Srijeda, 04. maj/svibanj 2016, 15:39 CET

    Srbija

    Dvanaest godina evrointegracija: Srbija na sporednom koloseku

    Radionica za izradu zastva u Beogradu
    Radionica za izradu zastva u Beogradu
    Tačno dvanaest godina od formalnog početka procesa evrointegracija Srbije, potpuno je jasno da je ova zemlja ostvarila mnogo manje od očekivanog. Dugo čekanje na status kandidata za članstvo i još neizvesan datum početka pregovora u najvećoj meri su posledica odugovlačenja saradnje sa Haškim sudom i odsustva političke volje i hrabrosti za konstruktivniji pristup u rešavanju problema Kosova, što sve samo dodatno opterećje način na koji pojedini državni čelnici reaguju na najnovije presude Haškog tribunala. 

    Više od 10 godina Srbiji je bilo potrebno da na svom evropskom putu stigne do tačke do koje je većina država pre nje došla za upola manje vremena.

    Sa tog mesta, još se maglovito nazire naredna stepenica potvrde evropskih aspriracija zemlje – datum početka pregovora, koji u ovom trenutku zavisi od napretka u dijalogu sa Prištinom.

    Takođe, Srbija je jedina država na putu ka EU u kojoj postoje upadljive rezerve prema članstvu. U trenutku u kome ne postoji jasna strategija za Kosovo od koje zavisi kojom brzinom će Srbija napredovati, predsedniku Tomislavu Nikoliću jedino ostaje da narod poziva na jedinstvo.

    "Na nama je da radimo, na nama je da ispunimo sve uslove koje je Evropa postavila svim državama u Evropi da budu članice i da kažemo izvolite tu smo. Ako hoćete hoćete, ako imate neke nove uslove onda nas nećete. Nalazimo se u danima velikih iskušenja i insitiram i molim da ostanemo jedinstveni I složni. Ja vas molim da se okrenemo sebi, poslovima, budućnosti naše dece. Da naučimo mnogo toga iz prošlosti, jer je nismo iskoristili kao učiteljicu – što nam se obilo o glavu", poručuje Nikolić.

    Koliko je za Srbiju značajno članstvo u EU, između ostalog pokazuju brojke, po kojima je do sada iz Unije stiglo bespovratnih 4 milijarde evra. Istovremeno, iz Rusije, u koju se zvanični Beograd uporno zaklinje, stižu samo krediti koji se moraju vratiti sa kamatom.

    Takođe, EU je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, sa kojom se odvija 67 odsto trgovine. Zbog toga, osim rešavanja ključnih političkih pitanja, Srbija, između ostalog, mora ozbiljnije da se posveti sređivanju situacije u pravosuđu čija reforma je doživela pravi fijasko, jer je to jedan od ključnih uslova za dalji put ka Evropi.

    Suzana GrubješićSuzana Grubješić
    x
    Suzana Grubješić
    Suzana Grubješić
    Potpredsednica vlade za evrointegracije Suzana Grubješić upozorava da državama koje nisu spremne za reforme nema pomoći:

    "Ono što ne bih želela da se dogodi jeste da se međusobno obmanjujemo. Da se vodi politika blef na blef. Da se EU pretvara da želi da primi nove članice, a mi da sprovodimo reforme. To bi bio najgori mogući scenario. Zato u razgovorima insitiramo na iskrenom i otvorenom partnerstvu. To može da garantuje da će Srbija ići brže u procesu evrointegracija."

    Koliko će vremena Srbiji za to biti potrebno? Definitivno mnogo više od Slovačke koja je do 1997. u odnosu na Češku, Mađarsku i Poljsku  prilično kaskala u približavanju Evropskoj Uniji.

    Čekanje do proleća

    Međutim, posle promene vlasti, uzima zalet i za kratko vreme – 2004 primljena je u EU. Za razliku od svojih suseda pre tri godine postala je i članica Evrozone. Jedan od nosilaca reformi bio je bivši premijer i savetnik u procesu evrointegracija Srbije Mikulaš Dzurinda.

    "Evropska Unija nije raj, u kome je sve uvek u redu. Ali to je najbolji način za osiguranje stabilnosti, bezbednosti i poboljšanja čitavog stanja u zemlji. Loše vesti su da proces pregovora nije lak, možda je čak i bolan.Tako da zahteva odvažne ljude, političare koji se ne okreću populizmu, već odgovornosti", kaže Dzurinda.

    U pravoj poplavi političkih pitanja koja Srbija treba da reši i potrebnih reformi u sferi vladavine prava, pravosuđa, ekonomije, ali i obračuna sa korupcijom – često se zaboravi da to nisu jedini evropski standardi koje treba ispuniti.

    Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević upozorava da se upravo takav odnos može nenadano isprečiti na putu evropskih integracija.

    "Da su evropski standardi, suštinski stadnardi bezbednosti hrane, slobode kretanja, slobode zapošljavanja. Na te standarde vrlo često zaboravljamo, pa nas gle čuda u nekom momentu iznenade. Ti standardi su ono što mi menjamo kroz unutrašnji proces evropeizacije unutar naše države. To je ono što je najvažniji segment čitave te promene", ocjenjuje Miščević.

    S obzirom na trenutnu situaciju o datumu početka pregovora Srbije u EU će biti reči tek na proleće, uprkos tome što će pred zasedanje Saveta ministara EU u decembru biti održana još jedna runda pregovora Beograda i Prištine.

    Za sada je jedino izvesno da bi Srbija mogla biti samo pohvaljena zbog formalnog pristanka na nastavak dijaloga sa Kosovom.

    Milan Nešić

    NesicM+rferl.org

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

    Ovaj forum je zaključen
    Sortiranje komentara
    Komentari
         
    Ime: Nikola Grad: Srbija
    22.11.2012 10:06
    Je l' imate vi nekog novinara koji živi u Srbiji ili se ovi tekstovi pišu iz daljine? I možda nisu političari protiv EU koliko su za to da se bude u nekom statusu quo, dok je narod uvek podeljen na 50%, kao i oko svega.

    Ime: djuklja Grad: kuklja
    22.11.2012 02:45
    Kome europa treba kad smo tu na Balkanu vec hiljadu godina. Ako ti je europa turizam i zelja da imas bolje auto, radi majmune nesto pametno pa ce te sa parame svi prihvatiti i tetositi kao boga. Sta ce ti dokaz da si u europi kad to vec svi znaju ... A za svabu ces bit seljak pa bio na Balkanu ili iz nove europske drzave croatije, slovenije ... jer svabo je tako odgojen i tu nema lale mile. Zato posva jedino hoce da pije sa tobom ako zna da cdes ka maznuti po pljuci pa nema izbora vec da bude fin. Cisti zako fizike i kemije.

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Srpski s mukom

    Pančić: Laka glasanja i teška brojanja

    Ništa od onoga što se događalo u srpsku izbornu nedelju i što se događa nakon nje ne bi smelo da se događa u jednoj iole zreloj demokratskoj državi – a sa zvaničnih adresa nas uveravaju da je Srbija upavo to, ili barem tome teži
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Druga epizoda – Podgoricai
    X
    01.05.2016
    RSE u saradnji sa NED emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. U novom ciklusu Serijala razgovaramo sa mladima Podgorice. Voditelj je Marčelo. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

    Kruz odustao, Tramp verovatni kandidat

    Senator iz Teksasa pristalicam u Indijanapolisu rekao da je njegova kampanja dala sve od sebe, ali da su glasači izabrali drugi put...

    IREX-ov Indeks održivosti medija: Samocenzura, pristrasnost...

    Srbija sa indeksom 1,71 ima najnižu ocenu od kada je 2001. američka nevladina organizacija počela da objavljuje ovaj izveštaj, 0,09 nižu nego prošle godine. BiH i Makedonija u istoj grupi sa Srbijom, a Hrvatska, Kosovo, Crna Gora i Albanija u grupi iznad - "skoro održivih" zemalja...

    Kosovo primljeno u UEFA

    Bez obzira na to što nisu usvojene izmene UEFA statuta koji predviđa da članice te organizacije mogu biti samo članice UN-a, Kosovo je primljeno u ovu organizaciju kao 55. punopravna članica