Ko su srpski multimilioneri

Srbija se po broju bogataša nalazi na 29. mestu od 45. evropskih zemalja jer ima 90 multimilionera čije bogatstvo se procenjuje na 11 milijardi dolara, navodi se u izveštaju organizacije “World Ultra Wealth Report”.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je ova zemlja skromnog privrednog potencijala relativno visoko na toj listi jer je tranzicija izrodila sve više bogatih.

“Jedan od problema koji je tranzicija kreirala je više siromašnih, ali i više bogataša. To samo znači da je Srbija zemlja velike polarizacije između siromašnih i bogatih. Bilo bi jako važno videti da li će se broj bogataša smanjiti nakon velikih obećanja vlasti da će istražiti i kazniti korupciju”, kaže Kovačević.

Na listi srpskih milionera nalaze se isključivo osobe čije neto bogatstvo je veće od 30 miliona dolara, koje je utvrđeno na osnovu obračuna akcija u preduzećima, stambenih i investicionih jedinica, umetničkih zbirki, aviona, gotovine i ostale imovine.

Beograđani za RSE kažu da veruju da znaju ko su najveći najveći bogataši u Srbiji:

• Beograđani o bogatašima

Danas je u Srbiji čak 30 multimilionera manje nego pre godinu dana, jer ih je tada bilo 120, sa procenjenim bogatstvom od 15 milijardi dolara.

Neki od najbogatijih ljudi u Srbiji koji su poznati javnosti su trgovinski lider Miroslav Mišković, “kralj posudja” Filip Cepter, porodica biznismena Bogoljuba Karića, trgovac metalima Zoran Drakulić, investitor Petar Matić, trgovac električnom energijom Vuk Hamović, privrednik Milan Beko, vlasnik nekoliko fabrika prehrambenih proizvoda Predrag Ranković, proizvodjač šećera Miodrag Kostić, uvoznik svetskih odevnih brendova Milija Babović, kao i medijski magnat Željko Mitrović.

Problem sa istinom

Sociolog Ratko Božović kaže da najveći broj bogatih u Srbiji ipak živi u senci, i da su oni o čijim dogodovštinama i raskošnom životu građani čitaju u žutoj štampi, ili u tekstovima u kojima se vezuju za razne poslovne afere, ipak samo kap u moru većine čiji kapital je basnoslovan.

“To su ljudi posebnog kova. Oni nemaju saosećanje za one koji pate u nevolji siromaštva i bede, i oni i jesu uspešni zbog toga što nisu imali tu moralnu dimenziju u sticanju bogatstva. Oni se skrivaju ili zbog nečiste savesti ili zbog opasnosti da budu u javnom polju. Znači, oni imaju neku strategiju skrivanja. To je verovatno deo njihovog stila koji je nastajao u komunikaciji sa vlašću kada su uz njenu pomoć dobijali prednost u odnosu na druge u onome što je konačno bogaćenje”, ocenjuje Božović.  

Ekonomista Ana Jolović ističe da Srbija svakako nije zemlja zemlja bogatih ali da je važno da, kao i svaka druga država, ima svoje bogataše.

“Zašto da ne. Onda imamo domaće investitore i ne moramo stalno da tragamo za stranim ulagačima. Ono što u Srbiji najviše boli je ta konstantna priča o tajkunima i o tome da li je njihov novac stečen legalno ili nelegalno. Ako je to bilo nezakonito onda je to slučaj za policiju i tužilaštvo. A ako to nije tako, onda moramo znati da ne možemo imati kapitalizam bez kapitalista. Samo bi trebalo da se zapitamo zašto ti ljudi ne ulažu više u Srbiju i zašto ne otvaraju više radnih mesta."

Javna slika srpskog bogataša je prilično je jednostavna, nasmejana lica i statusni simboli kao što su luksuzni automobili, skupa odela i satovi, dok je ono najskuplje u nekim slučajevima često sakriveno od očiju javnosti: firme na treća lica i hektari najboljeg poljoprivrednog i gradjevinskog zemljišta u vlasništvu.   

Sociolog Ratko Božović nada se da će priča o srpskim milionerima jednog dana biti ispričana do kraja.

“Jer imamo problem sa istinom. Mi u stvari o domaćim bogatašima ne znamo ništa više nego da ih ne poznajemo. I ne znamo šta i kako čine jer istinu o tome nisu ni hteli da iskažu do kraja. Jer su oni neprekidno u političkom polju bili nečiji i zaštićeni od nekoga”, zaključuje Božović.