Četvrtak, 18. decembar/prosinac 2014, 20:33 CET

Srbija

Selo u Vojvodini: Dodatna škola o crnogorskom jeziku i kulturi

Nastava na crnogorskom u mestu Lovćenac
Nastava na crnogorskom u mestu Lovćenac
Šćepan Roganović je jedan od dvadeset đaka koji pohađaju dodatne časove u okviru programa „Crna Gora moja postojbina“. Specifičnost ovog programa je u tome da se on realizuje u vojvođanskoj opštini Mali Iđoš.

U selu Lovćenac je ova škola organizovana za učenike osnovnih škola koji su zainteresovani za svoj jezik, kulturu i tradiciju. Šćepan kaže da od svih predmeta najviše voli jezik i književnost.

“Sviđa mi se škola, mogu nešto da naučim o crnogorskom jeziku, o istoriji, geografiji i muzici Crne Gore, drugovi mi kažu da je super što dolazim u ovu školu“, kaže Šćepan.

Ovaj školski program kao vannastavna aktivnost, realizuje se po drugi put.

Jovana Banović je prošle godine već pohađala časove u lovćenačkom Crnogorskom kulturnom centru „Princeza Ksenija“.

“Došla sam ovde da nešto naučim o Crnoj Gori. Najdraže mi je crnogorski jezik i muzika. Ja baš volim muziku i tradiciju”, naglašava Jovana.

Druga polaznica škole, Tanja Čelepić deli mišljenje svoje drugarice.

“Sviđa mi se škola, omiljeni predmet mi je muzička kultura, pošto volim da pevam”, priča Tanja.
Nenad StevovićNenad Stevović
x
Nenad Stevović
Nenad Stevović

Školu je organizovalo Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“. Predsednik ove organizacije Nenad Stevović, kaže da im je cilj da pojačaju i čuvaju identitet zajednice.

“Ovo je vannastavna aktivnost, u našoj organizaciji, funkcioniše kao dopunska nastava. Zalažemo se za to da crnogorski jezik uđe u sistem osnovnog obrazovanja posebno u Vojvodini pošto tu postoje opštine gde postoji potreba unutar crnogorske zajednice za ovako nešto. Smatramo da je ova škola, “Crna Gora moja postojbina”, prvi korak ka realizaciji tog mnogo većeg projekta”, kaže Stevović.

Različite reakcije

Opština Mali Iđoš je prva opština koja je uvela crnogorski jezik u službenu upotrebu. Interesantno je da u ovoj vojvođanskoj opštini većinu čine građani mađarske nacionalnosti.

Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, predviđa da u lokalnim samoupravama u kojima je broj pripadnika određene nacionalne zajednice viši od petnaest posto, njihov jezik i pismo treba da budu u službenoj upotrebi. Kada je reč o crnogorskom jeziku ovu zakonsku odredbu do sada je primenila jedino opština Mali Iđoš. Jezik je u službenu upotrebu uveden 2010. Skupština opštine je tada dobijala i pohvale ali i kritike, kaže tadašnji predsednik lokalnog parlamenta, Karolj Pal.
Škola na crnogorskom u LovćencuŠkola na crnogorskom u Lovćencu
x
Škola na crnogorskom u Lovćencu
Škola na crnogorskom u Lovćencu

“Bilo je raznih reakcija. Dobili smo puno pohvala zbog toga što smo prvi primenili zakon o službenoj upotrebi manjinskih jezika kada je reč o crnogorskoj zajednici. No, bilo je i suprotnih mišljenja: neki su nam rekli da su oni Crnogorci ali se ne slažu sa ovakvim našim činom”, objašnjava Pal.

Zahtev za uvođenje crnogorskog jezika u službenu upotrebu predat je i opštinama Kula i Vrbas. Međutim, ove lokalne samouprave odlažu ovu zakonsku obavezu kaže Nenad Stevović.

“Crnogorska zajednica u Srbiji formalno ima status nacionalne manjine, ali suštinski nije u mogućnosti da koristi sva prava koji takav status omogućava. Kada je reč o crnogorskoj zajednici pojedine državne institucije izbegavaju izvršenje ustavnih i zakonskih obaveza. To se posebno odnosi na problem oko formiranja nacionalnog saveta i zastoj oko uvođenja crnogorskog jezika u opštinama Vrbas i Kula. Zabrinjavajuća je činjenica da pojedini politički, kulturni i društveni subjekti u Srbiji negiraju postojanje crnogorske nacije i crnogorskog jezika”, objašnjava Stevović.

Pokrajinski ombudsman, Aniko Muškinja Hajnrih kaže za Radio Slobodna Evropa da iako zakon definiše upotrebu manjinskih jezika, ne postoji nijedna odrednica u zakonu koja određuje kada treba opština da stavi na dnevni red ovo pitanje.

“Na odlučivanje po ovom pitanju zaista ne može da utiče niko osim predstavničkog tela skupštine određene lokalne samouprave jer nema automatizma u ovoj oblasti. Bez obzira na to što je ispunjen zakonski osnov za uvođenje jednog jezika u službenu upotrebu potrebno je da se to ugradi u Statut opštine i da o tome glasa Skupština opštine”, kaže pokrajinski ombudsman.

Crnogorci su proglašeni manjinom u Srbiji nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006.

Norbert Šinković

Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi u jednom od lokalnih radija u Bačkoj Topoli (Radio Bačka Topola). 2011. postaje dopisnik Radija Slobodna Evropa.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Vojvodjanin Grad: Republika
08.01.2013 02:01
nek pokaze Srbiji i Nikolicu nasa lepa Republika Vojvodina kako se njeguju prava i postuju manji narodi u nasoj Europskoj Vojvodini...jos samo da postanemo drzava ko Kosovo pa ce te videti uspeha

Ime: Bosnjak
08.01.2013 01:58
fino bome, kad ce mo mi Bosnjaci u Sandzaku dobiti ovo na Bosanskom i da imamo Dodatnu školu o Bosanskom jeziku i Bosnjackoj kulturi...ako nam neko ne pomogne iz Europe i svjeta necemo Nikad barem za jednu sto godina a mozda ni tad....

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Izrael: Palestinska taktika u UN-u će usporiti rešenje

Izrael je saopštio da će potez Palestinaca da predstave nacrt rezolucije u Savetu bezbednosti UN-a samo odložiti svako moguće rešenje konflikta i dodao da dve strane moraju da se, umesto toga, fokusiraju na pregovore.

Putin: Ekonomija će se oporaviti

U obraćanju naciji pred kraj godine, Putin je ukazao da su zapadne sankcije odgovorne za 25 do 30 posto aktuelne finansijske krize. Kada je reč o ukrajinskoj krizi, izjavio je da želi da Ukrajina ostane jedan politički entitet.

CG: Uhapšeni međunarodni krijumčari oružja

Jedan italijanski i dva rumunska državljanina uhapšeni su u zajedničkoj akciji crnogorske policije,američke Agencije ta borbu protiv droge (DEA) i rumunske policije i u toku su aktivnosti u vezi sa njihovim izručenjem SAD