Kosovo i vizna liberalizacija

Građani Srbije kojima u biometrijskom pasošu piše da imaju prebivalište na Kosovu biće izostavljeni iz procesa vizne liberalizacije. Kako je saopšteno iz Evropske komisije, a prenose kosovski mediji, svi koji poseduju srpske pasoše sa mestom prebavilišta na teritoriji Kosova neće uživati vizne olakšice.

Mediji prenose da je do sada oko 1.500 Albanaca dobilo srpske biometrijske pasoše, dok je prijave podnelo oko 7.600.

Zamenik premijera Kosova Hajredin Kući izjavio je da je EK u pravnom i političkom smislu jasno poručila da građani Kosova ne trebaju uzimati srpska identifikaciona dokumenta.

“Jasno je da je Kosovo nezavizna država i da su njeni građani državljani Kosova. Ono što se radi u Srbiji predstavlja tendenciju za razne zloupotrebe. Ja sam ubeđen da će građani Republike Kosova, što obuhvata i Srbe, biti okrenuti kosovskom identitetu”, rekao je Kući i dodao kako Vlada očekuje da EK jasno označi put vizne liberalizacije i za Kosovo.

Mediji navode da će predlog EK o stavljanju Srbije na belu šengen listu biti usvojen sa preporukom da vizna liberalizacija ne važi za građane Kosova. “Predlog vizne liberalizacije važi za građane sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, ali ne i za gradane sa prebivalištem na teritoriji Kosova pod Rezolucijom 1244”, piše u nacrtu predloga.

Prema pisanju lista Koha Ditore, radi se o kompromisu unutar Evropske unije. Naime, ovime su zadovoljne i one zemlje Unije koje nisu priznale Kosovo, a to su Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar, pošto se navodi da je Kosovo još uvek teritorija pod Rezolucijom 12 44 Saveta bezbednosti UN.

Sa druge strane, to odgovara i zemljama koje su priznale Kosovo jer će oni građani koji su uzeli dokumenta Srbije biti označeni kao građani Srbije. Time se jasno ističe, piše list pozivajući se na diplomatske izvore, da ne važe dokumenta koja izdaju srpske vlasti na Kosovu, a koje se smatraju paralelnim strukturama.

Prema rečima poznavaoca političkih kratanja Ramuša Tahirija, radi se političkoj odluci EK pošto nisu sve zemlje EU priznale Kosovo. Tahiri kaže da su time i Srbija i Kosovo dobili jasne poruke.

“Evropska unija priznaje realnost i kosovsku državu i da građani Kosova imaju sva prava i olakšava se da privremeni radnici koji rade po evropskim zemljama da mogu dobiti i steći sva prava na osnovu kosovske dokumentacije u ambasadama i konzulatima koji rade u tim zemljama i da kosovski pasoš dobija na važnosti. Isto je poruka Srbiji da ima vizne olakšice za građane Srbije ali van Kosova i da građani Kosova ustvari nemaju neke potrebe da primaju srpske pasoše”, navodi Tahiri.

Kosovo, čiju su nezavisnost priznale 22 od 27 zemalja članice EU, nije deo procesa vizne liberalizacije, ali se radi na uvođenju raznih olakšica. Iz kancelarije Evropske komisije u Prištini nam je rečeno da će na jesen biti objavljena studija o razvoju Kosova, u okviru koje će biti pojašnjeno pitanje viza i na koji način se može pojednostaviti putovanje građana Kosova.

Trenutno postoje neki praktični koraci. Kako je saopšteno, postojeća pravila EU o viznom režimu koja se primenjuju za Kosovo i ceo region, podrazumevaju da zemlje članice između ostalog mogu imati fleksibilniji pristup pri izdavanju viza u pojedinačim slučajevima, kao što su studenti ili mogu se odlučiti za smanjenje troškova za vize. Pored toga, kada je u pitanju Kosovo, olakšice mogu biti i izdavanje viza za duži period i pojedinostavljena procedura za podnošenje dokumentacije.

Prema oceni Tahirija, pred Kosovom je zadatak ispunjenja neophodnih političkih i tehničkih uslova.

“Kosovo treba da ispuni kako tehničke standarde u izdavanju pasoša isto tako i u sistemu sudstva i policije. I u nekim drugim standardima. Ali izgleda da je u tome izostala i Albanija i verovatno to utiče da građani ne dobiju dvojno državljanstvo. Sledeće godine ja očekujem pozitivne rezultate za celokupnu regiju”, rekao je on.