicija ima izuzetno visok rejting i da daleko iza sebe ostavlja opoziciju. Prema poslednjem istraživanju Srpska napredna stranka ima 41 posto podrške, a Socijalistička partija 15 posto, dok Demokratska stranka ima svega 16 procenata, dva i po puta manje nego naprednjaci. Čini mi se da će Nikolić, Vučić i Dačić, ako reše međusobne razmirice, još dugo vladati Srbijom, da neće tako lako sići sa vlasti.

Vladimir Pavićević: Vučić je ”nabildovao” svoju popularnost, kako se ljudima čini, iskrenom borbom protiv korupcije. Mislim, međutim, da to nije dovoljno. Nakon nekog vremena i to će ljudima da dosadi. Važna je borba protiv korupcije, ali je za ljude u Srbiji mnogo važnije da dobiju posao i da mogu da žive od plate, a nisam primetio da je ova sadašnja vlada ponudila bilo kakav program koji bi doprineo oporavku privrede i porastu zaposlenosti. Ja mislim da će vrlo brzo doći vreme kada će ljudi ocenjivati vladu po onome što je postigla u privredi. Ako toga ne bude, borba protiv korupcije neće biti dovoljna za ostanak na vlasti.

Dejan Vuk Stanković: Ovu vlast mogu da ugroze samo njene vlastite greške. Ukoliko ih ne bude, trio Nikolić, Vučić i Dačić ima perspektivu da još dugo vlada. Ne zaboravimo da je pre četiri godine u ovo vreme Demokratska stranka imala rejting vrlo sličan sadašnjem rejtingu Srpske napredne stranke, pa se taj rejting zbog grešaka Cvetkovićeve vlade istopio i pretvorio u poraz Borisa Tadića na izborima maja 2012. godine. Rejting je fotografija trenutka. On je u ovom trenutku ohrabrujući za vladajuću koaliciju, ona ima perspektivu da i dalje uživa poverenje građana, ali, ukoliko počne da pravi učestale i velike greške, taj rejting će se brzo istopiti, a opozicija pojaviti kao ozbiljan pretedent da sruši vladajuću koaliciju.

Omer Karabeg

karabego+rferl.org

Novinar je Radija Slobodna Evropa od osnivanja Programa na južnoslovenskim i albanskom jeziku 1994. godine. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik nagrade "Dr. Erhard Busek" za doprinos boljem razumevanju u Jugoistočnoj Evropi za 2010., koju dodeljuje SEEMO.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Charly Chaplin
17.01.2013 21:45
Djilas se boji Vucica jer Vucic ima vece zube od njega. Osim toga Vucic je golac-proleter koji nema sta da izgubi dok je Djilas milioner (u eurima -ne dinarima) za cije vece iznose se ne moze dokazati poreklo odn kako su "zaradjeni". Poslati ga kod Miskovica u zatvor je najbolje resenje.

Ime: Eliot Grad: Beograd
14.01.2013 09:02
A da li je ovo zabelezeno u istoriji?????Da li to ima veze sa Zakonom???
Neka Vam se zavrti malo u glavi: Zarada firmi DRAGANA ĐILASA (Multikom i Direct media) u poslednje tri godine:
DIRECT MEDIA – Poslovni prihodi (2011+2010+2009 godine)= 5.770.662.000+5.790.739.000+5.237.687.000= 16.799.088.000
MULTIKOM – Poslovni prihodi (2011+2010+2009 godine)= 7.752.161.000 + 7.885.640.000 + 7.027.140.000= 22.664.941.000
DVE FIRME MULTIKOM+DIRECT MEDIA== 39.464.002.900
„Zarada“ prodajom minutaže na RTS iznosi 40 milijardi dinara ili 400 miliona evra.
Iskazani profit iznosi mnogo manje, a to znači da su knjigovođe zakinule državi ogroman porez.
Đitler inače ima 22 firme i sad je uzeo DS svoju 23 firmu!!! Srećno!!!
Sve mozete proveriti na sajtu Agencije za privredne registre>
http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1065214?code=DF20112DDE05AF7400EC271B8A52896999B3FEC4

Ime: VB Grad: Beograd
13.01.2013 22:37
Sanjala sam da se u DS dogodi cudo koje ce zaustaviti propadanje i srozavanje u izvedbi Tadica,ali sunovratu kraja nema zbog ocajne kadrovske selekcije,nedostatka demokratije i bilo kakvih suvislih principa i procedure,sto je rezultiralo drvosekom na celu stranke i,sto je tragicnije i gore,na celu nesrecnog Beograda.Potpuno se slazem da bi g.homofob morao da se odrekne vodjenja grada,zarad spasavanja stranke,koju je uzjasao,ne zato sto mi je stalo do stranke,nego zato sto ne zelim da nas ovako zalosno vodi i trosi nase pare na Zvezdu i sve ostalo sto vole mladi i g.Vucic.
Tajkun bez bilo kakvih politickih i moralnih nacela ne donosi dobro gradu,ali uvecava licni napredak dotle da vise ne zna ni sam gde mu stanuju starije cerke ,gde bivsa zena a gde on sa mladom porodicom.Nema demokratije u ovoj jadnoj drzavi dok sve to ne saznamo,ne zbog pikanterija,nego zbog naseg prava da kontrolisemo ko i kako trosi nas novac i kako dolazi do svojih enormnih prihoda.
Inace,verovacu da nam ova cudna koalicija na vlasti zeli bar malo dobra ukoliko nam skine ovu bedu sa vrata,posto smo pod demokratskom vlascu izgubili pravo da odlucujemo o tome ko ce nam biti gradonacelnik.
Nadam se i zelim da sledeci gradonacelnik zna sta i kako radi za opste dobro,sa kolikim bogatstvom stupa na duznost i sa kolikim ce sa vlasti otici.Ovde je bilo isuvise mesanja licne,stranacke i gradske kase,gde su stranka i gradonacelnik profitirali a grad dobio krzljavi drvored,sumnjivo rasparcavanje gradskog zemljista ispod cene unutar tajkunske interesne grupe,homofobnu,rasisticku atmosferu,busPlus koji nije opravdao ocekivanja i potrebe gradjana,komunalnu i kulturnu politiku vodjenu jednako jadno kao sto su komunalci lrpili puteve i ostalu infrastrukturu(drzi vodu dok majstori odu ili izbori prodju),cudnu politiku u oblasti socijalne i decije zastite,a sve je kulminiralo ovogodisnjim jadnim grejanjem,za koje niko ne oseca potrebu da nam da suvislo obrazlozenje:nema para,nema goriva ili nicega od to dvoje jer je sve potroseno na izbore koje nije dobio gradonacelnik jer nikakve aktivnosti nije ni bilo,ako se ne racunaju prazni satori gde se nista nije desavalo i sve je delovalo odbijajuce.Isto onako kako izgleda veliki projekat ATP turnira u aranzmanu sa jednom porodicom i prostorom koji je danas zauzet sa dva ogromna balona iz cijeg rentiranja prihod ubire porodica ili prvi covek ove po svemu male varosi,koja nema pravo da je vode strucni i sposobni ljudi nego kao i svih godina od 1945."partijski aparatcici koji misle na partiju i svoju karijeru umesto na grad,pa je rezultat ovako jadan i svima vidljiv.

Ime: mister x
13.01.2013 15:04
aa ne mozes poredit onog Djilasa u vrijeme TItA i ovog danas to ti je ko fico i mercedes.kamo srece da lici na dedu pred kojim su drhtali milioni ljudi .ovaj je obican pajac

Ime: P. A.
13.01.2013 14:15
Dirljivo je da vasi gosti govore o politickoj sceni Srbije sa vladajucom partijom i - posebno! - opozicijom!!? Koja politicka scena? O politickoj sceni se govori kada borba medju partijama ima RAZLICITE efekte na birace. Ovdje su biraci pasivni objekt (izvinite na pleonazmu, uzmite kao hiperbolu), a partije grupe mafijasa koji se bore iskljucivo za sebe.

Ime: Ana Grad: Beograd
13.01.2013 13:06
Neosporno je Đilasovo bogatstvo, ali veliki deo toga stekao je pre političke karijere i van Srbije. Sliku o njemu stvaraju mediji koji mesecima već vode hajku. Ne prođe dan da ne izađe na desetine naslova i svi imaju negativan kontekst. Meni je to dovoljan razlog da se zapitam šta se i ko krije iza toga.
Odgovor

Ime: Monti
13.01.2013 23:59
Kada Djilas bude Miskovicu pravio drustvo iza resetaka (u buvari ili bajbukani) sve ce ti biti jasno. Vucic se nece smiriti dok ih sve ne vidi na istom mestu. Tada mozes otpevati serenadu o Dunavu i njegovom mornaru.
Odgovor

Ime: Milana Grad: Beograd
13.01.2013 16:58
Medijska hajka je više nego očita, i potpuno je jasno da Đilas nekom smeta. Kome sve i zašto konkretno - ne znam, ali videćemo...
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
14.01.2013 20:25
Verovatno mu zavide što je lep, dugokos i atletski građen...
Odgovor

Ime: Tatjana Grad: Beograd
13.01.2013 15:27
Očito je da se u Đilasovom delovanju vidi mogućnost stvaranja jake opozicije, a koliko su nezajažljivi u medijskom ratu okrenutom prema njemu, čini mi se da žele što više da ga diskredituju pre donošenja programa koji je najavio za februar

Ime: Petar
13.01.2013 10:50
Demokratska stranka, od Đinđića pa na ovamo je skroz loše radila. Stari Mićunović je nešto pokušao da konsoliduje redove ali nije imao sa kim da radi. Sve ćutuci, narodski rečeno. Ima i velikih lopova tamo, a one nafrčkane i napumpanih usana podparolke, što jh je Tadić dovlačio odnekud i što su antipatične do bola, su im izgubile izbore jer narod nije mogao da sluša i gleda te lažulje.

Neki unuk Milovana Đilasa, mali Đido, kako su ga počeli zvati, je obećavao, kao i veliki Đido nekad, ali je sve u suštini prokockao. Zinula mu, što kažu, zad...a pa udara udara po ušima ovaj naivni beogradski narod k'o da je stoka. Da ništa drugo nego što preko INFO stana uzimaju koliko im treba, za vodu i te komunalije, bez ikakve mere nego baš po potrebi. Zatim BUS-PLUS, i to, kažu lično i njegov, je poput kancera nakačen na GSB i na grbaču beograđana poskupljenjem prevoza za 30 posto.
Ovde je mali Đido išao na gore, od avangardiste u Tajkuna, a stari Đido je išao od Titovog monstruma ka nekoj demokratiji - na bolje.
Vladimir Pavićević često gostuje kod Olje Bećković i zapaža se da dobro "skenira" politiku u Srbiji ali, verujem, ovoga puta će faliti ako tipuje na Zorana Živkovića zato što je to te.., najobičnije.
Ovi drugovi, što sad vladaju, gledaće da vladaju što god budu duže mogli, a nebi iznenadilo ako bi neki od njih ušli u koaliciju sa Hašimom Taćijem jer im je tendencija da evoluiraju od ekstremnog desnog radikalizma ka suprotnom taboru.