Grupa intelektualaca, koja se na proteklim izborima u Srbiji usprotivila glasanju “za manje zlo“, zatražila je preispitivanje odgovornosti čelnika Demokratske stranke za urušavanje institucija sistema. Ukazali su i na to da, posle izbornog poraza i rezultata politike koju je sprovodio proteklih godina,
Boris Tadić nema pravo na funkciju premijera.
Velika gužva bila je sali beogradskog Media centra, gde su se u okviru Političkog foruma okupili ljudi koji već decenijama u Srbiji ne odustaju od borbe za demokratsko i građansko društvo. Uoči ovih izbora rekli su – dosta, i ustali za beli glas, pokazujući tako nezadovoljstvo političkom ponudom i demonstrirajući stav da dosadašnja vlast svojim postupcima izgubila legitimitet. Nakon što je Demokratka stranka doživela poraz, optuženi su da su doveli na vlast
Tomislava Nikolića.
“Moje ime je u javnosti pomenuto kao neko ko je krivac što je Boris Tadić izgubio predsedničke izbore, a ja ću pokušati da govorim o tome u čemu je moja zasluga što ih je izgubio”, kaže sociloškinja
Vesna Pešić.
Za vreme vlasti Demokratske stranke, nastavlja, došlo je do promene političke filozofije, po kojoj su izbori nepotrebni i po kojoj se unapred zna ko može da pobedi, a ko ne. Upozorava da nema apsolutnog i onog ko je zauvek stavio pravo na vlast.
“Čemu izbori ako su mesta unapred data? Moramo svim sredstvima da se borimo i da kažemo da za tog Al Kaponea više nećemo glasati. Mi smo jedina zemlja na svetu koja hoće da se zove demokratska i koja ima predsednika koji je izgubio izbore, a kome se sutra nudi viša funkcija – premijera. I ne samo to, nego je on tu funkciju obavljao katastrofalno. Predložila bih da javnosti uputimo apel u kojem tražimo da Boris Tadić, kao gubitnik ovih izbora, kao neko ko je loše vodio vladu, ne može da dobije sledeću vladu jer je to velika bruka i sramota za Srbiju”, navodi Vesna Pešić.
Na tom tragu je i jedan od nekadašnjih visokih funkcionera Demokratske stranke
Zoran Živković koji predlaže da je najbolje rešenje za ovu partiju, nakon poraza na parlamentarnim i predsedničkim izborima, da odustane od formiranja vlade.
“Najbolje sredstvo za suočavanje sa istinom je odlazak sa vlasti, odnosno odlazak u opoziciju. Neće sigurno Srbija propasti ako DS ne uzme učešće u sledećoj vladi. Svašta smo istrpeli, pa ćemo istrpeti i to. To bi bilo jako dobro za Srbiju, pre svega da vidi kako bi izgledala vlast bez DS-a, ali i za stranku da se vidi ko bi ostao u njoj, naročito u Predsedništvu. Da se vidi da li su ti ljudi tu došli zbog ideologije ili zbog korupcije”, rekao je Živković.
Kvazimoralna žandarmerija
Ima i onih koji se ne slažu sa prethodnim stavovima.
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije usprotivila se ideji belog glasa, ne videći u njemu alternativu. Ne slaže se ni da je sva vlast bila u rukama Borisa Tadića, koji je po njoj svakako bolja opcija od Tomislava Nikolića.
Boris Tadić glasa na predsedničkim izborima, 20. maj 2012.x
Boris Tadić glasa na predsedničkim izborima, 20. maj 2012. kaže Jelena Milić.
Drugačije na Tadićevu ulogu gleda
Staša Zajović iz Žena u Crnom i navodi da je dolazak Nikolića na vlast samo tehnička konsekvenca politike koju je vodila Demokratska stranka.
“Zar treba da nabrajamo da je promovisao koncept pomirenja bez odgovornosti, da su njegovi ministri najviše učinili na rehabilitaciji četništva? Zar mislimo da će se time baviti Evropska unija? Neće, to je pitanje rehabilitacije zločinačke ideologije i to je odgovornost svih nas”, upozorava Staša Zajović.
Osnivač lista „Republika“
Nebojša Popov ocenio je da je DS na izborima izgubila jer je značajan broj birača posumnjao u doprinos demokrata i njenih predstavnika na vlasti razvoju demokratskih institucija. U odgovoru na napade da su na vlast doveli Tomislava Nikolića,
Vladimir Pavićevićević sa Fakulteta političkih nauka osvrnuo se na zagovaranje glasanja za manje zlo.
“Da li ćemo mi zaista da pristanemo na to da nam se jedan deo elite predstavi kao zlo? Jer mi nikada iz Demokratske stranke nismo čuli polemički ton u odnosu na ove nalaze, već nam je saopšteno – tačno je, loši smo, ali nismo najgori. Dosta je bilo i više ne treba da prihvatamo situaciju u kojoj moramo da glasamo za zlo, to sam po sebi već problematičan izbor”, kaže Pavićević.
Takvim izborom zemlja gubi civilno društvo koje mora biti korektor svake vlasti, podvlači direktorka Fonda za humanitarno pravo
Nataša Kandić.
“Mi polako imamo nestanak kritičkih nevladinih organizacija, i nasuprot tome njihovo angažovanje u političkim partijama, bilo da je to DS ili LDP. Sa tog mesta onda ide kritika i možemo ih nazvati kvazimoralnom žandarmerijom, oni su borci iz vremena Miloševićevog režima koji su potpuno izgubili orijentaciju gde se nalaze i čime se bave,” ocenjuje Nataša Kandić.
Iako smatraju da je Srbiji danas potrebno novo političko udruživanje, učesnicima Političkog foruma to nije cilj. Formiranje političke partije, podvlači Vladimir Pavićević, nije jedini način rešavanja problema i najavljuje stalnu kontrolu stanja demokratije, uz analize koje će pratiti konkretni koraci i aktivizam u njihovom rešavanju.