Petak, 31. oktobar/listopad 2014, 05:00 CET

Programi / Na vratima Evrope

Memišević: Bitno je da se promijeni odnos EU prema BiH

Tija Memišević
Tija Memišević
BiH je zemlja u kojoj, za razliku od njenih susjeda i zemalja regije, nema napretka jer još uvijek nije na snagu stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan još u junu 2008. godine. Razlog – BiH nije ispunila osnovne uslove koje pred nju postavlja ovaj dokument. Građani Bosne i Hercegovine podržavaju evropske integracije i žele svoju zemlju što prije vidjeti u Evropskoj uniji.

Na drugoj strani, političari čine malo ili gotovo ništa kako bi se Bosna i Hercegovina brže kretala na tzv. evropskom putu. Međutim, problem kako ga vidi direktorica Evropskog istraživačkog centra Tija Memišević je u tome što građani nemaju dovoljno informacija o integracijskim procesima i članstvo u evropskoj porodici naroda uglavnom vide kao izlaz ili rješnje za svoje životne probleme.  
 
„Građani ne razumiju taj proces, ne razumiju rezultate tog procesa. Samim time ne mogu ni da donesu racionalnu odluku ili da shvate svoje lične interese koje mogu da ostvare kroz taj proces. S druge strane, političke stranke nisu uopšte zainteresovane da se o procesu evropskih integracija govori kao o dominantnoj političkoj temi. Oni imaju dodatne motive da građani o tom procesu ne budu informisani“, kaže Memišević.
 
Motivi zbog kojih politička elita u BiH ne želi veće uključenje građana u pitanje evropskog puta, nalaze se u tome što im ovakva postavka odgovara. U interesu političara je da se što manje zna, jer se od njih, tako, manje i traži, navodi Memišević.
 
„Dovršenje tog procesa – to naravno, nije potpuno dovršenje, već simbolično dovršenje procesa koji predstavlja ulazak u EU – za njih znači potpunu promjenu političke klime, političkog života, prema transparentnosti, prema odgovornosti i prema svemu onome što bi ih onemogućilo da se ponašaju na političkoj sceni onako kako se ponašaju sada. Ja moram da kažem: nažalost, takvo ponašanje naših političara je ustvari sasvim racionalno. Oni nemaju nikakav motiv, nikakav razlog da budu zainteresirani za proces evropskih integracija. S druge strane mislim da je jako važno da se građani namjerno ne informišu iz tog razloga što onog trenutka kad bi građani mogli da spoznaju svoj pravi interes u procesu evropskih integracija, mi bismo prešli tu, kako je ja zovem, kritičnu tačku sa koje nema povratka, kao što je svojevremeno tu tačku prešla i Hrvatska, gdje naši političari za taj proces moraju da preuzmu odgovornost. A to istovremeno znači da moraju u procesu evropskih integracija da postignu rezultate i da tokom izbornih ciklusa pred građane izađu sa tim određenim rezultatima i da njihov izborni uspjeh od tih rezultata zavisi.“
 
Nedosljednost Evropske unije dijelom je kriva za stagnaciju. Umjesto uslovljavanja, ulazi se, smatra Memišević, u pravljenje neprihvatljivih kompromisa s lokalnim političarima, a sve kako bi se spriječila eskalacija političke krize.
 
„Od takvog pristupa Bosni i Hercegovini sami građani ustvari imaju veliku štetu. Mogu vam dati samo nekoliko primjera. Kako je proticao proces reforme policije, svi smo bili fokusirani na tu temu nekoliko godina. Na kraju je napravljen kompromis koji je išao daleko, daleko ispod početno postavljenih kriterija i koji je bio ustvari jedna kozmetička reforma policije da bi mogao da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ili – u posljednje vrijeme primjer toga je i ovaj tzv. strukturalni dijalog o reformi pravosuđa, koji je po mom mišljenju nepotreban i koji je sam po sebi jedan vid političkog pritiska na pravosuđe. Sasvim je jasno kakve standarde mi treba da poštujemo prilikom izgradnje nezavisnog i profesionalnog pravosuđa. Pa onda mehanizmi koordinacije unutar BiH – to je ustvari čisto gubljenje vremena i to je slanje signala našim političarima da kroz fingiranje pregovora i postizanje konsenzusa - što se veoma rijetko desi, i kad se desi to je daleko ispod prvobitno postavljenih standarda – ustvari mogu taj proces evropskih integracija da prolongiraju do u nedogled. Znači, ono što ja mislim da je jako bitno jeste da se i taj odnos Evropske unije i pojedinih zemalja članica prema Bosni i Hercegovini promijeni, da se prestanu političari u BiH vidjeti kao primarni partneri u procesu evropskih integracija iz prostog razloga, između ostalog, što oni i nemaju nikakav interes da se u tom procesu nastavlja i da treba više razmišljati o interesu građana i da partnere treba tražiti u civilnom društvu“, ocjenjuje ona.
 
Poruke koje stižu s najviših instanci Evropske unije o tome kako Bosna i Hercegovina neće biti izostavljena i da će napredak zemalja u regionu uticati i na njen napredak, ne znače ništa, jer to i ne mora da se desi. Bosna i Hercegovina evidentno, smatra naša sagovornica, sve radi sa zakašnjenjem i na svoju štetu.
 
„Nas ne treba da iznenadi da naši susjedi napreduju brže od nas u procesu evropskih integracija. Ne samo da to ne treba da nas čudi, nego mi ustvari trebamo početi razmišljati o načinu kako toj situaciji da se prilagodimo. Evo, sada vidimo u slučaju priključivanja Hrvatske – mi smo tu na tehničkom nivou i na štetu naših građana potpuno nepripremljeni. Tek pred ulazak Hrvatske u Evropsku uniju smo počeli da reagujemo i da, iako strašno kasnimo, iako nećemo biti spremni, ipak pod tim velikim pritiskom mogućih negativnih posljedica pokušavamo neke od tih tehničkih stvari da riješimo.“

Dženana Halimović

Bavi se istraživačkim novinarstvom, temama ratnog zločina, organizovanog kriminala i korupcije. Dobitnik nagrade Amnesty International Global Human Rights Award i nagrade za istraživačko novinarstvo Unije novinara BiH 2003.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.