Glasanje i u kladionicama: Izbori bez stvarnog izbora

Glasanje je zapravo već počelo. Barem u sportskim kladionicama koje su objavile svoje predizbrne kvote, pružajući građanima priliku da izborima eventualno i zarade. Za sada interesovanje nije posebno veliko, baš kao što prognoziraju na kladioničarskim tiketima, tako i analitičari uveravaju da velikih iznenađenja na nedeljnim izborima neće biti. Međutim, stanje malih razlika između vodećih partijskih blokova, tojest njihovih kandidata, značajno otežava procenu o tome ko će dobiti mandat da u naredne četiri godine vodi Srbiju.

Na onima koji ne beže od rizika je da procene procene kome se smeše najbolje šanse na predsedničkim, parlamentarnim, kao i izborima za gradonačelnika. Vladimir Jakovljević vodi jednu od kladionica sistema „Mocart“ u centru Beogarda. Interesovanje za političko klađenje sada opisuje kao „standardno“.

„U ponudi je mogućnost klađenja na pobednika predsedničkih izbora, parlamentarnih izbora, zatim duel između stranaka na parlamentarnim izborima i pobednika izbora za gradonačelnika Beograda. Ovde se ne kladimo na to ko će biti pobednik, nego da li će, na primer, Tomislav Nikolić dobiti 32,5 odsto glasova – pa više ili manje. Procenti su dati i uz Borisa Tadića, Ivicu Dačića ....“, navodi on.

Drugog prazničnog dana i četiri dana pred izbore gužve zaista nije bilo. Zatekli smo tek dvoje ljudi, koji su prognozirali, ali, isključivo sportske rezultate. Da li će se upustiti i u predizborno klađenje: „Pa možda, ako vidim neku šansu da dobijem onda možda“, kaže naš prvi sagovornik i dodaje:

„Sad sam pogledao ponudu i čini mi se da je kvota na Koštunicu malo velika. Mislim da će biti manja. Isto mi se čini i za Glišića iz ’Dveri’“.

Naš drugi sagovornik, popunjava sportski litić. Kaže kako uglavnom ne vidi razlog za klađenje: „Mi od prilike znamo ko će u drugi krug. Ja prosto više ne znam kome svoj glas da dam a da ga ne bacim. Ako glasate i za male stranke, recimo za Ivicu Dačića, Jovana Krkobabića i ovog debelog iz Jagodine, ti glasovi odlaze kao da ste ih dali Tadiću. Zbog svega toga ja se odlučujem da se kladim u sportu. Mada ni tu sreće nemam...“.

Između mrcvarenja i većeg mrcvarenja

Predizborna istraživanja pokazuju da su vodeća dvojica predsedničkih kandidata naprednjak Tomislav Nikolić i demokrata Boris Tadić poprilično izjednačeni u šansama za izbornu pobedu tako da to što su ih u kladionicama stavili na vrh liste čini se ispravnim, ocenjuje prvi čovek agencije „Ipsos stratedžik marketing“ Srđan Bogosavljević. Sama kampanja koja traje do četvrtka u ponoć (kada počinje predizborna ćutnja), nije bitno izmenila odnos snaga.

„Ali se nešto ipak desilo. Jedna od stvari koja se promenila jeste da se pojavljuju nove liste. Sve te nove liste, koje ljudima nisu bile na pameti, koliko god da malo ipak u zbiru ponesu neki procenat tako da se u stvari smanje rejtintzi najvećih stranaka. Dakle, jedan procenat je otišao ka malim strankama tako da će jedan broj birača ostati ispod cenzusa. Velika iznenađenja ne bih rekao da su se desila. Naprednjaci i demokrate su prvoligaške stranke i očigledno će tako završiti sa najvećim rejtinzima. One su sada u statistički beznačajnim razlikama tako da je jako teško prognozirati. Pogotovu što biračko telo nikada nije bilo nestabilnije u smislu da nevoljno kreće na birališta. Glasaće, ali za manje zlo“, ocenjuje Bogosavljević.

Pred Srbijom su redovni izbori na svim nivoima a iza nje je period od četiri godine koje su po prvi put posle 2000. protekle bez vanrednih izbora. S obzirom na to moglo bi se zaključiti da je zemlja u periodu političke stabilnosti, međutim, većina bi se pre složili da se okolnosti mogu opisati kao političko mrtvilo.

„Mislim da Srbija bira između izvesnog mrcvarenja i alternative koja od toga može da bude još gora. Mislim da su ovo izbori bez stvarnih izbora, što se oseća u opštoj društvenoj atmosferi u kojoj nema strasti, ni emocija, ni podela koje nekada mogu biti i korisne“, smatra Istoričar Nikola Samardžić.

Na konstataciju da to zvuči poprilično beznadeženo i gde onda vidi izlaz Samardžić kaže:

„Mislim da nije beznadežno. Ja sam ipak optimista da će ovde uslediti jedan politički proces koji će razjasniti stvarne dobre i loše namere svih“.

Samardžić ocenjuje i šta bi mogao biti uzrok jednog takvog procesa.

„Pre svega u Evropskoj uniji koja nema drugi izbor nego da počne da neposrednije diktira reformske procese koji se odnose i na reforme političkih partija, pa i na reforme političkih lidera. S druge strane mislim da ćemo mi osećati jednu duboku moralnu krizu koja će nam dati potrebni podstrek. Ta moralna kriza se sastoji u činjenici da je ovo osiromašeno srpsko društvo izdala njegova inteligencija. Zato imate javne ličnosti koje podržavaju političke partije petnaest dana pre izbora. Ili tri meseca pre izbora. Oni se svrstavaju u red za privilegije, uopšte ih ne interesuje šta će biti sa ljudima“, kazao je on.