Beograd je sa Evropskom unijom usaglasio predlog rezolucije o Kosovu i dostavio ga Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
U izmenjenom Predlogu rezolucije izostavljene su odrednice o "neprihvatljivosti jednostrane secesije", kao i poziv da se kroz dijalog rešavaju sva "otvorena pitanja". U predlog usaglašenog dokumenta ubačeno je da Generalna skupština UN "pozdravlja spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana".
"Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi", navodi se u Predlogu.
Kompromis i zajednička rezolucija Srbije i EU, naglasio je predsednik Srbije, omogućiće “dijalog za rešenje kosovskog pitanja koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN”.
U saopštenju Kancelarije Predsednika Srbije navodi se da je predsednik Srbije
Boris Tadić izjavio da je zajednička rezolucija Srbije i EU proizvod zajedničkog rada i konsenzus različitih stavova zemalja – onih koje su priznale i onih koje nisu priznale nezavisnost Kosova - i Srbije koja na miran i diplomatski način brani svoje legitimne interese.
“Zajednički imenitelj koji je postignut”, izjavio je Tadić,
“plod je kompromisa koji podrazumeva da je posle odluke Medjunarodnog suda pravde pronađena formula kojom se otvara dijalog o budućim rešenjima, koja se poziva na Povelju Ujedinjenih nacija i koja ne sadrži priznanje nezavisnosti Kosova ni na koji način”. Dodao je da je Srbija do usaglašenog teksta rezolucije došla sa iskrenom željom da sva pitanja rešava u partnerskom odnosu sa EU.
Kompromis i zajednička rezolucija Srbije i EU, naglasio je predsednik Srbije, omogućiće “dijalog za rešenje kosovskog pitanja koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN”.
Poziv na dijalogA u saopštenju Vlade Srbije ističe se “da se usaglašenom rezolucijom zatvara proces pred Međunarodnim sudom pravde i poziva na dijalog Beograd i Priština”, što je u skladu sa stavom Srbije “da se jedino putem pregovora može pronaći obostrano prihvatljivo rešenje pitanja Kosova koje će biti potvrdjeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija”. Predlogom rezolucije, dodaje se, “ni nakoji način se ne priznaje nezavisnost Kosova”.
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenjuje potez Vlade kao konkretnu potvrdu i dokaz da Srbija zaista jeste stabilizujući faktor ne samo u regionu nego i za Evropu i da se samim tim otvara put za dalje integracije u Evropsku uniju
U prvim reagovanjima na kompromis između Beograda i Brisela, lider Srpskog pokreta obnove
Vuk Drašković izjavio je da je predsednik Srbije Boris Tadić, doneo “hrabru odluku” i time pokazao “spremnost i sposobnost za stratešku politiku koja će Srbiju dovesti do EU i demokratskog sveta kojem težimo i za koji smo se borili uz tolika stradanja i žrtve”.
Dogovor Beograda i Brisela, kaže za Radio Slobodna Evropa
Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju, predstavlja istorijski trenutak. Srbija je, naglašava, ovaj korak preduzela zbog svoje budućnosti i svog sveukupnog razvoja, pri čemu će svoje ključne nacionalne interese održavati time što će razumeti svoj položaj u 21. veku, okolnosti i koordinate u kojima deluje i želju da bude deo rešenja, kako je to mnogo puta rečeno.
“Ovo je sada konkretna potvrda i dokaz da Srbija zaista jeste stabilizujući faktor ne samo u regionu nego i za Evropu i da se samim tim otvara put za dalje integracije u Evropsku uniju”, smatra Vejvoda.
Upitan šta je dovelo do ovog zaokreta Srbije, Vejvoda kaže:
“Što se tiče politike prema Kosovu, i samo traženje mišljenja Međunarodnog suda pravde bilo je jedan stabilizujući element jer je pokazalo da se ide političkim putem. Bilo je, naravno, tu i tamo izjava za oktavu viših, ali čini mi se da se u poslednjih deset dana država, ipak, vratila politici da radi konstruktivno – sa sobom, sa regionom, sa Evropskom unijom – i u tom smislu je to, rekao bih, potvrda one politike koja je najavljivana u predizbornim kampanjama za vladu i za predsednika 2008”, ocenjuje Vejvoda.
Čini se da je ubrzanje zaokretu koji je Srbija učinila predstavljala nedavna intenzivna diplomatija Nemačke i Velike Britanije, u kojoj je bilo i štapa i šargarepe.
Dogovor sa EU počeo je, naime, da se čini sve realnijim od momenta kada je
prilikom posete Beogradu šef nemačke diplomatije Guido Westerwelle ostavio poruku da će kandidatura Srbije za članstvo u Evropsku uniju biti zaustavljena, odnosno, kada je njegov britanski kolega William Hague u zamenu za povlačenje srpske rezolucije obećao snažnu pomoć Beogradu u evropskim integracijama.
Očekivan potezA ambasador Britanije u Srbiji
Stiven Wordswort je na tom tragu u utorak rekao da je razmatranje kandidature Srbije za Evropsku uniju moguće do kraja godine, ako se postigne napredak po pitanju Kosova.
Dogodilo se ono što se i očekivalo, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa
Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj i profesor Fakulteta političkih nauka i naglašava da je time prevaziđena kriza koja je zapretila da poremeti odnose Srbije sa Evropskom unijom i evropske perspektive Beograda.
Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj smatra kako je ovim prevaziđena kriza koja je zapretila da poremeti odnose Srbije sa Evropskom unijom i evropske perspektive Beograda.
“U ovom trenutku mislim da smo pre svega dobili vreme da se jedan problem rešava, ovog puta po svemu sudeći pod patronatom Evropske unije. Mislim da je to najvažniji ishod kojim je eskalacija koja je već odnela jedan život u Mitrovici praktično time zaustavljena”, ocenjuje Simić.
Upitan da li je ovim kompromisom Srbiji i njenoj diplomatiji u rešavanju pitanja vezanih za Kosovo izvučen tepih Ujedinjenih nacija ispod nogu i da je sada lokacija za rešavanje tih pitanja isključivo Brisel, Simić kaže:
“To je i bio cilj Evropske unije – da se o evropskom pitanju ne raspravlja na East Riveru nego u Briselu. Za Srbiju je to, ma koliko možda sporno, veoma važno jer upravo u Evropskoj uniji vidi svog glavnog partnera i jer ovim sebe praktično više vezuje za Evropsku uniju. Ne bi me iznenadilo ako u dogledno vreme vidimo i napredak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i priduživanju, a možda i stavljanje na dnevni red srpske kandidature za članstvo u EU. Prema tome, to je ono što je dobro, a u pogledu pitanja da li će ovo značiti definitivno izlaženje kosovskog problema iz Ujedinjenih nacija, rekao bih da je već samo negativno mišljenje Medjunarodnog suda pravde prema srpskom zahtevu praktično odgovor na pitanje koje ste mi postavili.”A
Rada Trajković, jedna od lidera kosovskih Srba, ranije u toku dana za naš program je izjavila da bi početak dijaloga Beograda i Prištine o životnim pitanjima bila najbolja moguća vest za kosovske Srbe.
“To bi bila jedna spasonosna poruka prosto zato što definitivno moramo da prihvatimo realnost koja vlada na prostoru Kosova i Metohije. Mislim da bi bilo mnogo lakše za sve nas ukoliko bi Srbija prišla nečemu što je konstruktivni dijalog, pri čemu bismo imali i aktivnu podršku medjunarodne zajednice. Mnogi Srbi, iako možda ne smeju da kažu, misle kao ja. Srbi sa Kosova, definitivno, prihvataju realnost koja im omogućava miran i stabilan život na prostoru na kome su oduvek živeli”, kaže Trajković.
*****
Iz Prištine su pre utvrđivanja novog teksta rezolucije o Kosovu još uvek bili za povlačenje ovog dokumenta, o čemu ukoliko vas zanima možete pročitati više u tekstu
Priština i dalje traži povlačenje rezolucije.
Mogli bi vas zanimati i ovi tekstovi
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracijeBeograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o KosovuZašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa KosovomRedefinisani Predlog rezolucije o Kosovu koji je Srbija usaglasila sa Evropskom unijom (EU)
"Generalna skupština,
a) Svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;
b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;
c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: ''Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?;
d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;
e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne skupštine;
f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi".