Subota, 26. juli/srpanj 2014, 21:13 CET

Srbija

"Beton" tribina: Feminizam u današnjoj Srbiji

Dubravka Đurić, Irena Javorski, Katarina Lončarević, Jelisaveta Blagojević u Centru za kulturnu dekontaminaciju
Dubravka Đurić, Irena Javorski, Katarina Lončarević, Jelisaveta Blagojević u Centru za kulturnu dekontaminaciju
Gde je ženski pokret u postpetooktobarskoj Srbiji, šta su fokusi njegovog delovanja i koji su problemi sa kojima se suočava, neke su od tema o kojima su na debati u organizaciji lista "Beton" u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju razgovarale aktivistkinje i teoretičarke feminizima.

U srpskom društvu postoji neka vrsta prividne prezasićenosti temama koje se tiču položaja žena, ističe Jelisaveta Blagojević, predavačica na Fakultetu za medije i komunikacije. Ona, pak, dodaje, da i same ženske organizacije nisu uspele da objasne sebi zbog čega su te teme važne.

„Da li je to zaista važno samo zbog nekih formalnih, proceduralnih stvari – zbog kvota, zbog prebrojavanja, zbog toga što smo žene, pa hoćemo da nam bude bolje... Napravila su se neka upražnjena mesta koja su kao napravljena za pitanja koja se tiču žena, gendera, polnih odnosa, diskriminacije i tako dalje, ali zapravo nisu delatna. Dakle, ona su kao neki mali ukras koji treba da upotpuni tu neku demokratsku scenu, kako u obrazovannju, tako u političkom životu“, smatra Blagojvićeva.

Ženski pokreti su, ističe ona, donekle zaboravili da „nije poenta u tome da se obraćamo jedne drugima“.

„Ne vidim dovoljno kao jasno izražen cilj i htenje za otvaranjem tema i razgovora sa nekom novom, drugačijom, mlađom publikom. Vrlo često pričamo jedne sa drugima i mislim da to nije dobro.“

​Prema prošlogodišnjim podacima, u Srbiji je od 2007. do 2010. za 20 odsto porastao broj ubijenih žena, podsetila je Katarina Lončarević iz Centra za ženske studije. Koliko poboljšanju te crne statistike mogu da doprinesu evropske integracije i donošenje novih zakona?

Lončarevićeva smatra da ovi faktori jesu važni, ali ukazuje na probleme koji još uvek postoje: „Ja zapravo vidim taj odnos prema Evropskoj uniji kao nešto što je prilično problematično. S jedne strane, dobili smo nekakve zakone koji su važni, ali s druge strane, i dalje postoji velika razlika između ravnopravnosti de jure i de facto. Inplementacija određenih zakona i propisa je nešto što je problematično od samog trenutka kada su doneti“, kaže Lončarevićeva.

Aktivizam zamenio feminizam

Tokom dva sata, koliko je trajala debata - koja je u jednom trenutku odlutala u raspravu o tome je li Antifašistički front žena bio feministički pokret - u razgovor su se uključili i prisutni u publici. Među njima je bila i aktivistkinja Jasmina Tešanović koja poslednjih godina živi u Italiji, gde je, kako je objasnila, termin „feminizam“ dobio komičnu ili čak negativnu konotaciju.

"Feminizam je tamo ružna reč. Ja kad tamo izlazim u javnost, izbegavam da je pomenem. Ili će me gledati blagonaklono kao neku 'lujku', kao metuzalema, ili će me gledati dobronamerno, ali niko me neće shvatiti ozbiljno", objašnjava Tešanovićeva.

Stensil sa likom Ksenije AtanasijevićStensil sa likom Ksenije Atanasijević
x
Stensil sa likom Ksenije Atanasijević
Stensil sa likom Ksenije Atanasijević
Međutim, ona dodaje da to ne utiče na aktivizam građanki i građana Italije: "Ali dobra vest je da aktivizam postoji i te kako i da politika nije nikome strana, ne samo kao reč, nego da se neki ne stidi da se bavi politikom. Bilo da se izađe na trg - zato obožavam Italijane, jer za svaku sitnicu na trgu protestuju - bilo da se bave teorijom. Bilo šta da radi čovek ima politički stav. Čak i kad se ne baviš politikom, to je politika."

Prema rečima ove poznate aktivistkinje i spisateljice, jačanje desnih političkih opcija koje dovode u pitanje osnovne vrednosti feminizma je raširena pojava protiv koje se treba boriti "transžanrovskim metodama"

"To je ono što mislim da je potrebno: taj instinkt demokratije i bunta. Izaći na ulicu, a pri tom od toga ne praviti samo karijeru ili neko teorisanje", zaključuje Tešanovićeva.

Tribina „Feminizam danas u Srbiji“ bila je šesta po redu debata koje je organizovao „Beton“ u ciklusu „Ka razvijenoj demokratiji“.
Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Kraj prekida vatre u Gazi

Izrael pristao da produži primirje za četiri sata, posle prvobitno dogovorenih 12, i najavio da je sprema da razmorti dalje produženje, ali je Hamas odbacio taj predlog...

Minijaturni vojnici za bitku kod Vaterloa

Stiv Sent Kler strpljivo i pažljivo oslikava sićušne figure vojnika već 20 godina – 250,000 njih do sada. Ideja mu je da rekonstruiše bitku kod Vaterloa 1815.

Američki studenti se dave u dugovima

Novi dokumentarni film Endrjua Rosija, “Kula od slonovače” razmatra uzroke i posledice naglog skoka cene visokog obrazovanja u SAD.