Reakcije na hašku presudu: 'Oluja' dobila pravosudnu istinu

Iako kod suseda vlada potpuno drugačije raspoloženje, u Srbiji su uvereni da će presuda hrvatskim generalima doprineti razvoju boljih odnosa i pomirenju u regionu. Predsednik Srbije Boris Tadić ocenjuje da je presudom hrvatskim generalima, Tribunal postupio u skladu sa pravnim normama.

„Ukoliko imamo kazne koje su primerene zločinu koji je izvršen, imamo kudikamo veće šanse za pomirenje na prostoru jugoistočne Evrope“, smatra Tadić.

Dok vlasti u Zagrebu ponavljaju da je „Oluja“ bila legitimna operacija s ciljem oslobađanja hrvatske teritorije, za Beograd je najznačajnija upravo poruka Haškog suda da je reč o udruženom zločinačkom poduhvatu.

Iz Vlade Srbije već se čuju ocene da će Haška presuda baciti potpuno drugačiju sliku na događaje iz 90-ih godina, i "na ulogu srpskog naroda u njima“. Vladin koordinator za odnose sa javnošću Slobodan Homen u izjavi za RSE navodi da je za njega od same visine kazne, daleko važnija poruka suda da su Srbi u „Oluji“ proterani i da je to bio dobro organizovan plan.

„Iako je u Hrvatskoj sada ne vide tako, verujem da će ova presuda pomoći daljem uspostavljanju dobrosusedskih odnosa i da će na neki način staviti tačku na te nesrećne događaje iz devedesetih godina jer se pokazalo da svi učesnici rata snose odgovornost i da su svi imali određene ratne ciljeve“, kaže Homen.

Analitičari, međutim, podećaju da presuda hrvatskim generalima ni na koji način ne dovodi u pitanje karakter rata u Hrvatskoj. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić upozorava Beograd da izbegne euforične izjave jer odluka suda ne izjednačava odgovornost dve zemlje za rat, već pokazuje da su sa obe strane postojali zločini i žrtve.

„Sud je u prvostepenoj presudi utvrdio krivično delo deportacije, što dovodi u pitanje sve dosadašnje interpretacije o tome kako se dogodio odlazak Srba iz Knina. I sada, pre svega političari u Hrvatskoj, treba ozbiljno da razmišljaju o tome da je sud utvrdio da je najmanje 20.000 ljudi prisilno preseljeno. Ali, treba imati u vidu ono što je sudija Ori rekao, a to je da se presuda odnosi samo na sadržaj akcije Oluja, a da nije ulazio u to šta je počinjeno od ’91. do ’95. godine. On je time pozvao nadležne organe Srbije da to imaju u vidu i da osim Ovčare nije pokrenuta odgovornost za mnoge zločine koji su se videli i u tome što Hrvata gotovo da nije bilo na području gde je bila uspostavljena Republika Srpska Krajina“, ocenjuje Kandić.

Nema jednakosti u odgovornosti

U izbegličkim udruženjima Srba iz Hrvatske presude vide kao prekretnicu u budućim odnosima dva naroda, dok neki očekuju i odlaganje prijema Hrvatske u članstvo Evropske unije dok se ne pronađe trajno rešenje imovinskih i drugih problema izbeglih Srba.

“Mi smo bili svedoci tih činjenica, svedoci progona, razaranja, oduzimanja imovine. Znači, sud je samo verifikovao one podatke koje smo mi znali. I svih ovih petnaest godina pokušavamo da dokažemo i ovde u matici, i međunarodnoj zajednici da je učinjena nepravda prema izbeglim i prognanim Srbima. Sad govorim o vraćanju imovinskih i ljudskih pra

"Ova presuda nikako ne nudi činjenice i podatke o jednakoj odgovornosti, niti bilo šta balansira i jako je loše ako odavde krenu takve poruke", upozorava Nataša Kandić.

va, a prava konstitutivnosti i prava naroda koja su Srbi imali je isto pitanje koje će sada sigurno biti postavljeno na dnevni red”, kaže Milojko Budimir iz Asocijacije izbegličkih udruženja.

Uz ovo, čuju se poruke da će presude doprineti drugačijem sagledavanju uzroka i karaktera rata, odnosno odbacivanju da je Hrvatska vodila osobodilački rat, a da su Srbi bili agresori. Na takve ocene, Nataša Kandić odgovara:

„Nema govora. Ova presuda nikako ne nudi činjenice i podatke o jednakoj odgovornosti, niti bilo šta balansira i jako je loše ako odavde krenu takve poruke. Postoje vrlo jaki dokazi koji govore o tome da je u Oluji postojao zajednički zločinački poduhvat, da su počinjeni i progon, i ubistva, i zločini protiv čovečnosti i deportacija, tako da je stavljena tačka na opise da nije bilo etničkog čišćenja. Dakle, jednakost postoji u žrtvama, ali nema jednakosti u odgovornosti za rat.“

Nataša Kandić dodaje da će konačnom presudom hrvatskim generalima biti stavljena tačka na različita tumačenja o tome šta se dogodilo u "Oluji" 1995. godine.