Ko stoji iza problema na severu Kosova

Priština, Beograd ili međunarodna zajednica, ko od ovih aktera vodi glavnu ulogu na severu Kosova? Na akciju uspostavljanja kontrole na graničnim prelazima na severu, Srbi su odgovorili barikadama u tom delu Kosova, koje su poslednjih dana počele i da se betoniraju.

Nadležni iz međunarodne zajednice jos uvek nemaju plan o ponovnom uspostavljanju slobode kretanja, dok iz kosovske vlade navode da će ostati strpljivi i da za sada neće reagovati upotrebom sile.

Kosovski zvaničnici i analitičari smatraju da iza mnogo pominjanih kriminalnih grupa koje prouzrokuju nerede i nasilje na severu, stoje tzv. srpske paralelne institucije koje finansira Vlada Srbije.

Savetnik kosovskog premijera Dukagjin Gorani navodi da, kada je sever u pitanju, postoji saradnja tri nivoa struktura koje već 11 godine rade na podeli Kosova.

„Najpre, predsednici opština, odnosno tzv. političko rukovođstvo, direktno je povezano i finansirano od strane srpskih vladinih struktura. Zatim, strukture koje se bave ekonomskim kriminalom su takođe povezane sa tzv. opštinskim strukturama, i tako su indirektno povezane sa vladom u Beogradu. I konačno, strategija barikada i izolacije su takođe deo strategije vlade u Beogradu kako bi se stvorio utisak neophodnosti za teritorijalnu podelu Kosova“, navodi Gorani.

On dodaje da je u pitanju velika grupa ljudi koji su uključeni kako u politiku, tako i u srpske bezbednosne, obaveštajne i vojne strukture.

I politički analitičar, Halil Matoshi, smatra da na severu vlada organizovani kriminal koji deluje zahvaljujući zvaničnom Beogradu.

„Moćni ljudi na severu Kosova manipulišu običnim narodom. Oni od toga imaju velike ekonomske interese, a ti interesi su povezani sa nekoliko političara u Beogradu. U pitanju je jedna saradnja politike i organizovanog kriminala, ali u ovom slučaju, ovo će doneti fatalne posledice koje će vratiti Balkan u '90. godine“, kazao je Matoshi.

Opozicija: Politiku na severu najmanje vodi vlada

U međuvremenu, u znak neprihvatanja kosovske carine i carinika, Srbi na severu, u velikom broju radnici paralelnih institucija, nastavljaju sa blokadom puteva i ojačavanjem barikada, i sve to kako bi se „borili za svoj opstanak,“ kaže Milan Ivanović, jedan od lidera Srba u tom delu zemlje.

„Jasno je da se ljudi bore za svoj status demokratskim sredstvima, na jedan miran, legalan način, i da su protesti koji se dešavaju i barikade koje su postavljene u znak neprihvatanja albanskih carinika i druge države“, tvrdi on.

Ivanović dodaje da na barikadama učestvuje velika većina građana sa radnim pravom, ali naglašava da to nije radna obaveza, već to predstavlja rešenost ljudi da se izbori za svoj status.

Na Kosovu su ubeđeni da je akcija Vlade za uspostavljanje kontrole na graničnim prelazima na severu zemlje promenila dugogodišnji status quo, ali dok Vlada smatra da se nalazi na putu uspostavljanja kontrole u tom delu, opozicija sumnja u širenje suvereniteta na severu.

Lider pokreta Samoopredeljenje, Albin Kurti, smatra da politiku na severu ne vodi Priština, već ostali.

„Vlada reaguje na akcije koje preduzimaju ostali i smatram da politiku na severu više vodi Srbija i međunarodna zajednica nego sama Vlada Kosova, koja više brine o tome kako će se situacija na severu odraziti na vlast u Prištini, nego na to kako da vlast u Prištini promeni situaciju na severu“, kazao je Kurti na konferenciji za novinare.