Petak, 01. avgust/kolovoz 2014, 03:43 CET

Svijet

Grčka usvojila budžet za 2013. godinu

Grčki premijer Antonis Samaras
Grčki premijer Antonis Samaras
Grčki parlament usvojio je budžet za 2013. godinu u kome su predviđeni veliki finansijski rezovi, uprkos masovnim uličnim protestima, što će Atini omogućiti da nastavi da prima finansijsku pomoć i izbegne državni bankrot, jer u petak dospeva otplata jednog dela obveznica za koju za sada nema novca.

Međutim, ministri finansija evrozone verovatno neće na večerašnjem sastanku odobriti pomoć, zato što o tome treba da se izjasne i pojedini parlamenti, uključujući i nemački, tako da se neizvesnost oko grčke krize nastavlja.

Za budžet je glasalo 167 poslanika, dok je protiv bilo 128. Podržale su ga sve tri stranke iz vladajuće koalicije konzervativnog premijera Antonisa Samarasa, što znači da je prošao s uverljivom većinom.

“Žrtve koje podnosimo u tom zakonu i u budžetu za sledeću godinu su poslednje. Neke nepravde iz njih ćemo početi ispravljati čim izađemo iz gubitaka. Ali reforme koje smo ranije pokrenuli su trajne i doneće rast našoj ekonomiji”, rekao je premijer Samaras u parlamentu pre glasanja.

Budžet je usvojen uoči sastanka ministara finansija evrozone u ponedeljak, kome će prisustvovati i Samaras.

Grčki premijer Antonis Samaras upozorio je ranije da će bez novog zajma, Grčka već u petak početi da troši i poslednje zalihe novca.

Nekoliko dana ranije grčki parlament je usvojio zakon o novim merama štednje u iznosu od 18 milijardi evra do 2016. godine. Tom prilikom nekoi od Samarasovih parlamentarnih saveznika su se suzdržali. Usvajanje oba  akta bilo je nužno kako bi se deblokirala nova tranša pomoći EU i MMF-a vredna 31,5 milijarde evra pre nego što vlada u Atini ostane bez novca.

Ovaj novac će stići veoma brzo. Grčka je učinila to što je od nje traženo, što su svi priznali. Sada je vreme da kreditori učine to što su obećali, i to če uraditi. Međutim, ovim nisu otklonjeni svi problemi Grčke. Naime, mada su ministri evrozone dobili pozitivan izveštaj "trojke" međunarodnih kreditora - MMF, Evropska centralna banka i Evropska
komisija, na večerašnjem sastanku ministara finansija evrozone najverovatnije neće biti doneta odluka o novoj tranši zajma za Grčku jer neki parlamenti zemalja evrozone moraju prethodno da odobre dogovor, uključujući i nemački.

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble je rekao da se niko ne protivi davanju sledeće tranše pomoći, ali je grčka vlada trebalo da ispuni uslove za nju pre nekoliko meseci. „Mi nismo odgovorni i obavezni da hitno reagujemo. Svi oni kojih se ovo tiče, odavno znaju za rokove“.

S druge strane, Evangelos Venizelos, čiji je socijalistički Pasok član vladajuće koalicije, upozorio je evropske partnere da bilo kakvo odlaganje u odobravanju zajma može biti pogubno ne samo po Grčku već i celu evrozonu.

Uoči glasanja u parlamentu, na glavnom atinskom trgu Sintagma okupilo se oko 15.000 ljudi, noseći transparente kao što je "MMF napolje!".

Lider levičarske opozicione partije Siriza Aleksis Cipras kazao je da će budžetski rezovi onemogućiti mnoge Grke da nabave osnovne potrepštine za ovu zimu: „Zbog toga smatramo da je ova vlada opasna po zemlju. Niste u stanju da pregovarate“.

Očekuje se da će grčka ekonomija sledeće godine, šeste u nizu, pasti za 4,5 posto, a javni dug (346 milijarda eura) porasti na 189 posto BDP-a. Ove godine iznosi 175 procenata. Ali će proračunski manjak biti 5,2 posto BDP-a, u odnosu na 6,6 posto ove godine, a kada se ukloni trošak plaćanja kamata na grčki dug, Grčka će prvi put nakon nekoliko decenija biti u neznatnom plusu.

Najveću žrtvu u novom budžetu podneće penzioneri i javni službenici na čijim se platama planira uštediti 10,6 milijarda evra.

Predviđeno je podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina. U međuvremenu, prinadležnosti penzionera će biti smanjene između 5 i 15 procenata. Biće smanjena i minimalna plata, kao i zarade, pre svega policajaca, vatrogasaca, profesora, zatim u vojsci i pravosuđu. Umanjuju se i otpremnine za otpuštene radnike za 35 odsto.

Dragan Štavljanin

stavljanind+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku "NIN". Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Dobitnik prve nagrade na Festivalu jugoslovenskih radio stanica za komentar 1990. u Ohridu. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.