Ukoliko uskoro počne da posluje u Srbiji nemačka Deutsche bank biće najveća banka koja je ikada došla u ovu zemlju. Iako na domaćem tržištu već rade velike evropske finansijske institucije, ekonomisti procenjuju da bi dolazak nemačkog giganta mogao da znači veliku šansu za privredu Srbije.
Nemačka Deutsche bank, kako piše beogradska štampa, otpočela je pregovore o kupovini 70 odsto akcija Komercijalne banke, koja je druga po veličini na srpskom tržištu i najveća u domaćem vlasništvu. Prema prvim najavama, ako sve bude išlo po planu na srpsko tržište Deutsche bank doći će već na leto do kada bi trebalo da bude završena dokapitalizacija Komercijalne banke.
Biljana Stepanović, direktorka Biznis Info Grupe, izjavila je za RSE da bi dolazak Deutsche bank predstavljao jasan pozitivan signal drugim stranim finansijskim institucijama i investitorima.
“Sama činjenica da dođe tako moćna institucija kao što je Deutsche bank govorila bi o tome da je procenila da je Srbija dobro tržište i da je odlična poslovna destinacija. Ako bi kupila Komercijalnu banku onda bi za njom došli i njeni veliki klijenti jer bi znali da je tu stabilna situacija i ida bi mali sa kim da posluju. I to bi onda bila mnogo velika i važna stvar za Srbiju.” ocenjuje Stepanović.
Ako bi Deutsche bank kupila Komercijalnu banku onda bi za njom došli i njeni veliki klijenti jer bi znali da je tu stabilna situacija i ida bi mali sa kim da posluju, navodi Biljana Stepanović iz Biznis Info Grupe.
Krajem 2011. godine specijalizovani internet portali proglasili su Deutsche bank za najbolju na svetu sa procenom imovine od 2.802 milijarde dolara. Ova finansijska institucija zapošljava više od 100.000 ljudi 3.000 ekspozitura širom sveta.
Ekonomista
Milan Kovačević kaže za RSE da su kočnice za dolazak takvih giganata u Srbiju uvek bile nestabilna situacija u zemlji, kao i administrativne i birokratske prepreke, ali da i sa povoljnim razvojem prilika ipak ne treba očekivati brz i masovan dolazak drugih jakih finansijskih institucija.
“Kupovina domaće banke od strane Deutsche bank je praktično nastavak privatizacije. I ne bi trebalo poistovećivati motive za učešće u privatizaciji sa motivima za investiranje u nove poslove. Ovde se očito radi o tome da će sa još jednom takvom privatizacijom bankarski sektor u Srbiji praktično u celosti preći u strane ruke. To je ohrabrujući znak i za neke druge ulagače da je pogodno razmišljati o sticanju kapitala, odnosno ulaganju, u Srbiji”, zaključuje Kovačević.
Strategijski važan položaj za "rusku priču"
Neke od vodećih svetskih finansijskih institucija među kojima su italijanske, ruske i francuske banke i osiguravajuće kuće Unicredit, Intesa, Generali, Sberbanka, Gazprombank, BNP Paribas, Societe Generale, kao i Metlife ili Aksa već godinama posluju u Srbiji kao prethodnice ili sledbenici kompanija koje ovde rade.
Sa porastom tržišnog učešća koje imaju pojedine banake iz Italije investitori iz te zemlje otvaraju sve više poslova u Srbiji, dok ruske banke najavljuju dolazak kako se razvijaju projekti koje vodi Rusija.
Ilustracija, konsultant za strana ulaganja, kaže da su u “ruskoj priči” za banke najvažniji gasovod Južni tok i skladište Banatski Dvor.
“Zašto bi davali transakcione takse nekoj drugoj banci kada to mogu kroz svoju banku da urade. Tako da ova solucija sa Južnim tokom, uparena sa vlasništvom u Naftnoj industriji Srbije i proizvodnjom derivata, otvara ogromne mogućnosti Rusima koji imaju viškove kapitala. Mi imamo strategijski važan položaj jer smo na raskršću nekoliko koridora. Zato su Rusi zainteresovani da ulažu u našu infrastukturu, pre svega, jer im to omogućava da tako zauzmu vrlo dobru poziciju u centralnoj Evropi”, navodi on.
Kada se radi o dolasku respektabilne Deutsche bank, najčešće se pominje podatak da u Srbiji posluje oko 350 nemačkih kompanija.
Milan Kovačević zaključuje da je logično da ih u širenju poslovanja prati i jaka nemačka banka.
“Verovatno planiraju da kupe Komercijalnu banku jer se radi o vrlo razvijenom sistemu koji ima dosta ekspozitura širom zemlje. A inače u Srbiji ima još dosta prostora za razvoj bankarskog sistema zato što je ipak još zemlja u razvoju i relativno je niska štednja stanovništva. Tako da banke još uvek nalaze dosta prostora za ekspanziju”, kaže Kovačević.
Od 2001. do 2011. godine u Srbiju je ušlo ukupno 15 milijardi evra direktnih stranih investicija. Samo 15 procenata bila su greenfiled ulaganja dok su ostalo kupovine firmi u privatizaciji.
Biljana Stepanović zaključuje da Srbija nije privukla dovoljno svetskih kompanija i finansijskih institucija i da joj predstoji još mnogo posla.
“Investitori ne vole visoku inflaciju i nestabilnost kursa, ali ozbiljnim dugoročnim ulagačima je najvažnija politička stabilnost zemlje. Dakle, kada sve te uslove budemo obezbedili onda će doći i krupni investitori”, smatra Stepanović.
Prema podacima državne Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), zemlje koje su najviše uložile u Srbiju su Italija sa 2.6 milijardi evra, Austrija (2.5), Grčka (1.9), Norveška (1.6) i Nemačka sa 1.5 milijardi.