Zakon o restituciji ili povratku imovine koji je Srbija među poslednjim državama Evrope nedavno usvojila, ponovo se našao na ispitu pravde ili legalnosti njegovog sprovođenja. Naime pitanje oduzete imovine Jevreja za vreme Holokausta u Srbiji postaje ne samo pravno-materijalno već i moralno pitanje.
Nezna se tačan podatak koliko je tokom Drugog svetskog rata u Srbiji oduzeto imovine od jevrejske zajednice, jer su čitave porodice stradale kao žrtve holokausta.
Danas je ova tema aktualizovana i pitanjem - može li neko koje je došao u posed imovine odlukom nekadašnjih vlasti u okupiranom Beogradu zahtevati povratak te iste imovine? U Agenciji za restituciji najavlju poseban zakon i oštriju kontrolu.
Ne može se dozvoliti da se bilo kojim aktom legalizuje posledica holokausta, kategoričan je direktor Agencije Strahinja Sekulić.
„Može se steći situacija da neko zloupotrebljavajući pogrom Jevreja - holokaust - sada dođe kao podnosilac zahteva da mu država vrati tu imovinu. Mi to istražujemo i dali smo svim obrađivačima da obrate pažnju gde god ima indicija i mogućnosti da se radilo o tome. Naravno, mi ćemo u saradnji sa Jevrejskom zajednicom imati ažuriran spisak te imovine da možemo da pratimo, ako se pojavi neki takav zahtev da bi mogli da reagujemo“, kaže direktor agencije za restituciju Srbije.
Još uvek ne postoje tačni podaci o broju oduzete imovine Jevrejima, ali i ostalim „nepodobnim“ građanima od 1941-45. godine.
U savezu Jevrejskih opština u Srbiji kažu da su zadovoljni odlukom Agencije za restituciju i da se pročešljavaju svi zahtevi o restituciji, pogotovu oni iz vremena holokausta, kaže Ruben Fuks iz Saveza Jevrejskih opština u Srbiji.
„Činjenica je da je pre drugog svetskog rata bilo oko 35 hiljada Jevreja na teritoriji Srbije, da ih je oko 83 odsto stradalo, a da je 17 odsto preživelo. E, sada računajte koliko je moglo tu da bude prosečno u porodici, koje su bile brojnije nego danas. Svejedno to je vrlo veliki broj nekretnina koje su bile u vlasništvu tih ljudi. Ali ponavljam ne želim da izlazim sa preciznim brojevima jer ih u ovom momentu ne mogu izneti, da se za to neko nebi „hvatao i kačio“. Činjenica je da je tu bilo popriličan broj nekretnina, kako kuća i stanova, zanatskih radnji ili prodavnica“, kaže Fuks.
Nepravda prema Jevrejima
Početkom Drugog svetskog rata Jevreji u Srbiji bukvalno su desektovani. Istoričarka Ljubinka Trgovčević kaže da je učinjenja jedna strašna nepravda prema Jevrejima i podseća da je tada rečeno da je Srbija „oslobođena-slobodna“ od Jevreja, a to je značilo nešto potpuno drugo, kaže ova istoričarka.
„Srbija je bila jedna od zemalja koja je rešila jevrejsko pitanje naravno pod znacima navoda. Data izjava da je Srbija slobodna od Jevreja - “ Judenfrei”. Kada je o tome reč znači da je većina srpskih i beogradskih Jevreja nastradala. Međutim njihova oduzeta imovina je postala predmet trgovine još tokom rata, jer su ljudi bili u prilici da kupe veoma jeftino. Upravo ovim zakonom o restituciji, koji je do sada važio nije se uvažavala činjenica da su ljudi bili odvedeni na gubilište ili da im je bila oduzeta imovina, pa makar to bilo zvanično ugovorom ili prodaja. Tako da je tu učinjena jedna užasna nepravda prema Jevrejima i o tome ima dosta podataka“, svedoči istoričarka Ljubinka Trgovčević.
Inače okasneli Zakon o restituciji predviđa donošenje posebnog zakona kojim će se regulisati imovina pribavljena kao posledica holokausta.
Država ni na koji način neće dozvoliti takve pravne radnje, kategoričan je direktor Agencije Strahinja Sekulić.
„Mi ne priznajemo da je neko zakonski stekao imovinu kupujući je na jedan takav način. Moramo da do donošenja tog zakona zastanemo sa svim tim postupcima o imovini, da ne bismo došli u situaciju da damo nekome nešto što mu ne pripada. Prema tome ne sme se dozvoliti nijednim aktom države da se legalizuje bilo koja posledica holokausta. S velikom pažnjom to gledamo i mislim da bi javnost trebalo da ima razumevanja za ovakav stav“, zaključuje Sekulić.