Četvrtak, 24. april/travanj 2014, 19:35 CET

Svijet

Evropska četvorka najavila podsticanje ekonomskog rasta

Lideri Nemačke, Francuske, Italije i Španije na sastanku u Rimu, 22. juna 2012.
Lideri Nemačke, Francuske, Italije i Španije na sastanku u Rimu, 22. juna 2012.
Veličina slova - +
Lideri četiri najveće privrede u okviru evrozone - Nemačke, Francuske, Italije i Španije, najavili su u petak na sastanku u Rimu nove mere za podsticaj ekonomskog rasta, na koje će biti potrošeno do 130 milijardi evra, odnosno oko 1 procenta evropskog bruto domaćeg proizvoda. Oni su se saglasili i da pokrenu inicijativu za uvođenje evropske takse na finansijske transakcije.

Predsednik Francuske Fransoa Oland (Francois Hollande) je izjavio da su se lideri složili da mobilišu "jedan odsto evropskog bruto domaćeg proizvoda, što je jednako 120 do 130 milijardi evra, za podsticaj rasta", što je, kako je istakao, „neizbežno“. Prema njegovim rečima, četvoro lidera su „mnogo konkretnije ukazali na važnost rasta“, postavljajući pitanje da li je bilo ko mogao da zamisli pre nekoliko sedmica da će ideja rasta biti razmatrana na samitu EU.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je ocenila ovaj dogovor kao "važan signal". Ona je, međutim, ukazala da su rast i snažne finansije dve strane iste medalje, naglašavajući važnost veće političke integracije.

"Lekcija ove krize je da nam je potrebno više, a ne manje Evrope. Moramo da ostvarimo jaču političku saradnju, posebno u evrozoni. Zemlje koje imaju zajedničku valutu takođe moraju da imaju koherentnu politiku. To je takođe lekcija iz poslednje dve godine", rekla je Merkelova.

Italijanski premijer Mario Monti je izjavio kako su se četiri lidera složila da je podsticaj ekonomskog rasta u evrozoni ključan za povratak poverenja na tržištu.

Angela Merkel i Mario Monti u Rimu 22. juna 2012.Angela Merkel i Mario Monti u Rimu 22. juna 2012.
x
Angela Merkel i Mario Monti u Rimu 22. juna 2012.
Angela Merkel i Mario Monti u Rimu 22. juna 2012.
"Prvi cilj oko kojeg se slažemo je potreba za ponovnim pokretanjem privrednog rasta i ulaganja, kao i za otvaranjem novih radnih mesta", naveo je Monti i dodao: "Evro neće propasti i svi smo u to uvereni. Ta valuta - veliki projekat koji je dosad bio uspešan - ne može se ukinuti."

Oland je ipak dodao da "ne može biti transfera suvereniteta bez veće solidarnosti u okviru evrozone". Transfer suvereniteta bi bio neophodan za dublju fiskalnu integraciju u evrozoni, za što se zalaže Merkelova, ali Francuska želi da podela finansijskog tereta bude viša na listi prioriteta.

Monti je, istovremeno, upozorio da evrozoni prete spekulativni udari ukoliko ne bude jedinstveno i odlučno delovala. On je kazao da bi izostanak zajedničkog delovanja u evrozoni samo dodatno jačati frustraciju javnosti. On upozorava evropske lidere da u tom slučaju preti sve „jači spekulativni udari“ na tržišta svake članice.

Ključan samit u Briselu

Sastanak u Rimu je održan uoči ključnog samita čitave Evropske unije, zakazanog za sledeću sedmicu u Briselu u cilju rešenja problema razbuktale dužničke krize na kojoj će biti reči o uvođenju pomenute evropske takse na finansijske transakcije kao i bankarske unije.

Ovaj porez – poznatiji kao Tobinov – jedno je od Olandovih obećanja tokom izborne kampanje. Tome se, međutim, protivi britanska vlada koja ističe da će to štetiti poziciji grada Londona kao finansijskog centra, osim ako se ista mera primeni i u drugim vanevropskim međunarodnim finansijskim središtima.

Porez na međunarodne finansijske transakcije je predložio još pre tri decenije američki ekonomista i nobelovac Džejms Tobin (James) u cilju sprečavanja tržišnih špekulacija. Bivši britanski premijer Gordon Braun (Brown) se zalagao za njegovo uvođenje na početku krize 2008, a nedavno je to formalno predložila i Evropska komisija.

Španski, italijanski i francuski lideri se zalažu i za uvođenje bankarske unije unutar evrozone, što bi podrazumevalo mnogo jaču centralnu regulativu kao i stvaranje zajedničke šeme garantovanja depozita.

Španske i grčke banke se poslednjih meseci suočavaju sa velikim povlačenjem uloga jer štediše strahuju da će one bankrotirati ili da će njihova zemlja napustiti evrozonu. Sve banke u zemljama na periferiji evrozone, uključujući i italijanske, suočavaju se sa ogromnim teškoćama u pozajmljivanju novca od drugih banaka, zbog čega je morala da interveniše Evropska centralna banka obezbeđujući dodatna sredstva.

Očekivalo se da će Španija u petak formalno zatražiti finansijsku pomoć u iznosu od 62 milijardi dolara za spasavanje svojih banaka u nevolji. Međutim, to nije bilo pomenuto na zajedničkoj konferenciji za novinare. Evropski lideri su se već dogovorili da obezbede 100 milijardi evra za ovu namenu.

Dragan Štavljanin

stavljanind+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku “NIN”. Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Dobitnik prve nagrade na Festivalu jugoslovenskih radio stanica za komentar 1990. u Ohridu. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.
Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.