Subota, 23. avgust/kolovoz 2014, 15:22 CET

Svijet

Evrozona pod pritiskom: Ministri o pomoći za Grčku, Španiju i Kipar

Ilustracija
Ilustracija
Ministri finansija evrozone razgovaraju na sastanku u četvrtak u Luksemburgu o fondu pomoći za Grčku, Španiju i Kipar. Očekuje se da će Atina zatražiti ublažavanje uslova za dobijanje preko potrebnog spasilačkog paketa. Istovremeno, u četvrtak se očekuje objavljivanje sastava nove grčke vlade nakon imenovanja Antonisa Samarasa za premijera u sredu.

Biće reči o pomoći španskim bankama, o daljim koracima koje Grčka treba da preduzme u cilju ekonomskog oporavka, te o drugim zemljama evrozone pogođenim dužnickom krizom, uključujući Italiju i Kipar.

Ovo je pripremni sastanak za samit lidera evrozone 28. i 29. juna, koji su pod sve većim pritiskom da usvoje mere koje će omogućiti smanjenje troškova pozajmljivanja. U međuvremenu, u petak će se u Rimu sresti lideri Nemačke, Francuske, Italije i Španije.

Kamate na španske državne obveznice dostigle su u četvrtak najviši nivo u poslednjih 16 godina. Madrid je prodao 2,2 milijarde evra sa kamatom od 5,54 odsto koju će morati da plati na tri godine u odnosu na 4,87 u maju, dok je kamata na pet godina 6,07 procenta, što je povećanje od više od jedan odsto u odnosu na prethodni mesec. U ponedeljak je kamata na desetogodišnje obveznice dostigla 7,3 procenta, što se na duže staze smatra neodrživim iznosom po bilo koju ekonomiju. Skočila je i cena italijanskih obveznica.  

Očekuje se da će Španija predočiti kolika joj je pomoć potrebna da bi spasila svoje banke. Članice evrozone ranije su izrazile spremnost da za španske banke izdvoje do 100 milijardi evra.

Na sastanku će verovatno biti odlučeno i iz kojeg fonda će biti izdvojen novac – novog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), ili stalnog Evropskog stabilizacijskog mehanizma (ESM). Benoa Ker (Benoit Coere) iz Evropske centralne banke kaže da je misterija zašto vlade ne pozajmljuju jeftiniji novac iz EFSF, iako ta opcija postoji skoro godinu dana.  

Osiguranje jeftinijih pozajmica u odnosu na komercijalno tržište obveznica, svakako bi smanjilo troškove vlada prilikom pozajmljivanja. To bi olakšalo državama poput Španije i Italije da ostvare veoma težak zadatak smanjenja celokupnog nacionalnog duga.

Težak izbor

Italijanski premijer Mario Monti podržava ovu strategiju, Finska se protivi, dok nemačka kancelarka Angela Merkel nije odbacila pomenutu ideju, ali ističe da je to za sada samo teoretska mogućnost.
Angela MerkelAngela Merkel
x
Angela Merkel
Angela Merkel

Na ovonedeljnom sastanku G20 u Meksiku zatraženo je od evropskih lidera da kao prelazno rešenje omoguće ovakvu kupovinu obveznica, kako bi se sprečilo produbljivanje krize i pre nego što se sprovedu dugoročnije reforme u cilju stvaranja integrisanijeg sistema finansiranja vlada i bankarske regulative.

Grčka će, kako su najavili lideri tri partije koje su formirale novu vladu, pokušati da izdejstvuje blaže uslove za dobijanje finansijske pomoći, uključujući i pomeranje rokova za sprovođenje mera štednje.

Prema rečima Tomasa Vizera (Thomas Wieser), šefa radne grupe evrozone, zbog bržeg nego što je očekivano pada društvenog proizvoda, Grčka ne može da ispuni uslove za dobijanje pomoći bez dodatnih mera štednje.

Ministri finansija evrozone se suočavaju sa teškim izborom – da li da se pridržavaju precizno utvrđenih fiskalnih ciljeva i zahtevaju od Grčke da još više štedi, ili da joj produži rokove za sprovođenje reformi što iziskuje dodatnu novčanu pomoć međunarodnih institucija. To bi omogućilo Atini da podstakne ekonomski rast bez kojeg nije moguće vraćanje ogromnog duga koji je premašio 300 milijardi evra.

Diplomata EU u sredu je saopštio da će Kipar takode zatražiti pomoć za svoje banke.

"Kipar će najpre pokušati da dobije pozajmicu od Rusije", rekao je jedan diplomata pod uslovom da ostane anoniman, prenosi "Ikonomik tajms" (The Economic Times).

Dragan Štavljanin

stavljanind+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku "NIN". Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Dobitnik prve nagrade na Festivalu jugoslovenskih radio stanica za komentar 1990. u Ohridu. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.
 
Nema sadržaja.