Srijeda, 22. oktobar/listopad 2014, 03:36 CET

Srbija

Ljudska prava u Srbiji: Najviše trpe manjinske grupe

Obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava u Beogradu
Obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava u Beogradu
Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, u Beogradu je obeležen šetnjom pod nazivom “Parada ljudskih prava”. Aktivisti nevladinih organizacija prošetali su do zgrade Vlade Srbije gde su predali njihov izveštaj o radu novih vlasti u oblasti ljudskih prava.

U dokumentu Kuće ljudskih prava i demokratije, koja okuplja nekoliko nevladinih organizacija, navodi se da u Srbiji ne postoje jake institucije i vladavina prava i da zbog toga najviše trpe manjinske grupe.

Dragan Popović, iz Centra za praktičnu politiku, kaže da je najupečatljiviji događaj koji karakteriše stanje ljudskih prava u Srbiji zabrana Parade ponosa u Beogradu.

“Na žalost, to je neka vrsta kontinuiteta sa odlukama prethodne vlade. Nesposobnost države da obezbedi paradu nikako ne može biti opravdanje da se građanima zabrani sloboda okupljanja. Parada ponosa sledeće godine mora da bude održana kada god to organizatori budu želeli. Tu više ne sme biti nikakvih dilema. Ali ono što je bitnije i od same Parade ponosa je da 365 dana u godini mora da se radi na borbi protiv diskriminacije i homofobije. Samo tada će parada imati svoju pravu suštinu”, ističe Popović.

Među najvećim problemima su i napadi na branitelje ljudskih prava dok je, kako upozoravaju u Kući ljudskih prava, alarmantno jačanje desničarskih organizacija koje sve učestalije šire mržnju i prete nasiljem.  
Borka Pavićević na obeležavanju Dana ljudskih pravaBorka Pavićević na obeležavanju Dana ljudskih prava
x
Borka Pavićević na obeležavanju Dana ljudskih prava
Borka Pavićević na obeležavanju Dana ljudskih prava

Borka Pavićević, iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, smatra da je poslednji trenutak da se vlast jasno ogradi od takvih grupa i preduzme sve da zaustavi njihovo delovanje.

“To mora da se rešava dubinskim procesima u društvu. Trebalo bi ozbiljno da se radi u prosveti kako bi se mladi edukovali na pravi način. Promene bi trebalo da počnu prvo u školama, gde bi se učilo o toleranciji i ljudskim pravima, a onda možemo da govorimo o represivnim merama i kaznama. Policija bi trebalo da bude krajnje rešenje. Jasno je da odgovornost za sadašnje stanje snose sve dosadašnje vlasti. Međutim, posebna je odgovornost sadašnje vlasti jer su neke desničarske ideje koje zagovaraju određene organizacije, na neki način, začete u vreme nastajanja tih partija”, rekla je Pavićević. 

Izvan zakona

Najugroženija manjinska grupa su, kao i svih prethodnih godina, Romi. U Srbiji, prema procenama romskih udruženja, živi oko 500.000 Roma, od kojih čak 300.000 stanuje u nehigijenskim naseljima, dok veliki broj njih i u 21. veku nema lične dokumente.  

Goran Miletić u razgovoru sa novinarom RSE Zoranom GlavonjićemGoran Miletić u razgovoru sa novinarom RSE Zoranom Glavonjićem
x
Goran Miletić u razgovoru sa novinarom RSE Zoranom Glavonjićem
Goran Miletić u razgovoru sa novinarom RSE Zoranom Glavonjićem
Božidar Nikolić, izvršni direktor Društva Romanipen iz Kragujevca,
kaže da je, pored siromaštva, diskriminacija glavni problem romske populacije.

“Oni to svakodnevno osećaju na svojoj koži. Na žalost, diskriminacija je u velikoj meri zastupljena i na institucionalnom nivou. To se najviše ogleda u tome što nema posla za Rome. Mi imamo adekvatne zakone koji bi ih štitili, ali primena na terenu je gotovo nikakva. Oblasti u kojima skoro da nema napretka su stanovanje i zapošljavanje Roma”, navodi Nikolić.

Goran Miletić, iz organizacije Branitelji ljudskih prava, zaključuje da će svi u Srbiji, pa i manjinske grupe, bolji život moći da imaju tek kada vlast bude počela da sprovodi zakone.

“Građani moraju da primoraju državu da bude odgovorna u slučajevima kada su prekršena ljudska prava. Ukoliko u Ustavu Srbije nešto piše to se jednostavno mora poštovati. Činjenica je da ovde svi ljudi nisu jednaki pred zakonom jer postoje neki ljudi koji su izvan zakona. Poseban problem je u tome što političari ne shvataju da put u Evropsku uniju, u koji se mnogi od njih zaklinju, upravo ima veze sa tim. Tek onog trenutka kada u Srbiji zavlada vladavina prava mi ćemo moći da budemo kandidat za Evropsku uniju”, rekao je Miletić.

Jedan od najozbiljnijih problema, ukazali su predstavnici nevladinih organizacija, je to što su u Srbiji često pod znakom pitanja čak i najosnovnija ljudska prava, kao što je pravo na život. Borci za ljudska prava podsetili su na nerazjašnjena ubistva novinara i vojnika u kasarnama u Srbiji i pozvali vlasti da što pre rasvetle te slučajeve i kazne odgovorne.

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: P. A.
11.12.2012 10:54
Eh, ljudska prava...!
Nema ljudskih prava bez sredjene ekonomije. Covjek je covjeku - vuk. Jedino kada se popravi ekonomija, pa onda jos to novo stanje, potraje, moze da se ocekuje da ce ljudi zdusno zaleci za etabliranjem ljudskih prava i uopste civilizacijskih vrijednosti.

Ime: VB Grad: Beograd
11.12.2012 10:20
Mi moramo izaci iz mraka predrasuda i neznanja,iz daleke proslosti sa arsinima koji danas ne vaze ili su cak zlocin.
Ucenjem i uporedjivanjem sa drugima stici cemo do onoga:ne moze mi biti dobro dok neko pati,pogotovo ako mogu da mu pomognem i ublazim patnju.Mi smo danas kao oni najstrasniji negativci iz viktorijanske literature Carlsa Dikensa.Kao sto ce nasi tajkuni morati postati solidarni jer su postali bogati kraduci od svih nas(ko umije njemu dvije ili:ko pre devojci),tako cemo i svi mi morati shvatiti da se u nasim gradovima slavi vise bozica,ali i Purim,Bajram,Bibija i ko zna sta js o cemu malo znam,ali cu se ptruditi i nauciti.Internet je i dalje prilicno slobodan i daje nam mogucnost da izaberemo da li da ucimo i kultivisemo se ili da se sa raznim navijacima,stormovcima,Brejvicima...zatvorimo u virtuelni svet zla i izopacenosti,prihvatajuci jednostrano samo ono sto nam se dopada ili ono o cemu mislimo isto,samo ne umemo to dobro da formulisemo.
Kad prihvatimo da svi imamo prava na zivot ukoliko ne ugrozavamo druge,postujuci neke civilizacijske standarde i postujuci bar deset bozijih zapovesti,vec cemo biti u EU,zvanicmo ili ne.

Ime: EU-nema pravde Grad: EU
11.12.2012 02:41
zasto se svi ovi Pojedini ministri spoljnih poslova, poput šefa slovačke diplomatije Miroslava Lajčaka ne zapitaju sta sve srbija radi sto je vrlo protivno EU a radi puno i kako onda on moze reci
“Vlada Republike Srbije stvarno sada zaslužuje ohrabrenje od strane Evropske unije”....lajcak treba da zna da svaki dan i zasto ministri EU se ne zapitaju kako je to dozvoljeno da srbijanski tajni agenti(njih na stotine u BiH i na hiljade na Balkanu) u BiH opsruktiraju i rade protiv drzave BiH i njenih organa i naroda i stvaraju nacionalne nestrpljivosti...potplacuju tamo politicare da rade protiv drzave BiH i placaju ih da opstrukturiraju sve zakone sto bi pridonjeli da BiH ide prema EU i integracijama, isti politicari su placeni da rade protiv reformi , protiv policije protiv vojske BiH...i jos mnogo toga da bi se stavilo ovdje na listu...ist tako radikali u srbiji su sve jaci nikolic izjavljiva kako nije bilo genocida u srebrenici i BiH, izjavljiva da je vukovar bio i osto srbski grad....mediji u srbiji uvelicavaju i uvjek ispituju dodika da im kaze kako nema vise drzave BiH i da je republika srpska drzava ...u srbiji
Aleksandra Vučića jer je preuzeo kontrolu nad svim službama bezbednosti u državi i umešao se u rad Tužilaštva i policije, rušeći time ionako slabe institucije države..i kako i dalje i sve vise ima diskriminacije protiva manjina u srbiji i niko nista ne radi za Ljudska prava u Srbijii Najviše trpe manjine i sirtonjski stanovnistvo
..i kako poslije svega ovoga srbija moze da se priblizi EU a ostali u regijonu nemogu..Zasto

Odgovor

Ime: VB Grad: Beograd
11.12.2012 09:36
Na zalost,jedno je sa drugim povezano:da imamo manje Dodika i njemu slicnih,da manje prekopavamo puteve na granici sa Kosovom,bili bismo bolji i mi i nasi susedi i zajedno spremniji za nesto uljudjeniju porodicu evropskih naroda.Sto se tice ulaska u EU,bilo je vrlo vazno ko ce kada uci.Mnogo vise je progledano zemljama Varsavskog pakta nego nama na Balkanu zbog"visih"ïnteresa.Cinjenica je da su i te sluzbe koje pominjete deo jakog antiEU i antihaskog lobija.Ali,da ne opstruiram vaznu temu:u pravu ste sto se tice svih manjina i materijalno neobezbedjenih.Mozda to ne stvara problem Evropi,ali stvara konfuziju u mojoj glavi.Kako je moguc tako veliki obrt kod ljudi kojima su svi u SFRJ bili braca i gde nije bilo vazno ko koliko ima,ukoliko je na ispravnom putu i na pravoj strani.Kad smo bili iskreni,a kada smo lagali?Koliko smo lagali sebe,a koliko druge i kad smo se preigrali pa vise ne znamo sta je istina?Sad nam se prividja nekoliko antifasistickih pokreta,marginalizacija jedino vazece ideologije,a majorizacija svih mogucih konfesija?Samo za sve postoje palanacki uslovi:na pravom mestu moras biti pripadnik prave vere inace si autsajder.Da ne govorimo o LGBT populaciji!Svi znamo da ih je uvek bilo,posebno medju pripadnicima profesija gde preovladjuje jedan pol,a sad su bas ti barjaktari moralne obnove po sistemu:ubi pe..ra na ulici,ali ne ulazi u moj zabran(duhovni,umetnicki,militarni...)
Zbog svega toga,nama EU treba da bi donosili ispravne zakone(a ne one sa greskom)da bi se oni sprovodili i vazili za sve.
Svet ne bi postao mnogo pravedniji,niti bi se iskorenile sve predrasude,ali bi imali dobre osnove i nadu da ce biti bolje.Iz ovog mutljaga nema perspektive ni za ugrozene ni za ove sto se busaju u svoje samozive vecinske grudi.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Dačić se oprostio od Ešton

Potpredsednik vlade i ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić posetio je visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton koja broji poslednje dane na položaju u Evropskom servisu za spoljne poslove. Oni su tom prilikom jedno drugom odali priznanje za uspešan tok dijaloga Beograda i Prištine, uz naglasak gosta iz Beograda da je izveštaj baronese Ešton bio presudan da se Unija odluči da započne pregovore o prijemu sa Srbijom.

Marfi: Prelomni trenutak za region

Američki senator Kris Marfi na završetku posete Zapadnom Balkanu izjavio je da napušta region svestan izazova, ali ipak u optimističnom raspoloženju i nadi da će se preostali problemi rešavati dijalogom.