Bord izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je Srbiji trogodišnji stend baj aranžman vredan oko 1,2 milijarde evra, koji je, prema želji srpskih vlasti aranžman iz predostrožnosti.
Program je, kako je navedeno na sajtu MMF-a, baziran na tri osnovna stuba: ozdravljenje javnih finansija, unapređenje stabilnosti i fleksibilnosti finansijskog sektora i sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi.
Na ovaj način, navodi se u saopštenju, formiraće se solidna osnova za otvaranje novih radnih mesta i povratak zemlje na održivu putanju rasta.
Ponosan sam na to što je Srbija dobila priznanje od Međunarodnog monetarnog fonda i cele međunarodne zajednice za teške mere i naporan rad u prethodnom periodu, napisao je premijer Srbije Aleksandar Vučić na svom Tviter nalogu.
vUČIĆ O mmf-U
Premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je jasan signal koji je Međunarodni monetarni fond uputio odobravanjem aranžmana.
"Pred nama su još mnogi teški dani i meseci. Ovo je jasan i nedvosmislen signal koji međunarodna institucija šalje svetu da je naša zemlja na dobrom i sigurnom putu", rekao je Vučić.
On je na rekao i da je cilj reformskih mera da se nekoj sledećoj vladi u nasledstvo ostavi javni dug u opadajućem trendu, kao i niži deficit - maksimalno do tri - tri i po odsto.
"Sledeća vlada mora da nasledi i značajno nižu stopu nezaposlenosti od one koju smo mi nasledili", poručio je premijer.
Nema sumnje da ovaj aranžman znači dosta, ali sa druge strane ne treba u tome ni preterivati jer taj aranžman sam po sebi ne može da reši problem, kaže za RSE ekonomski novinar Mijat Lakićević.
“Ono što je dobro u tom aranžmanu je to što on Srbiju obavezuje na reforme o kojima se dosta govori i koje se obećavaju a kojih do sada nije bilo. Taj aranžman je vezan sa dogovorom sa Svetskom bankom da ona da kredite za te reforme za restruktuiranje javnih preduzeća. Znači, na neki način nam to olakšava, dobijamo sredstva za reforme, a ako nam bude potrebno nešto novca za tzv. makroekonomsku stabilnost za devizne rezerve, što je malo verovatno, onda imamo mogućnost da povučemo tih miljardu eura koliko stoji u aranžmanu”, kaže Lakićević.
Prvi zamenik generalnog direktora i vršilac dužnosti predsedavajućeg Dejvid Lipton ocenio je u tom saopštenju da je posvećenost vlasti u Srbiji sveobuhvatnim reformamadobrodošla, a da će reforma javnih preduzeća, posebno velikih, biti od velikog značaja za smanjivanje državne pomoći i ograničavanja budžetskog opterećenja.
Koliko je Srbija spremna da ispuni uslove MMF-a? Mijat Lakićević podseća da je i do sada bilo dosta obećanja, najava ali da se od toga praktično ništa nije desilo.
„Tu mislim na reformu javnog sektora ili preduzeća u restruktuiranju, nešto je tu počelo, smanjenje deficita, neki signal da se ide u dobrom smeru, imamo sad i stečaj 188 preduzeća. Znači, bilo je nekih signala, videćemo. Ono što je tu problem jeste da bi Srbija trebalo da praktično potpuno obustavi državnu pomoć javnim preduzećima. To može da izazove velike lomove, otpore, to uistinu nije lako. I videćemo da li će tu vlada uspeti da bude čvrsta u tom opredeljenju a ono što joj ide na ruku je novac koji treba da dobije za to restruktuiranje“, navodi Lakićević.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je još ranije najavio „zaboravite na taj novac“. Objasnio je da Vlada Srbije u ovaj aranžman ne ulazi zbog novca već zbog programa i plana koji je napravila. “To će biti veliki signal investitorima da dolaze u Srbiju”, rekao je Vučić uoči odluke MMF-a.
“Taj aranžman takođe predstavlja neku garanciju da Srbija ide u reforme, da ima makroekonomsku stabilnost, da deficit neće povećavati, to bi sve trebalo da bude signal da je ekonomska pozicija Srbije stabilna. To onda samo po sebi treba da deluje na strane investitore jer kapital dolazi u zemlje u kojima nema prevelikog rizika. Ako se vi zadužujete na međunarodnom tržištu i kad dolaze stranci oni traže veće garancije ako je zemlja nestabilna. Ako je stabilna, kao što je ovo neki signal da će biti, onda je taj novac jeftiniji što za Srbiju dosta znači”, zaključuje Lakićević.
Poslednji aranžman Srbije i MMF-a je ugovoren 2011. godine, ali je ubrzo obustavljen jer Vlada Srbije nije sprovodila ono što je bilo dogovoreno.
