Ješić: Pronaći ćemo krivce za izborni neuspeh DS

Ovo sada što se dešava, što se tiče odugovlačenja oko Vlade, je jedna doza neodgovornosti, kaže u intervjuu za Goran Ješić, gradonačelnik opštine Inđija, koji se nalazi na toj funkciji od 2000. godine kada je imao samo 26 godina. To je čovek sa neobično bogatom biografijom.

Nekadašnji „otporaš“, politički je aktivan od 1996. godine kada je osnovao opštinsku organizaciju Građanskog saveza Srbije u Inđiji. Jedan je od organizatora Studentskog protesta 1996/1997 na novosadskom Univerzitetu i jedan od osnivača pokreta „Otpor“ u Vojvodini 1999. godine. Iz Građanskog saveza izlazi 2006. godine i učlanjuje se u Demokratsku stranku. Inđija je grad koji je u vreme njegovog gradonačelnikovanja doživeo veliki investicioni bum. Godine 2008., ugledni Fajnenšel tajms stavio je Inđiju na listu 25 najboljih evropskih destinacija za strana ulaganja, gde se našla u društvu Berlina, Londona, Pariza, Kopenhagena, a sa iste adrese je stiglo još jedno priznanje - Inđija je druga najbolja destinacija u Evropi prema efektivnosti troškova ulaganja.

RSE: Stalno ste na sastancima sa investitorima. Da li ima nekih novih poslova?

Ješić: Situacija je značajno bolja otkako je Srbija dobila status kandidata. To je nešto što se očekivalo i to je bio trend u zemljama u okruženju. Od kada su postali kandidati, povećan je broj direktnih stranih investicija. Dobra je stvar što je u Srbiji povećan broj investicija, a pre svega nemačkih i austrijskih kompanija.

RSE: Da li to znači da im ne smeta ova neizvesnost oko nove Vlade? Bilo je reči o nekim investitorima koji su se povukli kada su videli izborne rezultate. Izgleda da to nije bila prava informacija?

Ješić: Naravno da je sve lakše kada imate ministre, neke državne sekretare i funkcionere koji rešavaju taj problem zajedno sa vama na lokalu. U Srbiji jeste izvestan evropski put. Mislim da je to ključna stvar. I najveće partije teže ka tome da budu deo EU. Tu je i jedna stabilnost koja uliva poverenje investitorima. Jeste bolje s Vladom, ali nije preterana prepreka da li Vlada postoji ili ne.

RSE: Da li su u izgledu neki dobri, novi poslovi u Inđiji?

Ješić: Nadam se. Tu su velike kompanije, naročito iz automobilske industrije i nekih ozbiljnih industrija. Očekujemo da se to realizuje. To su sve multinacionalne kompanije i odluke se ne donose tako brzo. Taj proces traje i nekoliko meseci, a investicije traju nekoliko godina. U svakom slučaju, dugo godina nije bilo ovakvog interesovanja za investiranje.

RSE: Da li ste upoznati sa tokom pregovora o novoj Vladi?

Ješić: Putem medija, kao i vi. Pre nekoliko dana sam rekao da bi bilo prirodno da sve te reformske snage što pre sastave Vladu i što pre počnu da rade. Pojavio se jedan treći problem u srpskom društvu, a to je problem sa javnim finansijama. Nije stvar direktnih investicija, nego neko mora da se bavi javnim finansijama u ovom trenutku, da sprovodi reforme. Neke stvari bi morale da se dese na bolje u narednih nekoliko meseci i dobra je stvar ukoliko se formira Vlada. To će biti jedan politički balans prema predsedniku Tomislavu Nikoliću u političkom smislu i u smislu regionalne saradnje. Mislim da ima veći kapacitet za reforme nego Vlada Tomislava Nikolića.

RSE: Zašto ljudi u DS ne govore o tome šta je dovelo do takvog izbornog poraza stranke i vašeg predsedničkog kandidata?

Ješić: Očekujem da ćemo nakon formiranja Vlade vrlo brzo sesti i u jednoj ozbiljnoj sednici i ozbiljnom razgovoru raščistiti i pronaći krivce, ne samo među nama. Da vidimo zašto postoje neki ljudi koji direktno utiču na loš rezultat i rejting DS, šta su sve radili kao državni funkcioneri proteklih nekoliko godina.

RSE: Vi amnestirate unapred čoveka koji bi po logici stvari trebalo da bude najodgovorniji, a to je predsednik stranke i predsednički kandidat koji je izgubio izbore.

Ješić: Ko kaže da ga amnestiram?

RSE: Činjenicom da sada predlažete ponovo za premijera čoveka koji je izgubio predsedničke izbore znači da ga ne smatrate odgovornim?

Ješić: Apsolutno da smatram onoga, koji je nosio naveći teret te priče i koji je bio neprikosnoveni u celoj stranci, da za dobar i loš rezultat snosi odgovornost. U ovom trenutku Vlada je donela tu odluku da kandiduju Borisa Tadića. Ne mislim da je to loše rešenje i sigurno je bilo boljih rešenja. Meni je od DS važnija Republika Srbija.


Kada imamo predsedničkog kandidata koji dolazi iz stranke SNS-a i kojem na inauguraciju dođe 1,5 predsednik, kada imamo problem sa regionalnom saradnjom, koja je ključni element za evropsku integraciju i za budućnost Srbije, mi moramo da uspostavimo balans sa premijerom iz DS. To je realno najbolje radio i najbolje radi Boris Tadić. Da li postoji njegova odgovornost za izborni rezultat? Da. Da li postoji njegova odgovornost za reforme u Srbiji? Da. Ali u ovom trenutku mislim, što se tiče spoljne politike i regionalne saradnje, to premijersko mesto će biti balans jednom neiskustvu.

RSE: Nije glavni posao premijera regionalna saradnja i spoljna politika.

Ješić: Zavisi kakva će se Vlada napraviti. Postoje dobra iskustva i velikih zemlja u Evropi gde su premijeri ujedno i ministri spoljnih poslova. Ako verujete da će se Boris Tadić baviti ekonomijom i privredom – ja u to ne verujem. Mislim da je realnija situacija da on bude premijer i ministar spoljnih poslova. Ostali članovi Vlade moraju da se bave ekonomijom, javnim finansijima i reformama u srpskom društvu.

RSE: Čudna logika, pogotovo od čoveka koji je na čelu jedne opštine i čiji je fokus upravo privreda, privredne aktivnosti i investicije.

Ješić: Ne mogu da očekujem da se neko, ko se nije bavio ekonomijom, bavi ekonomijom. Očekujem da se drugi članovi Vlade bave ekonomijom i privredom, da sprovode reforme, smanjuju administraciju i urade stvari koje mogu biti merive iz meseca u mesec, iz godine u godinu, koji će doprineti tome da ne bude samo Inđija ta koja će dobiti investicije, već cela Srbija.

Mnogi veruju da je za DS bolja opozicija

RSE: Uoči izbora ste rekli da bi DS trebalo da se izvini zbog grešaka koje je napravila u prošlosti. Ne samo da se nije izvinila, već je potpuno na pogrešan način reagovala na loše izborne rezultate. Ko u DS razmišlja na taj način? Priča se o ozbiljnim podelama u stranci.

Ješić: Ne znam ko priča o podelama. Očigledno da postoje jedinstveni stavovi oko toga ko treba da bude mandatar. Rekao sam da u DS postoji obaveza da morao da kažemo da smo u protekle četiri godine imali apsolutnu vlast i nismo mogli da stvorimo 500.000 radnih mesta. Niko nam nije branio da provedemo reforme u zdravstvu i obrazovanju, administraciji, policiji, sudstvu.

RSE: Da li svi u vrhu DS smatraju da ne treba pokrenuti pitanje odgovornosti i predsednika stranke?

Ješić: U ovom trenutku mislim da to i nije tema. DS mora da napravi jedan ozbiljan skup, onoga trenutka kada se formira republička Vlada, da otvori temu republičkih izbora i prije svega rada Demokratske stranke.

RSE: Da li neko u vrhu DS smatra da DS u ovom trenutku ne treba po svaku cenu da sastavlja Vladu i da je možda bolje da ode u opoziciju?

Ješić: Apsolutno. Veliki broj ljudi veruje da je najbolje za DS da bude u opoziciji, da se prepusti nekim drugim ljudima da nešto rade, pa da vidimo kako će to uraditi. Pitanje je da li to možete i da li to smete da uradite objektivno, kada je vaša politika dobila većinu mandata u republičkom Parlamentu. Sve je stvar političke procene. Postoji podela mišljenja i što se tiče same stranke, bilo bi puno bolje da je ostala ova Vlada. U svakom slučaju odluka je najviših organa bila ta se uđe u pregovore oko nove Vlade.

Ovo sada što se dešava, što se tiče odugovlačenja oko Vlade, je jedna doza neodgovornosti. Ne znam kako teku pregovori oko Vlade, ali ta inicijativa mora da bude na strani DS. Mi smo tu inicijativu izgubili posle prvog kruga izbora, pa posle predsedničkih izbora i mislim da je ta odgovornost na našoj strani. Mora da postoji veća odgovornost. Neko mora da kaže da li pravimo Vladu ili je ne pravimo.

RSE: Dragan Đilas je rekao da bi Srbija trebalo da počne da liči na Beograd, a vi biste mogli reći da bi Srbija trebalo da počne da liči na Inđiju. Šta je recept za uspešan razvoj na lokalu i može li tako Srbija?

Ješić: Isto kao i na republičkom nivou. Morate da postavite jasne ciljeve i morate pokušati da ostvarite te ciljeve. Ti ciljevi su javni. Morate da imate ekonomiju, sport, infrastrukturu, politiku i kulturu. Ciljevi moraju biti jasni. Smanjujete korupciju, popravljate vaše dobre osobine, rešavate pitanja oko infrastrukture i ljudskih resursa. Na kraju to promovišete i uspete od toga nešto da napravite. Taj princip je potpuno isti kada vodite pokrajinu ili republiku.

RSE: Šta privlači investitore u Inđiju u vreme kada je Srbija neprivlačna za njih?

Ješić: Nije baš Srbija neprivlačna u zadnjih nekoliko godina. Srbija je postala atraktivna. Srbija na žalost ima male količine novca koje daje za radna mesta, iako postoji škola mišljenja u Srbiji da su te subvencije nepotrebne. Nemačka kompanija će investirati u Inđiju sledeće godine 25 miliona evra. Za istu tu investiciju u Rumuniji je dobila ponudu od osam miliona evra, a u Srbiji neće dobiti ni dinara. Tako druge države potiču investiranje. Kod nas investiraju kompanije jer imamo dobar imidž. Na pregovorima sa nemačkom kompanijom, posle 40 minuta pregovora, uputio sam ih, da ne hvalim ja sebe, da pitaju kakva iskustva imaju sa investicijama Henkl ili neke druge kompanije koje su već investirale u Srbiji.

RSE: Inđija, spolja gledano, zaista se menja. Postavlja se pitanje kako žive ljudi koji su zaposleni u stranim i domaćim firmama? Kakve su zarade Inđijaca? Kolika je porasla prosečna zarada? Da li u skladu sa porastom investicija?

Ješić: Zavisi kakvu stručnu spremu imate i u kojoj kompaniji radite. Ako radite u stranoj kompaniji, onda vam je plata 450 - 470 evra za SSS.

RSE: A kod domaćih tajkuna?

Ješić: Zavisi od firme, ali se kreće od 350 do 400 evra. To je drugo otvaranje teme. Prvo otvaranje ove priče je da pokušate na nađete radno mesto. Do kraja ove godine će biti stopa nezaposlenosti ispod 10 posto, što je ogroman rezultat, ali i sama visina zarade ne zavisi od znanja ili od stranog ili domaćeg tajkuna, već od ponude i potražnje radne snage na Zavodu za zapošljavanje. Onog trenutka kada budete imali prosečnu stopu nezaposlenosti 12 posto u okruženju, u Vojvodini, tada će plata biti 2,5 ili tri puta viša. Onog trenutka kada budemo izvozili pet ili šest milijardi evra nekog proizvoda, kvalitetnije ćemo i bolje živeti. U ovom trenutku to se ne dešava u Srbiji i pravi je uspeh da nađete radno mesto.

RSE: Pitam vas sa stanovišta čoveka koji je zaposlen u nekoj velikoj i uspešnoj firmi, sa vrlo malom platom. Da li postoje sindikati?

Ješić: Sa stanovišta izbora možete da radite dobrovoljno ili nećete da radite. Nađite drugi posao. U principu, visoko obrazovani kadrovi u ovom trenutku su plaćeni vrlo blizu kao visoko obrazovani kadrovi u zemljama EU, iz istočnog bloka, možda čak i više jer je nedostatak visoko obrazovanih kadrova. Nisko-kvalifikovana radna snaga je potcenjena, ali nje ima previše na tržištu i biće potcenjena još dugo, dok god bude previše ponude na tržištu. Da li postoje sindikati? Da.

Korupcija najveći problem na svim nivoima

RSE: Kada ste se sreli sa nekim sindikalistom poslednji put u Inđiji?

Ješić: Vrlo često se srećem i sa zaposlenima i sa menadžmentom i sa sindikalistima u Inđiji, sem sa sindikalistima koji predstavljaju funkcionere sami za sebe.

RSE: Šta jedan uspešan prvi čovek Inđije lično ima od razvoja grada na čijem je čelu 12 godina? Ako bi građani hteli da uporede vašu imovinsku kartu 2000. godine i danas, onako kako mogu već na prvi pogled da uporede razvoj Inđije, šta bi saznali?

Ješić: Saznali bi da imam nešto više kvadratnih metara i da imam auto na lizing, bolji, pošto menjam svake godine auto na lizing. Šta ja lično imam? Imam puno od toga. Imam reputaciju koju sam stekao razvijaću ovaj grad sa svojim saradnicima. Imam nešto što je znanje, čime se bavim ovde. Imam ugled, ne samo u Srbiji, nego u čitavom regionu i svetu i puno ponuda za privatni biznis.

RSE: Postalo je pravilo da oni koji u politiku uđu u iznajmljenom stanu, ili u stanu prosečne kvadrature i lokacije, i sa starim kolima i ne baš unosnom profesijom, iz politike izađu ili u njoj ostaju posle nekoliko godina kao bogati ljudi koji žive na posebnim adresama. Voze se u posebnim automobilima. Odmaraju se na posebnim mestima. Zabavljaju se na posebnim mestima. Zar je politika tako unosan biznis?

Ješić: To treba da pitate one koji žive na posebnim mestima. Inđija nije posebno mesto za život. Takvih u Srbiji ima previše. Najveći problem danas u Srbiji jeste korupcija i ta korupcija je najčešće na svim nivoima i povezana je i sa policijom i sa tužilaštvom i sa političarima i sa medijima, predstavnicima medija. Gotovo niko ne priča o tome.

RSE: Kako se vi u Inđiji borite protiv korupcije, s obzirom da toliko ima stranog kapitala i toliko ulaganja u Inđiju? Znamo da se prilikom takvih ugovora najčešće procenat stavlja u privatni džep.

Ješić: To je najveća budalaština koju sam čuo u životu. Imate stranu kompaniju koja pregovora sa 40 opština i gradova u šest država u regionu. Te opštine i gradovi se takmiče ko će da ih privuče da dođu kod vas. Koji je motiv da neko vama izvadi pare i da vam ih da, kada ima ponudu od besplatnog zemljišta, do zemljišta od hiljadu evra po kvadratu? Svi se otimaju da vi kao kompanija dođete kod njih.

Niti jedna strana kompanija green filed nije dala nikome ni dinara jer tolika ponuda postoji od strane hrvatskih, rumunskih, poljskih, čeških, bugarskih, austrijskih opština, da nemaju potrebu da bilo kome išta daju. Ovde mi ne pričamo o privatizacijama, niti je bilo koja lokalna kompanija učestvovala u privatizacijama, nego pričamo o stranim kompanijama.

Korupcija se na lokalnom nivou javlja na nivou građevinskog zemljišta. Ona se javlja, pre svega, u stanogradnji. Ta korupcija se javlja tamo gde imate intenzivnu stanogradnju. Inđija je ima, ali su nam sva dokumenta dostupna. Ako odete na sajt opštine Inđija i ukucate vaš broj parcele, vi ćete razrešiti sva pitanja oko korupcije na teritoriji opštine Inđija, tako što ćete odmah saznati šta možete da gradite na parceli, gde vam je infrastruktura, koliko vas košta po kvadratnom metru, koliko je to definisano planskim dokumentima i opštinskim odlukama. Kada imate javno i dostupno sve na Internetu, apsolutno dostupno svima vašim advokatima i konsultantima, vi izbegavate korupciju na lokalnom nivou.

RSE: Vi ste počasni građanin Srebrenice, grada u kome se dogodio najstrašniji zločin. Kako ga vi nazivate? Da li je vama teško, kao što je to bilo predsedniku države, i starom i novom, da kažete da je to bio genocid?

Ješić: Mislim da se to naziva onako kako su ga sudske institucije nazvale, a to je genocid. Desio se stravičan zločin koji je okarakterisan kao genocid. Ja dolazim iz Građanskog saveza Srbije, koji je u Sarajevu bio 1995. godine i koji se borio protiv rata puno godina unazad.