Svih šest reaktora u nuklearnoj elektrani Fukušima Daići, koja je oštećena tokom zemljotresa i cunamija, ponovo, prema podacima operatera "Tepko", imaju struju.
Kao poslednji na struju priključeni su blokovi 3 i 4 koji su najteže oštećeni.
Struja je potrebna za pokretanje sistema za hlađenje u reaktorima.
U međuvremenu, u atomskoj centrali Fukušima 1 prijavljen je napredak u uspostavljanju kontrole nad oštećenim reaktorima, ali i iznenadni porast pritiska u jednom od njih.
Nuklearno gorivo u dva od šest reaktora uspešno je ohlađeno, ali je došlo do povećanja pritiska u reaktoru broj tri, što je, kako javlja agencija Asošijeted pres (AP) prinudilo zvaničnike centrale da razmotre otvaranje ventila.
Opasna taktika otpuštanja radioaktivnog vodonika je u prvim danima krize dovela do nekoliko eksplozija.
Zemljotres u Japanu odneo 18.400 života
Japanska policija je jutros procenila da je oko 18.400 ljudi poginulo u dvema katastrofama - zemljotresu i cunamiju - koje su 11. marta zadesile severozapadnu obalu te zemlje.
Svetska banka je takođe procenila da će za obnovu razrušenih delova Japana biti potrebno 235 milijardi dolara.
Japansko ministarstvo zdravlja, koje je sinoć izvestilo da je u povrću otkrivena povećana doza radioaktivnih elemenata, jutros je upozorilo meštane jednog sela, 30 kilometara udaljenog od centrale Fukušima 1 da ne koristi vodu iz česme zbog povećanog nivoa joda.
Prema rečima zvaničnika, u pijaćoj vodi u selu Itate koncentracija joda je tri puta veća od normalne.
Dim iz reaktora 3 u nuklearnoj elektrani Fukušima Daići, 21. mart 2011.U pijaćoj vodi u glavnom gradu Tokiju jod se pojavio u petak, a u međuvremenu je u njoj otkriven cezijum.
Eksperti Međunarodna agencija za atomsku energiju, saopštili su da je ustanovljeno radioaktivno opterećenje mleka, spanaća i maslina u regionima blizu Fukušime.
A troškovi obnove Japana, pogođenog prvo razornim zemljotresom i cunamijem, a zatim i havarijom u nuklearnoj centrali Fukušima, mogli bi da iznose između 125 i 200 milijardi dolara, ali za ukupnu procenu biće potrebno sačekati rasplet stanja u oštećenoj nuklearki.
Zemljotres bi tako mogao da košta duplo više od prethodnog velikog potresa, koji je 1995. godine pogodio japanski grad Kobe i koji je ostavio bez doma 300.000 ljudi, uz troškove obnove od oko 100 milijardi dolara.
Ozračenost namirnica
Eksperti Međunarodna agencija za atomsku energiju, saopštili su da je ustanovljeno radioaktivno opterećenje mleka u regionu Kava-mata, pedesetak kilometara od “Fukušime” i spanaća i maslina južno od te nuklearne elektrane, na teritoriji prefekture Ibaraki.
Portparol vlade Jukio Edano rekao je da se razmatra zabrana prodaje tih namirnica.
”Nastavićemo da pratimo situaciju i vršimo analize. Uskoro ćemo odlučiti da li je potrebno sprovesti restrikcije u određenom regionu", kaže Edano.
Takve vesti, zabrinule su farmere iz tog regiona.
"Zabrinut sam da neću moći da prodam spanać i da ću morati da ga bacim kao smeće", kaže jedan farmer.
Istovremeno, nekoliko hiljada ljudi okupilo se u Tokiju, nezadovoljno što kriza u elektrani Fukušima nije sprečena.
Jedan od organizatora protesta, Takaši Misumi, kaže da bi Japan trebalo da se odmah odrekne programa nuklearne energije.
”Vlada nema nameru da odustane od nuklarnog programa…Kažu da se ovo neće ponoviti… To je veoma opasno", ističe Misumi.
Sve o posljedicama zemljotresa i cunamija i nastojanjima japanskih vlasti da spriječe nuklearnu katastrofu
O teškoj tragediji koja je zadesila Japan zbog cunamija i zemljotresa, o tome kako su građani sve to doživjeli, da li strahuju od novih potresa i kakva je generalno situacija u toj zemlji, iz prve ruke za Radio Slobodna Evropa govore Jadranka Stojaković, bh. pjevačica koja godinama živi u Japanu i Damir Šagolj, fotoreporter novinske agencije Reuters.
Jadranka Stojaković, kazala nam je kako Japan izgleda kao da su se dva najveća rata desila.
Šagolj kaže da je humanitarna situacija na sjeveroistoku te zemlje, koji je najviše pogođen prošlonedjeljnim zemljotresom i cunamijem, izuzetno teška.
Britanski nuklearni fizičar Frank Barnaby takođe u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže kako se treba nadati da Fukušima neće nadmašiti Černobil.Sve o posljedicama zemljotresa i cunamija i nastojanjima japanskih vlasti da spriječe nuklearnu katastrofu
Kao poslednji na struju priključeni su blokovi 3 i 4 koji su najteže oštećeni.
Struja je potrebna za pokretanje sistema za hlađenje u reaktorima.
U međuvremenu, u atomskoj centrali Fukušima 1 prijavljen je napredak u uspostavljanju kontrole nad oštećenim reaktorima, ali i iznenadni porast pritiska u jednom od njih.
Nuklearno gorivo u dva od šest reaktora uspešno je ohlađeno, ali je došlo do povećanja pritiska u reaktoru broj tri, što je, kako javlja agencija Asošijeted pres (AP) prinudilo zvaničnike centrale da razmotre otvaranje ventila.
Opasna taktika otpuštanja radioaktivnog vodonika je u prvim danima krize dovela do nekoliko eksplozija.
Zemljotres u Japanu odneo 18.400 života
Japanska policija je jutros procenila da je oko 18.400 ljudi poginulo u dvema katastrofama - zemljotresu i cunamiju - koje su 11. marta zadesile severozapadnu obalu te zemlje.
Svetska banka je takođe procenila da će za obnovu razrušenih delova Japana biti potrebno 235 milijardi dolara.
Japansko ministarstvo zdravlja, koje je sinoć izvestilo da je u povrću otkrivena povećana doza radioaktivnih elemenata, jutros je upozorilo meštane jednog sela, 30 kilometara udaljenog od centrale Fukušima 1 da ne koristi vodu iz česme zbog povećanog nivoa joda.
Prema rečima zvaničnika, u pijaćoj vodi u selu Itate koncentracija joda je tri puta veća od normalne.
Eksperti Međunarodna agencija za atomsku energiju, saopštili su da je ustanovljeno radioaktivno opterećenje mleka, spanaća i maslina u regionima blizu Fukušime.
A troškovi obnove Japana, pogođenog prvo razornim zemljotresom i cunamijem, a zatim i havarijom u nuklearnoj centrali Fukušima, mogli bi da iznose između 125 i 200 milijardi dolara, ali za ukupnu procenu biće potrebno sačekati rasplet stanja u oštećenoj nuklearki.
Zemljotres bi tako mogao da košta duplo više od prethodnog velikog potresa, koji je 1995. godine pogodio japanski grad Kobe i koji je ostavio bez doma 300.000 ljudi, uz troškove obnove od oko 100 milijardi dolara.
Ozračenost namirnica
Eksperti Međunarodna agencija za atomsku energiju, saopštili su da je ustanovljeno radioaktivno opterećenje mleka u regionu Kava-mata, pedesetak kilometara od “Fukušime” i spanaća i maslina južno od te nuklearne elektrane, na teritoriji prefekture Ibaraki.
Portparol vlade Jukio Edano rekao je da se razmatra zabrana prodaje tih namirnica.
”Nastavićemo da pratimo situaciju i vršimo analize. Uskoro ćemo odlučiti da li je potrebno sprovesti restrikcije u određenom regionu", kaže Edano.
Takve vesti, zabrinule su farmere iz tog regiona.
"Zabrinut sam da neću moći da prodam spanać i da ću morati da ga bacim kao smeće", kaže jedan farmer.
Istovremeno, nekoliko hiljada ljudi okupilo se u Tokiju, nezadovoljno što kriza u elektrani Fukušima nije sprečena.
Jedan od organizatora protesta, Takaši Misumi, kaže da bi Japan trebalo da se odmah odrekne programa nuklearne energije.
”Vlada nema nameru da odustane od nuklarnog programa…Kažu da se ovo neće ponoviti… To je veoma opasno", ističe Misumi.
Katastrofa u Japanu
Sve o posljedicama zemljotresa i cunamija i nastojanjima japanskih vlasti da spriječe nuklearnu katastrofu
O teškoj tragediji koja je zadesila Japan zbog cunamija i zemljotresa, o tome kako su građani sve to doživjeli, da li strahuju od novih potresa i kakva je generalno situacija u toj zemlji, iz prve ruke za Radio Slobodna Evropa govore Jadranka Stojaković, bh. pjevačica koja godinama živi u Japanu i Damir Šagolj, fotoreporter novinske agencije Reuters.
Jadranka Stojaković, kazala nam je kako Japan izgleda kao da su se dva najveća rata desila.
Šagolj kaže da je humanitarna situacija na sjeveroistoku te zemlje, koji je najviše pogođen prošlonedjeljnim zemljotresom i cunamijem, izuzetno teška.
Britanski nuklearni fizičar Frank Barnaby takođe u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže kako se treba nadati da Fukušima neće nadmašiti Černobil.Sve o posljedicama zemljotresa i cunamija i nastojanjima japanskih vlasti da spriječe nuklearnu katastrofu
