Beograd i Priština: Smirivanje ili rast napetosti

Visoki zvaničnici kosovske vlade, kako se navodi u poslednjem izveštaju Međunarodne krizne grupe, više puta su toj uticajnoj međunarodnoj nevladinoj organizaciji najavljivali da će ove jeseni po svaku cenu uspostaviti suverenitet Prištine na severu Kosova – rasporediti svoje carinike na prelazima Brnjak i Jarinje, ponovo otvoriti sud u Mitrovici, uspostaviti punu kontrolu nad srpskom policijom i, konačno, raspisati izbore na severu Kosova.

Čini se da se u taj scenario uklapa i aktuelna najava kosovskog premijera Hashima Thaqija da će 16. septembra početi primena sporazuma o carinskom pečatu, odnosno, raspoređivanje kosovskih carinika na preleze Brnjak i Jarinje.

Da li će ovaj scenario Priština nastaviti da realizuje, kakvim opasnostima
je on bremenit, kako će na njega reagovati najuticajniji međunarodni akteri i raspolaže li Beograd ikakvim instrumentima koji bi sprečili njegovu realizaciju – samo su neke od mnogih nepoznanica u ovom trenutku.

Srbija će učiniti sve da onemogući raspoređivanje kosovskih carinika, uzvratio je na najave iz Prištine Borko Stefanović, šef beogradskog tima u razgovorima sa Prištinom.

“Za nas je takvo ponašanje potpuno neprihvatljivo. Mi ovu priliku koristimo da zatražimo, pre svega od medjunarodne zajednice, da onemogući to štetno, jednostrano delovanje Vlade u Prištini koje ima za cilj da preuzme sever Kosova i Metohije i promeni dugoročno etničku strukturu”, rekao je Stefanović.

Zaoštravanje situacije

Može li Srbija išta učiniti da spreči postavljanje kosovskih carinika na ova dva prelaza – pitali smo Marka Preleca, direktora Balkanskog projekta Međunarodne krizne grupe.

„Ne znam da li može nešto formalno napraviti, ali moja procjena i procjena i domaćih i međunarodnih stručnjaka na terenu je da bi pokušaj postavljanja kosovskih carinika na Jarinje i Brnjak dovelo do ozbiljne opasnosti krvoprolića od strane takoreći nekontrolisanih elemenata na sjeveru. Dakle, to treba izbjegnuti“, ocenjuje Prele.

Beograd nema mnogo instrumenata koji su mu preostali da utiče na situaciju sa kosovske strane prelaza, ocenjuje Predrag Simić, nekadašnji diplomata i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

“Jedino što je moguće očekivati – to su protesti tamošnjih Srba, koji su i bili povod aktuelne krize kada su blokirali prelaze Jarinje i Brnjak 25. jula, u pokušaju da spreče rasporedjivanje kosovske specijalne policije. MeĐutim, Beograd je u poslednje vreme dosta učinio da smiri tenzije, uključujući i zatvaranje alternativnih prelaza, što je dovelo i do nestašice odredjenih roba na severu Kosova poput nafte. Nastavak ove krize samo još više zaoštrava situaciju od koje mislim da najviše trpe upravo lokalni Srbi na severu”, ocenjuje Simić.

Kako bi se izbegla opasnost eskalacije nekontrolisanog nasilja na severu Kosova, Međunarodna krizna grupa predlaže da EULEX-ovi umesto kosovskih carinika privremeno preuzmu preleze Brnjak i Jarinje, kao i prikupljanje carinskih prihoda, kaže Marko Prelec.

„Sporazum oko pečata ne mora značiti da tamo moraju biti kosovski carinici. To može i to bi trebalo u nekom prelaznom razdoblju, koje može jako dugo trajati, raditi EULEX. Mislim da je bitno da EULEX prekine ovo sadašnje stanje i da samoinicijativno počne prikupljati kosovsku carinu. To je validno i po Rezoluciji 1244 i po planu „šest tačaka“ i po kosovskom zakonu. Dakle, i za Beograd je OK i za Prištinu. Te novce bi EULEX trebalo da stavlja na stranu, da ih deponuje na jedan poseban račun, s tim što bi se strane kasnije dogovorile kako će se ta sredstva trošiti“, predlaže Prelec.

Greške Beograda i Prištine

Neki međunarodni činioci, pre svih Sjedinjene Države, ali i kancelarka Nemačke, zemlje-motora Evropske unije, smatraju da kosovska vlada ima legitimno pravo da uspostavi suverenitet na celoj teritoriji, prema tome i na severu Kosova, pa u skladu s tim traže od Beograda da raspusti paralelne organe vlasti na severu. Vašington ocenjuje da su prištinske akcije krajem jula bile legitimne.

S druge strane, Evropska unija, u liku predstavnice za spoljnu politiku Catherine Ashton, upozorila je na opasnost unilateralnih akcija i još uvek poručuje da se one ne smeju ponoviti.

Marko Prelec uočava napetost između medjunarodnih poruka koje stižu sa različitih obala Atlantika, ali naglašava:

„Ono u čemu se svi slažu, uključjujući i zemlje koje nisu priznale Kosovo, jeste da treba sačuvati teritorijalni integritet Kosova. Dakle, oko toga postoji sloga, ali oko pitanja kako dalje, kako dalje danas, kako dalje sutra – tu imate te dvije strategije, takoreći.“

Upitan kolika opasnost preti od činjenice što te dve različite strategije ostavljaju slobodan prostor za delovanje raznih aktera na terenu, Prelec kaže da je opasnost u tome što oni koji donose odluke – na obema stranama – nemaju potpune informacije i što se čini da i ne shvataju u čemu je stvar.

„Čini mi se da se u Prištini zaista smatra da bi narod sjevera bio zaista spreman prihvatiti neki oblik integracije u Kosovo ukoliko ga ne bi s jedne strane Beograd, s druge strane kriminalci, silili, plašili i huškali na otpor, što uopće nije tačno. Narod tamo potpuno odbija bilo kakvu integraciju u Kosovo. Dakle, ta politika Prištine se pravi na krivim pretpostavkama. S druge strane, čini mi se da Beograd isto tako krivo shvaća međunarodni kontekst. Politika koju je ova vlada vodila, a koja se, čini se, sastojala od očekivanja da će međunarodna zajednica doći i moliti Beograd da prizna Kosovo, a zauzvrat mu ponuditi podjelu Kosova – dakle, evo nudimo vam sever ako priznate Kosovo – takođe je napravila fatalnu grešku u računu. Ta politika je, dakle, propala i sada je na Beogradu da nađe novu politiku koja ima neke realne izglede na uspeh“, ocenjuje Marko Prelec.