Zbog globalne ekonomske krize, ali i poremećenog sistema vrednosti, mladima na Balkanu je sve teže da pronađu posao, čak i onima koji su završili najbolje škole i stekli ogromno znanje. Zato ne čudi podatak da mnogi žele da odu u inostranstvo, jer uviđaju da kod kuće nemaju prostor za iskazivanje i napredovanje u karijeri, kao i da društvo nema previše sluha da podupre najkvalitetnije. Ipak, u ovonedeljnoj Temi sedmice govorimo o pozitivnim primerima mladih koji su uspeli da dođu do željenog posla, zahvaljujući svojim sposobnostima i razumevanju sredine u kojoj žive.
Sa 760.000 zvanično nezaposlenih građana, Srbija prednjači među zemljama regiona i Evrope. Prema prognozama stručnjaka, ukoliko se ovaj trend nastavi, Srbija će za nekoliko godina po broju nezaposlenih biti peta na svetu. Međutim, uprkos lošem ekonomskom stanju u kome se država nalazi, slaboj privredi i maloj produktivnosti, u Srbiji postoje retki, ali pozitivni primeri zapošljavanja mladih stručnjaka. Kompanije koje se odluče za takav korak smatraju da se to višestruko isplati, o čemu govori tekst
Milana Nešića "Zapošljavanje mladih ljudi prednost za kompanije".
U BiH nezaposlenost iz godine u godinu raste, premašivši brojku od pola miliona. Šansu za posao, odmah nakon školovanja, dobiju tek retki sretnici. Za mnoge mlade ljude u BiH, put do stalnog zaposlenja je težak i mukotrpan. Retki se mogu pohvaliti da rade ono što vole i za šta su se školovali, piše u tekstu "
Mladi u BiH: Upornost i znanje se ponekad isplate" Ivan Katavić.
U zemlji, u kojoj mesečno 10.000 ljudi gubi posao i u kojoj je svaki treći mladi čovek nezaposlen, pravo je čudo pronaći posao i još u njemu uživati. Reč je o Hrvatskoj u kojoj krivulja nezaposlenosti već petu godinu zastrašujuće raste. Do kraja godine brojka bi mogla premašiti 340.000, a i oni koji rade, najčešće su nezadovoljni, pod stresom i u strahu od otkaza. U toj opštoj frustraciji, priče koje donosi
Ankica Barbir Mladinović u tekstu "
Prvi posao ključan za mlade u Hrvatskoj" čine se nestvarnima, ali potvrđuju da i one postoje.
Crna Gora je smatrana do pre nekoliko godina zatvorenom sredinom za inovativne, mlade ljude, željne afirmacije. Rođačke, partijske veze prilikom zapošljavanja, neprilagođeni obrazovni sistem potrebama tržišta rada, nisu podsticajni za one koji veruju da sopstvenim radom i sposobnošću mogu ostvariti svoj potencijal i doprineti boljitku. I dok mladi u Evropi pokazuju visok stepen nezavisnosti, znanja, konkurentnosti i samostalnosti, te svesti da traže ono što im treba i zastupaju svoje interese, ove osobine kod njihovih vršnjaka u Crnoj Gori postoje tek u tragovima, piše Olivera Nikolić u tekstu
"Privatni sektor šansa za mlade u Crnoj Gori".