Ponedjeljak, 01. septembar/rujan 2014, 09:35 CET

Svijet

Još četiri godine: Obamin nedovršen posao

Slavlje pristalica Baraka Obame ispred Bele kuće u Washingtonu, 7. novembar 2012.
Slavlje pristalica Baraka Obame ispred Bele kuće u Washingtonu, 7. novembar 2012.
Heather Maher (RSE)

Barak Obama, reizabran je za još jedan četvorogodišnji mandat na mestu predsednika SAD. Obama je glasačima rekao da je želeo šansu da "dovrši šta je započeo" 2008. godine.

To znači stavljanje u fokus iscrpljene domaće ekonomije, kao i bankarskih reformi, klimatskih promena i primene njegovog plana za zdravstvenu zaštitu.

"Došli smo suviše daleko da bismo se sada vratili unazad. Pred nama je još mnogo posla na implementaciji plana za zdravstvenu zaštitu. Pred nama je još mnogo posla da kreiramo dobra radna mesta. Imamo još mnogo učitelja koje treba da zaposlimo. Imamo još mnogo škola koje treba da obnovimo. Imamo još mnogo studenata kojima je potrebno priuštivije obrazovanje. Treba da proizvedemo još domaće energije. Treba još trupa da vratimo kući... Zato sam se kandidovao za predsednika SAD", rekao je Obama.

U utorak je Obama osvojio svoj drugi mandat, prognoziraju televizijske mreže. Danas, posao počinje. Ne iznenađuje što se Obamina domaća agenda za sledeće četiri godine ne razlikuje bitno od agende iz prvog mandata. Ekonomija sada sporije napreduje, ali se ne pogoršava i više Amerikanaca nalazi posao, ali ekonomska pitanja i dalje ostaju najveća briga američkog predsednika.

Obama je nedavno rekao za MSNBC da će ako bude reizabran njegov prvi prioritet biti da ubrza usvajanje plana za redukovanje duga rezanjem troškova i povećanjem poreza najbogatijim Amerikancima.

Obama je takođe podvukao inicijative koje će pomoći ekonomiji, a koje su usmerene na povećanje proizvodnje i proizvodnju energije, invistiranje u infrastrukturu i podršku za zaposlenje većeg broja radnika.


Međutim, postoji takođe nedovršeni posao iz njegovog prvog mandata na koji treba da se obrati pažnja. Njegova administracija i dalje mora da radi na implementaciji njegovog plana o bankarskoj reformi i još puno toga je preostalo da se uradi na njegovoj ključnoj reformi zdravstvenog sistema iz 2010 - takozvanoj "Obamacare" - koja je planirana da stupi na snagu 2014. godine.

Posmatrači takođe očekuju da Obama započne reformu imigracionog sistema. Nekoliko dana uoči izbora Obama je rekao novinaru da "ukoliko osvojim drugi mandat, veliki razlog će biti to što su se republikanski kandidat i Republikanska stranka odaljili od najbrže rastuće demografske grupe u zemlji - latino zajednice".

Džad Legum, glavni urednik u ThinkProgress, libaralnog političkog internet sajta, kaže da će se Obama najverovatnije vratiti pitanju klimatskih promena, kojem je posvećeno nedovoljno pažnje tokom njegovog prvog mandata, uglavnom zbog zabrinutosti da bi zakonske odredbe pogoršale ionako lošu ekonomsku situaciju.

"Mislim da će ekstremni vremenski uslovi koje smo imali u SAD - posebno uragan "Sendi", koji je nedavno pogodio Istočnu obalu - ponovo skrenuti pažnju na klimatske promene i mislim da i postoji nada da će Obama sprovesti neke od inicijativa o kojima se razgovaralo. Možda some of these initiatives that were talked about. Možda program za ograničenje izduvnih gasova ili možda nešto drugo", navodi Legum.

Što se tiče spoljne politike, agenda u drugom predsedničkom mandatu izgleda da je većim delom zasnovana na već postavljenim temeljima. Tu je rat u Avganistanu koji bi trebalo da se okonča 2014. godine, očekivanje da će stroge sankcije Iranu uroditi plodom,  i nedavno pozicioniranje SAD kako vojno tako i ekonomsko u azijsko-pacifičkom regionu.

Christopher Preble, potpredsednik za spoljno političke studije na CATO institutu kaže da predsednici u drugom mandatu brinu za svoj imidž i žele da napuste Belu kuću kao popularne figure. Štaviše, uvek postoje političke posledice za političku stranku predsednika.

"Ako predsednik napravi neki potez u spoljnoj politici koji bi bio dramatično u suprotnosti sa time šta javnost želi, rizikuje da nanese ozbiljnu štetu svojoj partiji i mislim da predsednici brinu o tome", rekao je on.

Preble očekuje da će Obama nastaviti istu politiku koju je vodio i prethodne četiri godine. On ističe da su sa stanovišta Bele kuće sankcije na Iran efikasne - da su nanele veliku štetu njegovom bankarskom sektoru, sputale naftnu industriju i domaću valutu.

"Sve ove svari će potrajati, ali čini se da imaju efekta bar što se tiče stanja iranske ekonomije. Zbog toga mislim da će najverovatnije nastaviti istim putem još neko vreme."

Preble se ne slaže sa spekulacijama da će  Obama u drugom mandatu zauzeti čvršći stav prema Izraelu i da će naterati jevrejsku državu da napravi ustupke u pogledu   izraelsko-palestinskog pitanja.

“Kada SAD pritisnu izraelsku vladu da prekine sa izgradnjom naselja na palestinskoj teritroriji, dožive neuspeh. Ne vjerujem da će uspeti u tome ukoliko se opredeli za takav pristup. Iskreno, bio bih iznenađen ukoliko veliki deo svoga političkog kapitala uloži u to, uz sve ostale postojeće probleme”.  

Po pitanju Sirije, gde je u toku krvavi rat između vladinih i antirežimskih snaga, Obama se nije aktivnije uključio, osim što se pridružio međunarodnim pozivima Bašaru al Asadu da odstupi sa vlasti i pokušao da organizuje razne opozicijske frakcije. Preble smatra da će Obama imati istu politiku i ubuduće, i  to prvenstveno zbog javnog mnjenja koje se protivi bilo kakvoj novoj američkoj vojnoj opreciji.

Obamina politika “resetovanja” odnosa sa Moskvom s početka prvog mandata dovela je do saradnje po pitanjima Irana i Avganistana, ali predsednik Vladimir Putin sada se otvoreno distancira od SAD.

“Čini se da predsednik Obama nije uspeo da uspostavi dobar odnos sa Putinom, ali ipak se nada saradnji s Rusijom oko Sirije, ali i Kine”, smatra Preble.
 
Trgovačku politiku Kine, Obama je tokom kampanje nazvao nepoštenom, pa čak i  ilegalnom, te je pozvao na odlučniju akciju. Već je ovlastio Ministarstvo odbrane da osnaži vojnu prisutnost u azijsko-pacifičkoj regiji kako bi bila protivteža kineskim vojnim ambicijama u tom delu sveta.

Preble očekuje da će Obama pojačati saradnju sa već tradicionalnim saveznicima u tom delu sveta, Japanom, Južnom Korejom i Australijom, ali i sa drugim državama koje pokazuju sve veći interes za  načajnije kontakte sa Sjedinjenim Državama, poput Vijetnama, Indonezije i Filipina.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Miodrag iz Peci Grad: Beograd
07.11.2012 10:16
" Amerika i Engleska bice zemlja proleterska!"