"Dug je put do EU i mnogo ispita koje treba položiti“, svesni su zvaničnici u Beogradu. Nakon odluke Evropskog saveta o otvaranju pregovora uz još jednu proveru implementacije Briselskog sporazuma, priznaju da ih čekaju još mnoge teškoće. Pre svega primena Briselskog sporazuma, ali odmah potom i reforme biće ključni testovi za otvaranje prve međuvladine konferencije planirane za januar 2014. godine, ocenjuju analitičari.
„Srbija je dobila datum za početak pregovora sa EU. Ako hoćete možete da kažete da je datum i 31. januar", poručio je vicepremijer Aleksandar Vučić očito iziritiran tvrdnjama pojednih domaćih političara da Beograd nije dobio datum odlukom Evropskog saveta da prva međuvladina konferencija može da počne najkasnije u januaru uz prethodnu proveru preuzetih obaveza iz Briselskog sporazuma.
Pitali smo Aleksandra Vučića hoće li Srbija uspeti da prođe tu proveru kako bi formalno započela pregovore najkasnije u januaru 2014. godine.
Aleksandar Vučić
„Ono što smo prihvatili i potpisali mi ćemo poštovati. To neće biti lako. Da li oni mogu da zaustave evropski put Srbije? Mogu uvek. Mogu da otvore pregovore, možemo da krenemo za tri meseca, možemo da krenemo 30. januara, 10. januara, 20. decembra, i mogu posle toga da nas zaustave. Dug je put do EU. Mnogo toga, mnogo ispita mi moramo da položimo posle toga. Ostaju nam i poglavlja 23 i 24, morate da objasnite nekome da ne može više da stoji predmet iz 1996. godine, a klasičan kriminal je u pitanju“, poručuje Vučić.
I evropski zvaničnici koji ovih dana posećuju Beograd poručuju da otvaranje pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije ne znači da će se problemi rešavati sami od sebe.
Potreban je rad, svestan je i vicepremijer Vučić, uz opasku da neće „Britanci i Nemci da rade, dok se Srbi odmaraju".
„Ja se zahvaljujem mnogim ljudima koji su teško radili. Onima koji su me jutros u 5:45 pozvali i rekli da li je konvoj sa vozilima prošao prema Jarinju ili nije prošao, je l' znate to se svako jutro dešava, i vi svaki dan morate samo o toj sitnici da vodite računa, a da ne pričam o hiljadama drugih stvari“, naveo je on.
Dva toka
Vlada u Beogradu je dosta uložila na kartu dobijanja datuma za početak pregovora, a u jednom trenutku je i njen opstanak bio dovođen u vezu sa datumom pa su se čak i izbori nagoveštavali u slučaju izostanka pozitivne odluke iz Brisela. Zvaničnici sada ponavljaju da će ono što je potpisano i dogovoreno biti i spovedeno.
Naziru se i neki prvi obrisi. Prema navodima kosovske štampe kosovski Srbi od utorka ne mogu da podnose tužbe srpskim sudovima koji su do sada funkcionisali na Kosovu. Na osnovu Briselskog sporazuma, navodi se, Beograd je doneo odluku da srpski sudovi na severu Kosova prekinu da primaju nove predmete. O održavanju lokalnih izbora na Kosovu na jesen šef srpske diplomatije Ivan Mrkić razgovarao je u Beču sa generalnim sekretarom OEBS-a Lambertom Zanijerom. Ta tema je, kaže Mrkić, bila pomenuta i u debati na Stalnom savetu OEBS, ali da nije bila centralna.
Ivan Mrkić
„Dogovaramo se o tome kakvu bi ulogu OEBS imao i konkretne akcije koje bi sprovodio u realizaciji lokalnih izbora na Kosovu. Govorim o severu Kosova pre svega. Pošto znamo da je OEBS imao vrlo dobru ulogu u prošlosti, mislim da ćemo i ovog puta tako da se organizujemo da izađe što veći broj naše sabraće na Kosovu i Metohiji i glasa“, preneo je Mrkić.
Šta je to što Srbiju sada očekuje, koji je to težak ispit koji ova vlada treba da položi da bi u januaru započela pregovore o članstvu sa EU? Profesor na Fakultetu političkih nauka Vladimir Pavićević kaže da se jedan tok odnosi na potpunu primenu Briselskog sporazuma a drugi na sprovođenje reformi.
„Jedna stvar od koje zavisi početak pregovora o članstvu u EU tiče se sposobnosti vlade Srbije da obezbedi primenu svih tačaka dva sporazuma, Briselskog iz aprila i plana o realizaciji tog sporazuma. Međutim, mislim da treba da budemo jednako usmereni i ka jednom drugom toku koji je jednako relevantan za evropske integracije Srbije, a on se tiče reformi neophodnih u nekoliko oblasti. Jedna oblast tiče se ustavnog sistema Srbije koji je nužno vezan za vladavinu prava i u odnosu na koji je Srbija u velikom zaostatku za standarimima koji postoje u državama članicama EU. Druga se tiče brzih ekonomskih reformi jer naša privreda ne može da bude konkurentna sa evropskim privredama“, navodi Pavićević.
U međuvremenu je predsednik Srbije Tomislav Nikolić ponovo skrenuo pažnju na uslove nemačkog Bundestaga Srbiji za ulazak u Evropsku uniju rekavši da ih je veoma teško ispuniti. Nikolić očekuje od nemačke kancelarke Angele Merkel odgovor na pitanje da li se u uslovima koje je usvojio Bundestag, zapravo krije, zahtev da Srbija pre ulaska u EU, prizna nezavisnost Kosova.
