U Novom Pazaru je ovih dana obelodanjeno da ekspertski tim priprema predlog na osnovu koga će krenuti kampanja da sandžački Bošnjaci promene svoja prezimena izbacivanjem "ić"i "vić". Predsednik Bošnjačkog nacionalnog saveta u tehničkom mandatu Esad Džudžević rekao je RSE da je on lično već podneo zahtev da promeni prezime u Džudžo.
„Ja sam kao predsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća formirao jedan tim stručnjaka u okviru Društva istoričara Sandžaka, ekipu antropologa, etnologa, istoričara, kulturologa...koji će napraviti okvirni elaborat u kome ćemo ponuditi svojim sunarodnicima mogućnost izbora, odnosno vraćanja svojih izvornih prezimena“, obrazlaže svoju ideju Esad Džudžević, budući Esad Džudžo koji navodi primer svoje porodice vraćajući se duboko, dva veka u prošlost:
„Moj pradeda Ibrahim Džudžo se rodio i živeo u Trebinju. Nakon Hercegovačkog ustanka došao je u Tutin ( Sandžak) kao Ibrahim Džudžo. Moj djed se isto prezivao Džudžo. Moj otac ,koji se rodio 1905. godine, rodjen je pod prezimenom Džudžo. Nakon 1912. godine on je osvanuo kao Džudžević."
RSE: I vi ste se rodili kao Džudžević, vaša deca su Džudževići, vaši unuci su, ako ih imate, Džudževići...Zašto vam je bliže prezime Džudžo nego Džudžević?
Džudžević: Ja imam potrebu da vratim prezime svog djeda i pradjeda. Predao sam zahtev svom matičnom uredu u opštini.
Naš sagovornik na pitanje da li je još neko u njegovoj porodici to učinio, s obzirom na to da i današnji zakon to dozvoljava, odgovorio da nije, objašnjavajući da je ta ideja plasirana u javnost tek pre dva dana.
„Ja očekujem da do sledećeg popisa stanovništva negde 2020. godine Bošnjaka u Srbiji sa završetkom prezimena na "ić" i "vić" neće biti niti jedan“, uveren je Džudžević.
Evo kako razmišlja nekoliko Novopazarčana u kratkoj telefonskoj anketi. Da li bi Rusten Muratović, Nedim Nezitović i Razija Hadžibegović promenili prezime?
„Ostavio bih da svako uradi šta hoće.“
„Odmah da kažem da sam izričito protiv tog postupka i smatram da samo narodu mažu oči.“
„Sviđa mi se taj predlog. Mi Bošnjaci bismo ipak trebali da se malo izdvojimo. Ja bih promenila svoje prezime u Hadžibeg.“
Aida Ćorović
Aktivitskinja za ljudska prava Aida Ćorović kaže da je ova inicijativa deo političke kampanje u politički podeljenom bošnjačkom korpusu uoči očekivanih novih izbora za nacionalni savet. Ovoga puta, kaže naša sagovornica, u toj kampanji je tehnički predsednik Nacionalnog saveta otišao predaleko:
„Možda je prejaka reč, ali tako počinje fašizam, kad vas neko tera da bilo šta uradite , da menjate prezimena...On se poziva na procese početkom 20. veka ( promene prezimena) a nudi sada to isto. Ja nemam ništa protiv ako je to njegov lični stav i ako ima dokaz kako se njegova porodica prezivala pre stotinu godina.“
Veću budalaštinu nisam čuo, a u Srbiji se svašta izgovara- prokomentarisao je ovu inicijativu za domaće medije Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava.
Poznati novopazarski slikar Mehmed Slezović, međutim, ovu, kako Omerović kaže “glupost” smatra politički opasnom:
„To je vrlo opasan politički koncept, vrlo opasan zbog toga što on Bošnjake izmešta iz njihovog normalnog, potvrdjenog ne samo identiteta, već i sedišta, u nešto sasvim drugo, što oni nisu. To je blasfemija, diletantizam! Ići sa takvim zahtevima je mimo svake normalne pameti.“
Sandžak je politički osetljivo područje koje još nosi rane iz davne ali i najnovije prošlosti, devedesetih godina iz vremena kada je besneo rat u Bosni i kada su muslimani odnosno Bošnjaci bili satanizovani. Zato Slezovićevo upozorenje ima posebnu težinu. Burna istorija Balkana preko koga su prelazile razne vojske ostavljajući razne tragove, bogata je trpeza za ekstremiste svih boja. I laka je za manipulacije. Pa čak i u vremenima u kojima se ljudi, pre svega, bave pukim preživljavanjem.
