Petak, 27. mart/ožujak 2015, 20:09 CET

Srbija

Mladi Albanci sa juga Srbije: Ni Beograd ni Priština ne rade mnogo za nas

Mladi iz Preševa u poseti Beogradu, februar 2013.
Mladi iz Preševa u poseti Beogradu, februar 2013.
Gotovo trećina stanovništva Srbije nije sigurna gde se tačno nalaze Preševo i Bujanovac ili veruje da se te opštine, u kojima živi većina albanskog stanovništva u Srbiji nalaze na Kosovu. Nisu svesni ni egzistencijalnih problema sa kojima se svakodnevno suočavaju njihovi sugrađani Albanci, pošto su njihove teškoće postale gotovo nevidljive. Nasuprot uklanjanju spomenika palim borcima Oslobodilačke vojske Preševa Bujanovca i Medveđe, to pitanje, čini se, nikako da dođe na dnevni red nadležnih u Srbiji. 

Tezu da joj komad teritorije može značiti više od građana, što se moglo videti u njenom pristupu kosovskom pitanju, Srbija je potvrdila reakcijom na jugu Srbije, kada joj je po mnogima jedan spomenik bio značajniji od ljudi.

Njegovim uklanjanjem ispoljila je ignorantski stav prema albanskoj manjini, za čiju nemaštinu, nezaposlenost i probleme u školovanju nikako da nađe vremena.

Ipak, na ono što ih tišti, nadležne iz Koordinacionog tela za jug Srbije i OEBS-a još jednom će podsetiti grupa mladih iz Preševa i Bujanovca koja je u poseti Beogradu.

Krenar Halimi, koji studira u Prištini, suočava se sa činjenicom da će morati da traži posao van Srbije jer će mu diploma ovde biti nepriznata.

„Mladi u Preševu nemaju čime da se bave, čini nam se da su nam mogućnosti uskraćene u odnosu na naše vršnjake u drugim delovima Srbije. To su već poznati problemi, nezaposlenost, obrazovanje, ali i nesigurnost zbog velikog prisutva žandarmerije. Imam utisak da država nije dovoljno upoznata sa našim problemima i da se prema nama odnosi kao da smo u getu“, kaže Halimi.

Takav odnos države prema građanima Srbije albanske nacionalnosti nesumnjivo će, ako već nije, za posledicu imati da im Priština po mnogo čemu bude bliža nego Beograd. I

Investicija u taj deo Srbije je malo ili ih nema, a jedine institucije države na koje se može naići na jugu Srbije su vojska i policija.

Enkel Redžepi, koji u radi kao kao profesor albanskog jezika, pojašnjava, međutim, da su Preševo i Bujanovac zaboravili kako Beograd, tako i Priština.


„Ni Beograd ni Priština ne rade mnogo za nas. Realnost je da mi živimo u Srbiji i imamo njene pasoše, a opet smo diskriminisani dok novac jednostavno ne dolazi. Činjenica je da živimo ovde, zbog čega premijer Dačić treba da dokaže da Srbija nije banana država koja nas tretira kao majmune“, smatra Redžepi.

Posle pomaka u međuetničkom odnosima do koga je došlo 2001. po okončanju sukoba na jugu Srbije u poslednje vreme stiče se utisak da vlada zbog svoje nesposobnosti da efikasno deluje u tom delu zemlje stvara tenzije i konfliktnu atmosferu.

Jedino tako naš sagovornik Ragmi Mustafa shvata dramu i rasplet koji u poslednja dva meseca obeležio život na jugu Srbije. Distanca koja se time produbljuje mogla bi na ovim prostorima da vrati duhove prošlosti, kaže Mustafa.

„Ovoj državi ne bi trebalo mnogo da budu važni spomenici i teritorija, nego ljudi koji žive tamo. I da te ljude tretira kao svakog drugog koji živi u ovoj državi. Ja sam građanim ove države, plaćam sve dažbine i takse Srbiji, zašto bi ona mene tretirala kao teroristu? Zašto u svakom svom javnom obraćanju predsednik i premijer države moraju da govore o albanskim teroristima? Šta su terorisali? Vlaa stvara jedan politički diskurs da bi opravdala sebe u Beogradu, ako nisu radili nešto valjano“, uveren je Mustafa.

Jug Srbije je do sada umesto konkretne pomoći od nadležnih uglavnom dobijao prazna obećanja zbog čega se stvari već nekoliko godina ne pomeraju sa mrtve tačke.

Nasuprot tome, u korišćenju svojih poluga moći retko kasni čime, osim što doprinosi tenzijama, pokazuje da još nije naučila mnoge lekcije iz prošlosti.

Milan Nešić

mnesic+yahoo.com

Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga 5 godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

Novi serijal RSE
Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
"Perspektiva": Treća epizoda - Budvai
|| 0:00:00
...  
🔇
X
21.03.2015
RSE u saradnji sa NED (The National Endowment for Democracy) emituje jednogodišnji TV serijal o mladima i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. Ovo je treća epizoda drugog ciklusa koja govori o mladima iz Budve. Voditelj i moderator je Edo Maajka. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

Približava se krajnji rok za sporazum sa Iranom

Pregovarači Sjedinjenih Država i Irana su započeli finalnu rundu pregovora o iranskom nuklearnom programu, dok se približava 31. mart, krajnji rok za postizanje okvirnog sporazuma .

Koalicioni avioni gadjaju Jemen

Vojni avioni napadaju položaje jemenskih pobunjenika drugi dan za redom, u okviru Saudijcima predvodjenog regionalnog operacije da se zbaci šiitska grupa Huti koja je zauzela najveći deo zemlje.

Lubic skrivao bolest od poslodavca

Indikacije da je kopilot kompanije Džermanvings u utorak namerno oborio avion na putu od Barcelone do Dizeldorfa bi mogle imati uticaj na avioindustriju. Istraga te nesreće sada je fokusirana na eventualne motive ko-pilota da uništi avion i usmrti 150 ljudi, kao i činjenicu da je skivao od poslodavca da je bolestan. Naime iscepane beleške lekara o njegovoj bolesti i prepisanoj terapiji ponadjeni su u njegovom stanu.