Ko je kriv za sunovrat Crvene Zvezde

Fudbalski klub Crvena Zvezda nalazi se u jednoj od najozbiljnijih kriza u svojoj istoriji.

Skoro sedamdeset godina od osnivanja, i dve decenije od najvećih uspeha, problemi se gomilaju, a poslednji pokušaj da je nekadašnja zvezda Robert Prosinečki vrati na put stare slave nije uspeo.

Zvezdane trenutke Crvena Zvezda dosegla je davne 1991. u Bariju:



Jedan od fudbalera koji su nakon meča sa Olimpikom iz Marseja trijumfalno podigli pehar Kupa evropskih šampiona bio je i Robert Prosinečki. Više od dvadeset godina posle, nakon kratke trenerske odiseje u Zvezdi, digao je ruke od, kako su mnogi govorili, nemoguće misije.

„Jednostavno, ne mogu više... Govorim to iz srca, osećam se tako da ne mogu više da vodim ovaj klub. Zbog pritisaka i celokupne situacije. Ovo mi je jedan od težih trenutaka u životu ali to je jednostavno tako“

Robert Prosinečki otišao je iz Zvezde u suzama nakon što je pre nepune dve sezone doveden kao spasilac i kao čovek koji bi uz bezrezervnu podršku brojnih navijača, koji su ga oduvek doživljavali kao Zvezdino dete, klub iz Ljutice Bogdana mogao da vrati na evropsku fudbalsku mapu.

Iako niko ne govori kakvi pritisci su u pitanju, štampa spekuliše da se radilo po balkanskom receptu, da je trener vodio ekipu kako je dogovoreno ali da je uprava, na čelu sa predsednikom Vladanom Lukićem, htela veći uticaj zbog čega je Prosinečki odlučio da ode.

Jovan Sekulić, novinar sa 40 godina staža u fudbalu, kaže za RSE da je novac i u ovom slučaju generator svih problema koji se dešavaju na beogradskoj "Marakani".

„Pa javna je tajna da je Robi svoje pare davao fudbalerima Zvezde koji nisu imali novca. Nisu dobijali plate na vreme, kao ni novac predvidjen ugovorima, pa je bilo situacija da im on kaže da će u ponedeljak od kluba dobiti pare a da se oni samo nasmeju i pitaju ga da li stvarno veruje da će tako biti. I kada se ispostavilo da su igrači bili u pravu, a ne trener, šta je mogao da im kaže. Zbog takvih stvari došao je u sukob i sa rukovodstvom kluba, pogotovu sa predsednikom Vladanom Lukićem sa kojim odavno nije bio na istim talasnim dužinama, i više nije mogao da izdrži taj pritisak“, navodi Sekulić.

Sportski rezultati u Zvezdi, za koju je proteklih godina učešće u evropskim takmičenjima najčešće bilo nedostižno, u drugom su planu jer nezvanične informacije govore da je minus u klupskoj kasi oko 40 miliona evra.

U poslednjih pet godina promenjeno je pet trenera, dovodjenje jeftinih stranih igrača pokazalo se kao loša strategija, a na pitanje kada će klub ponovo stati na noge uprava nema odgovor.

Milko Đurovski, legenda jugoslovenskog fudbala i jedan od retkih igrača koji su igrali u Crvenoj Zvezdi i Partizanu, smatra da srž problema seže daleko u prošlost i da je Zvezdin pad počeo u vreme njenog najvećeg uspeha.

„Zvezda je posle trijumfa u Bariju rasprodala sve igrače. I onda je od 1992. imala strategiju da samo kupuje fudbalere, a ne da ih stvara u svojoj školi, pa se posledice osećaju danas jer gotovo da nema igrača koji su ponikli u tom klubu. I tako je samo sve više ulazila u dugove. Par puta u poslednjih nekoliko godina išao sam da gledam neke utakmice pa sam usput video da deca iz kategorije pionira, klinci od sedam ili osam godina, u Zvezdi treniraju fudbal na severnoj strani stadiona na tartan stazi. Tako se ne prave fudbaleri. Mora mnogo više da se ulaže. To nije dobar put, i najveća je greška što nisu stvarani igrači“, ocenjuje Đurovski.

Ni Džaja nije garancija povratka

Čovek u kog najvijači gledaju kao na mogućeg spasioca je Dragan Džajić, Zvezdina zvezda proglašena za najboljeg fudbalera u domaćoj istoriji i funkcioner za čijeg direktorskog i igračkog mandata je u klubu osvojeno 36 trofeja.

Nakon odlaska Roberta Prosinečkog najavljen je njegov povratak, nakon što mu se 14. septembra završi sudjenje zbog pod optužbom za učešće u nelegalnim transferima fudbalera.

Gorčin Stojanović, autor fudbalskih kolumni, kaže da ni čuveni Džaja nije garancija povratka Zvezde.

„Džajić je prosto sjajan tip. I oko toga nema razgovora. Ali, nije on otišao 91. ili 92. u proleće pa se sada vraća. Dakle, on najbolje zna šta treba činiti, on je u svakom slučaju bolje rešenje od ovog sadašnjeg, to je jasno. Ali, na žalost, nisam siguran da je nekim ljudima nečiji ugled dovoljno dobar i važan da bi bio garancija za bilo šta“, kaže Stojanović.

Milko Đurovski veruje da Dragan Džajić može da pomogne, ali napominje da treba razmišljati i o tome da za Zvezdu možda ne bi bilo loše da podje stopama škotskog Glazgov Rendžersa.

„Uvek sam govorio da Džaji treba da se podigne spomenik za sve što je učinio za Zvezdu. Pravo rešenje je da se on vrati jer je jedini čovek koji može da je spasi. Znači, najbolje bi bilo da se nadje novac za funkcionisanje kluba. Ako ne, postoji i drugo rešenje. Da Zvezda proglasi bankrot, pa da lepo počne takmičenje iz četvrte lige. To nije potcenjivanje već realnost. To je jedini spas, da počne iz početka i da zbog budućnosti ozbiljno radi sa mladim kategorijama fudbalera“, ocenjuje Đurovski.

U srpskom fudbalu poslednjih godina vedre i oblače menadžeri, od kojih neki nemaju potrebne licence, pa je tako i u najvećim klubovima.

Jovan Sekulić veruje da bi uvođenje reda u toj oblasti pomoglo i Crvenoj Zvezdi.

„Kada novca nema onda svi kolo vode. Menadžeri su jako potrebni svakoj ekipi jer drugačije se igrači ne mogu prodati, a klubovi uglavnom od toga žive. Medjutim, mnogo je „divljih“ menadžera, bivših igrača koji se bave tim poslom, mnogo je raznoraznih „prijatelja“ koji su se okupili oko Zvezde i to ne samo oko fudbalera prvog time nego i oko klinaca koji imaju po 14 ili 15 godina. To je samo jedan deo ove tužne priče“, kaže Sekulić.

Milko Đurovski kaže da nije dobro ako menadžeri imaju preveliki uticaj, iako se takve stvari dešavaju i u najbogatijim evropskim klubovima.

„Ne mislim da se to dešava samo u Zvezdi, ima toga i u Realu i Barseloni, ali takva situacija jeste veliki minus. Zvezda je tu pala na ispitu. Mnogo je teško da radiš u Zvezdi ako dolaze razni menadžeri i traže da se forsira neki igrač, da mora da igra kako bi ga posle što bolje prodali i uzeli više para. Ako neki fudbaleri moraju da igraju po svaku cenu to je onda veliki problem za trenera i sve koji hoće pošteno da rade. Guraju se tu svi, ima i politike, svi nešto hoće. I političari prave probleme, kao i svuda na Balkanu, a radi se po sistemu poznanstava i usluga. To svakako nije dobro“, napominje Đurovski.

Gorčin Stojanović zaključuje da je teško prognozirati kada bi Crvena Zvezda mogla da izadje iz krize, jer smatra da je stanje u tom klubu isto kao u čitavom društvu.

„Crvena Zvezda se naprosto nije snašla u tranziciji iz jednog socijalističkog preduzeća visokonacionalnog predznaka. I za tu nezdravu situaciju nije kriva Zvezda. Ona je kreirana u društvu. I kao njegov istaknuti deo, čak i kao jedno ogledno dobro, našla se u poziciji da kokreira tu situaciju.“

Po odlasku iz Zvezde Robert Prosinečki budućem treneru u nasleđe je ostavio trofej nacionalnog Kupa i tri pobede za redom nad najvećim rivalom Partizanom, koji je prethodno pet godina bio nepremostiva prepreka za tim u crveno-belom. Novi trener Crvene Zvezde je, po drugi put u kratkoj trenerskoj karijeri, Aleksandar Janković.