Petak, 29. april/travanj 2016, 11:52 CET

    Srbija

    Kraj sapunice oko rasporeda sedenja poslanika

    Skupština Srbije
    Skupština Srbije
    Posle dva meseca polemike o rasporedu sedenja poslanika u Skupštini, u trenutku kada se Srbija svakodnevno suočava sa mnogo ozbiljnijim problemima, ta sapunica je konačno završena. Administrativni odbor parlamenta usvojio je odluku kojom se potvrđuje novi raspored, po kom će se poslanici u klupe smestiti u subotu, kada je zakazan početak nove sednice.

    Ni manje ni više nego 60 dana bilo je potrebno za donošenje odluke o tome kako će u novom skupštinskom sazivu biti razmešteni srpski parlamentarci. Konačno, posle nekoliko pokušaja i maratonskih pregovora nadležni skupštinski odbor je usvojio zaključak o tome.

    Uzrok odugovlačenja bilo je protivljenje poslanika iz redova Demokratske stranke da, po jednom od predloga novog rasporeda, zauzmu mesta na kojima su u bivšem sazivu sedeli poslanici iz Srpske radikalne stranke. Na kraju je spor rešen tako što će poslanici dve najveće partije, vladajuće Srpske napredne stranke i opozicione Demokrastke stranke, zauzeti mesta na bokovima skupštinske sale, dok će predstavnici ostalih partija, u zavisnosti od broja poslanika biti raspoređeni u centralnom delu.

    Predsednik Administrativnog odbora Zoran Babić koji je iz redova naprednjaka objašnjava da je uzrok problema politizovanje cele priče.   

    "Nažalost, sve je politika i u nekom tehničkom rešenju kao što je raspored sedenja uplela se politika. Međutim, ja zaista za tako nešto ne bih lopticu prebacio kod nekoga drugog. Najlakše je reći mi nismo krivi, kriv je neko drugi. Zaista mislim da treba da stavimo tačku na sapunicu oko rasporeda sedenja I da sledeći naš razgovor bude zaista o suštinskim temama koje će doneti boljitak građanima Srbije", istakao je Babić.

    U svojoj reakciji predstavnici DS su naveli da će poštovati odluku Administrativnog odbora. To međutim nije jedina bizarnost koja karakteriše rad srpskih parlamentaraca.

    Inat i bezobrazluk

    Samo jedna od njih su i gužve u skupštinskom restoranu u kom poslanici, koji zarađuju gotovo trostruko više od domaćeg proseka, hranu kupuju po mnogo povoljnijim cenama. I time se, kaže poslanik Partije ujedinjenih penzionera Moma Čolaković, bave nadležni parlamentarni odbori.     

    "Jedno od bizarnih pitanja je taj red, odnos i ponašanje poslanika i drugih koji dolaze u parlament. A ima i pitanje vezano za ishranu narodnih poslanika. U restoranu uvek gužva. Isto tako kad je u pitanju dostava nekih dokumenata i materijala. U svakom slučaju treba rasteretiti odbore i druga radna tela i Skupštinu od konkretnih stvari koje mogu da se rešavaju na kolegijumu i na sastancima šefova poslaničkih grupa", kaže Čolaković. 

    Sporovi zbog rasporeda sedenja u skupštinskoj sali nisu novi trend ovdašnjeg parlamentarizma. Tako, prilikom formiranja prethodnog skupštinskog saziva, poslanici radikala nisu hteli da sede iza svojih kolega iz Liberalno demokratske partije. Takvo ponašanje izabranih predstavnika naroda koji zahvaljujući tome uživaju mnoge privilegije, profesorka Fakulteta političkih nauka Jelena Đorđević vidi isključivo kao bezobrazluk.
     
    "Naravno da je reč o inatu, naravno da je reč o bezobrazluku. Ovo ima svoju simboličku vrednost da pokaže da ne postoji gotovo ni jedna tačka oko koje niti partije niti pojedinci mogu da se slože, a za dobrobit zajednice za koju rade. Tako da mi taj momenat ustvari izgleda najstrašnije, jer građani mogu samo da kažu: 'Bože ako oni ne mogu oko mesta da se slože, ako ne mogu ni jedan racionalan i normalan dogovor da naprave – šta da očekujemo kad su ozbiljne stvari u pitanju'?" rekla je Đorđević.

    Inače, rad Skupštine Srbije tokom dvadeset godina od uvođenja višestranačja u obeležile su mnogobrojne bizarne scene. Kao po pravilu glavni junaci bili su poslanici Srpske radikalne stranke i njen lider Vojislav Šešelj, kome se sudi pred Haškim sudom.

    Ovdašnja javnost još nije zaboravila situacije u kojima je skupštinsko obezbeđenje iznosilo Šešelja iz sale zbog ometanja rada parlamenta, polivanja vodom i razmene psovki i kletvi narodnih poslanika.

    (VIDEO: Jedna od sednica Skupštine Srbije iz ranijih godina)

    Milan Nešić

    NesicM+rferl.org

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

    Ovaj forum je zaključen
    Komentari
         
    Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Srpski s mukom

    Pančić: Gužva na listiću

    Šta god da nas čeka, bolje je da dođe što pre. Posle ove nedelje, kao ni posle prethodnih izborih nedelja u prethodnih četvrt veka, niko u Srbiji neće imati izgovor da nije imao mogućnosti da bira i da se pita, piše u kolumni Teofil Pančić
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Prva epizoda – Podgoricai
    || 0:00:00
    ...  
     
    X
    24.04.2016
    RSE u saradnji sa NED emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. U novom ciklusu Serijala razgovaramo sa mladima Podgorice. Voditelj je Marčelo. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

    Njujork pohapsio članove bandi

    Američke vlasti privele su više od stotinu osoba osumnjičenih da su članovi bandi u Njujorku, u okviru - kako navode - najveće racije na tu vrstu prestupnika u istoriji tog grada.

    Još jedna neuspela proba Pjongjanga

    Severna Koreja je po svemu sudeći testirala raketu srednjeg dometa, koja se srušila nekoliko sekundi posle poletanja,

    Usporila američka ekonomija

    Američki ekonomski rast usporio je u prvih nekoliko meseci 2016, a najveća svetska ekonomija rasla je po skromnoj godišnoj stopi od 0,5 odsto.