Petak, 24. oktobar/listopad 2014, 09:02 CET

Srbija

Inflacija u Srbiji: NBS optimistična, ekonomisti kritikuju "bildovanje" dinara

Zgrada Narodne banke Srbije u Beogradu
Zgrada Narodne banke Srbije u Beogradu
Inflacija u Srbiji na godišnjem nivou dostigla je 12,9 odsto, cene hrane rastu i standard građana sve je niži. Dok Centralna banka optimistički gleda na budućnost, ekonomisti tvrde da je jedan od glavnih problema nerealan kurs dinara.   

Glavni razlozi za veliki porast inflacije, kako tvrde u Narodnoj banci Srbije (NBS), su efekti slabljenja dinara iz prethodnog perioda i poskupljenje prehrambenih proizvoda koje je izazvano dugotrajnom sušom. Proteklog meseca na inflaciju su dodatno uticali povećanje poreza na dodatu vrednost sa 18 na 20 odsto, kao i vanredni porast akciza na cigarete.

Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS, kaže da je najjači inflatorni udar prošao i da bolji dani dolaze u 2013. godini. 

Jorgovanka TabakovićJorgovanka Tabaković
x
Jorgovanka Tabaković
Jorgovanka Tabaković
“Uvereni smo da će već od drugog tromesečja iduće godine inflacija opadati i da će do kraja 2013. biti u okvirima četiri odsto, uz mogućnost odstupanja plus ili minus 1,5 odsto. Povećali smo referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 10,95 i povećali smo dinarsko učešće u izdvojenoj deviznoj rezervi čime smo pokazali da tradicionalnim merama pokušavamo da dovedemo inflaciju u planirane granice”, navela je Tabaković.

Projektovana inflacija za 2012. bila je od 4,5 do šest odsto, a procene nadležnih govore da će još neko vreme rasti cene hrane, koja je skuplja nego u zemljama regiona, pa se predlaže da se preispitaju politike agrara, zaštite konkurencije i robnih rezervi.

Ekonomista Goran Nikolić kaže za RSE da su predviđanja centralne banke o padu inflacije nerealno otimistične, jer je očigledno da mora da se promeni sistem u rešavanju tog problema.

“Jedini način na koji malo tržište koje je otvoreno može da učini inflaciju normalnom je da fiksira kurs. Problemi koje imamo su zato što percepcija samog kretanja inflacije indukuje povećana inflatorna očekivanja i to stalno stvara rizik. Niko nije spreman da uđe previše u dinare. Mehanizam je vrlo prost, mora se depresirati kurs, treba da ode na 140 dinara za evro, i onda ga stabilizovati. I to je onda održivo. Sadašnji kurs dinara je takav jer očigledno to nekome odgovara, to je povezano sa nečijim interesima”, ocenjuje Nikolić.  

Tabaković za dinar bez oštrih uspona i padova

Na iznenađenje građana i privrede evro u poslednje vreme slabi pa je u oktobru dinar za mesec dana ojačao za skoro šest odsto, iako je prvu polovinu godine obeležila prodaja deviza NBS da bi se umirio kurs domaće valute. Trenutni kurs je oko 112 dinara za jedan evro, dok je u letnjim mesecima dostigao najnižu vrednost od 119.

Menjačnica u BeograduMenjačnica u Beogradu
x
Menjačnica u Beogradu
Menjačnica u Beogradu
Privrednici se već dugo ne slažu sa monetarnom politikom jer smatraju da je dinar prejak i da se veštački održava.

Jorgovanka Tabaković tvrdi da NBS vodi nezavisnu politiku na koju ne utiču takve kritike.

“Primenjivaćemo mere koje budu zahtevale naše težnje da nema skokovitih i oštrih uspona i padova dinara. Trudićemo se da uz što manje troška za devizne rezerve držimo kurs u fluktuacijama koje su do sada bile uobičajene, i ne dozvoljavajući da se bilo ko od toga okoristi”, poručila je ona.

Milan Knežević, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da je dinar ojačao i zbog toga što su su banke promenile 700 miliona evra u dinare i plasirale subvencionisane kredite, i upozorava da nerealno “bildovanje” domaće valute privredi ne donosi dobro.

“To ne valja jer odgovara isključivo uvoznicima, dok zakida izvoznike i celu deviznu štednju građana. Izvoznici ovako imaju obezvređen izvoz za 10 odsto. A uvoznici su ostvarili ekstra profit od sedam posto na ulazu, koliko je depresirao evro, što znači da su zaradili 14 posto više. I to je za Srbiju loše jer uglavnom stimuliše uvoz”, ocenjuje Knežević.

Problemi u domaćoj i svetskoj ekonomiji drastično su se u Srbiji odrazili na direktne inostrane investicije koje ove godine iznose samo “mršavih” 200 miliona evra.

Snežana Vilaret, iz Narodne banke Srbije, zaključuje da bi i kroz mere za ekonomski oporavak trebalo učiniti sve da se ne ponovi tako loš bilans.

“To je zaista jako malo ako se ima u vidu da je prošle godine priliv stranih investicija bio 1,8 milijardi evra. Ovih 200 miliona je faktički manje od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, a obično su strane direktne investicije od četiri do pet odsto BDP-a. Ali treba imati u vidu da je globalni “slow down” u Evropi tako da je usporavanje ekonomskih aktivnosti u zemljama iz kojih ulaganja najviše dolaze rezultiralo time da imamo niži priliv ove godine”, ističe Vilaret. 

Vlasti u Srbiji iduće godine očekuju investicije od 1,2 milijarde evra, prvenstveno u saobraćajnu infrastukturu, energetski sektor i kooperante u automobilskoj industriji.

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Turska preopterećena izbeglicama

Borbe u Kobaniju u Siriji, primorale su oko 200.000 stanovnika tog grada da pobegnu na jugoistok Turske. Stanovništvo okolnih gradova u Turskoj pokušava da ih smesti, ali ih brine budućnost.

Aktivisti: 553 poginulih u kampanji protiv ID

Sirijski aktivisti su saopštili da je u vazdušnim napadima koalicije koju predvode SAD u poslednjih mesec dana ubijeno 553 ljudi, uglavnom pripadnika Islamske države i Nusra Fronta,

Server: Većinu ne zanima etnonacionalizam

U razgovoru za Glas Amerike, američki analitičar Danijel Server razmotrio je nove nacionalističke incidente u regionu, odnose Srbije i Albanije ali i problem stanovnika Balkana koji odlaze da se bore na strani Islamske države.