Iako je Kosovo sada već članica međunarodnih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska Banka te i Evropska banka za obnovu i razvoj, stručnjaci za ekonomska pitanja ocenjuju da kosovske vlasti ne iskorišćavaju dovoljno mogućnosti ovih važnih institucija.
Ekonomista Muhamet Sadiku naglašava da su međunarodni finansijski mehanizmi pomogli Kosovu da očuva fiskalnu i finansijsku stabilnost, ali da Kosovu još uvek predstoji rad kako bi se iskoristilo sve ono što ovi mehanizmi nude.
„Kosovo se poslednjih godina priključilo ovim finansijskim institucijama, ali Kosovu je potrebno mnogo veće iskustvo kako bi postalo veći korisnik njihove podrške i to konkretnijim projektima, koji bi promenili socio-ekonomsku situaciju na Kosovu. To je dugačak proces, ali Kosovo mora obaviti svoje zadatke, a to se postiže ojačavanjem javne administracije na svim nivoima“, kaže Sadiku.
Učlanjenje Kosova u Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku u i Evropsku banku za obnovu i razvoj smatralo se pozitivnim i kao mogućnost da se stekne poverenje kod investitora i međunarodne zajednice, da je Kosovo dobro mesto za investiranje.
Međutim, stručnjak za ekonomska pitanja Safet Gërxhaliu, nekada predsednik Privredne komore Kosova, kaže da nije doboljno samo biti član jedne institucije već je potrebno da se zna kako ih koristiti.
„Ne vredi biti deo ovih institucija ako se koristi tog partnerstva ne odraze u kosovskoj ekonomiji. Treba se podvući paralela, Kosovo je imalo donatorsku konferenciju pre nekoliko godina i obećanja za pomoć Kosovu su bila preko milijardu i 200 miliona eura. Pitanje je koliko su ta sredstva apsorbirana? Mora se jednom za uvek shvatiti da je način komunikacije sa ovim institucijama putem projekta – vladavina prava i zakona i izvodljivost projekata“, kazao je on.
On je kritičan prema kosovskim institucijama, naglasivši da je sada vreme kada je potreban jedan drugačiji pristup profesionalnoj komunikaciji sa međunarodnim institucijama.
„Ako nema pravih projekata i nema dokaza da oni projekti koji su finansirani od stranih mehanizama ne utiču na ekonomski razvoj, zaposlenje i promociju vrednosti na Kosovu...To je zaista nešto oko čega se svi trebaju zabrinuti, jer ne trebamo biti ukras ovim institucijama, već od njih trebamo izvući supstancu“, ističe Gerxhaliu.
Inače, predstavnici biznisa su istakli da na Kosovu nije zabeležen ikakav ekonomski razvoj od kako je zemlja postala članica Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Ekonomista Muhamet Sadiku naglašava da su međunarodni finansijski mehanizmi pomogli Kosovu da očuva fiskalnu i finansijsku stabilnost, ali da Kosovu još uvek predstoji rad kako bi se iskoristilo sve ono što ovi mehanizmi nude.
„Kosovo se poslednjih godina priključilo ovim finansijskim institucijama, ali Kosovu je potrebno mnogo veće iskustvo kako bi postalo veći korisnik njihove podrške i to konkretnijim projektima, koji bi promenili socio-ekonomsku situaciju na Kosovu. To je dugačak proces, ali Kosovo mora obaviti svoje zadatke, a to se postiže ojačavanjem javne administracije na svim nivoima“, kaže Sadiku.
Učlanjenje Kosova u Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku u i Evropsku banku za obnovu i razvoj smatralo se pozitivnim i kao mogućnost da se stekne poverenje kod investitora i međunarodne zajednice, da je Kosovo dobro mesto za investiranje.
Međutim, stručnjak za ekonomska pitanja Safet Gërxhaliu, nekada predsednik Privredne komore Kosova, kaže da nije doboljno samo biti član jedne institucije već je potrebno da se zna kako ih koristiti.
„Ne vredi biti deo ovih institucija ako se koristi tog partnerstva ne odraze u kosovskoj ekonomiji. Treba se podvući paralela, Kosovo je imalo donatorsku konferenciju pre nekoliko godina i obećanja za pomoć Kosovu su bila preko milijardu i 200 miliona eura. Pitanje je koliko su ta sredstva apsorbirana? Mora se jednom za uvek shvatiti da je način komunikacije sa ovim institucijama putem projekta – vladavina prava i zakona i izvodljivost projekata“, kazao je on.
On je kritičan prema kosovskim institucijama, naglasivši da je sada vreme kada je potreban jedan drugačiji pristup profesionalnoj komunikaciji sa međunarodnim institucijama.
„Ako nema pravih projekata i nema dokaza da oni projekti koji su finansirani od stranih mehanizama ne utiču na ekonomski razvoj, zaposlenje i promociju vrednosti na Kosovu...To je zaista nešto oko čega se svi trebaju zabrinuti, jer ne trebamo biti ukras ovim institucijama, već od njih trebamo izvući supstancu“, ističe Gerxhaliu.
Inače, predstavnici biznisa su istakli da na Kosovu nije zabeležen ikakav ekonomski razvoj od kako je zemlja postala članica Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
