Utorak, 21. oktobar/listopad 2014, 00:49 CET

Programi / Dnevnik

Dnevnik: Betoniranje srpskog i hrvatskog nacionalizma

Vladimir Miladinović (foto: Nenad Porobić)
Vladimir Miladinović (foto: Nenad Porobić)

Multimedija

Audio
Protekle nedelje dnevnik za RSE je vodio Vladimir Miladinović. vizuelni umetnik iz Beograda, laureat poslednjeg Oktobarskog salona i član umetničke grupe "Četiri lica Omarske".

Dnevnik je počeo pisati dan nakon što je pred Haškim tribunalom donesena pravomoćna oslobađajuća presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču. Bavi se reakcijama u Zagrebu i Beogradu, nacionalizmom, žrtavama, sećanjem ...

* SUBOTA 17/11/2012

Da li danas možeš da kritikuješ hrvatski nacionalizam a da ne ispadneš srpski nacionalista? Da li možeš da kritikuješ poziciju žrtve, a da ne ispadneš antisrbin? Da li možeš u ovim okolnostima bilo šta da radiš i misliš a da to ne bude deo nacionalistočkog diskursa.....

Današnji dan mi je protekao u sećanju na dan proglašenja nezavisnosti Kosova.

Prva stvar koju sam 17. februara 2008. uradio jeste ta da sam otišao u atelje, odabrao jedan poveći blind ram (1,6m sa 2m), razapeo platno i započeo sliku. Tema slike bila je proslava proglašenja nezavisnosti Kosova sa glavnog prištinskog trga.

Slika slavlja na glavnom trgu u Prištini (V.M.)Slika slavlja na glavnom trgu u Prištini (V.M.)
x
Slika slavlja na glavnom trgu u Prištini (V.M.)
Slika slavlja na glavnom trgu u Prištini (V.M.)
Taj nivo ignorancije od onih sa kojima sam tog dana razgovarao, naveo me je da na neki način odreagujem. Moj odgovor je generisao jednu poveću, srednje loše oslikanu sliku proslave nezavisnosti sa glavnog trga u Prištini. Kao predložak sam iskoristio fotografiju proslave koja je tog dana dominirala štampom. (Kasnije sam sliku poslao na nekoliko konkursa, ali niko nije hteo da je izloži. Jedan galerista me je čak pitao da li bih mu platio i razbijeni izlog u slučaju da tako nešto stavi u svoju  galeriju)

Nekako mi je taj nivo podudarnosti onoga što se dešavalo tog dana, i onoga što se dešava danas, fascinantan. Situacija, identična. Ceo dan pratim reakcije na vest o oslobađajućoj presudi za Gotovinu i Markača i ono što vidim, slično je onome što sam video kada je proglašena  nezavisnost Kosova. Gomila zastava, hiljade ljudi sa bakljama, vrte se pesme, vodeni luk na aerodromu.. A Beograd, muk! Zatišje pred buru! Jedva čekam sutra! Možda opet počnem da slikam posle duže vremena.

* NEDELJA 18/11/2012

Danas sam proveo dan sa čovekom koji je 1999. godine slao svoje izveštaje sa Kosova za Radio Slobodnu Evropu, u kojima je govorio o zločinima srpske vojske, zbog kojih je kasnije završio u zatvoru, a njegovu porodicu su godinama progonili..

Dosta sam razmišljao o individualnoj odgovornosti i pokušavam da razumem kako bismo trebali da se ponašamo u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo.

Takođe bi bilo zanimljivo pogledati dnevnik RTS-a od 18 novembra 1991. i uporediti ga sa ovim večerašnjim.

U Beogradu se već poprilično zakuvalo, ali samo u medijima, treba praviti spektakl ne bi li malo poskupele cene sekundi koje su u drastičnom padu u poslednje vreme.

Ali, s obzirom da se o Hrvatskoj, za razliku od Kosova, više ne razmišlja toliko u javnosti, nema nereda na ulicama kao što ih bilo nakon 17. februara 2008. Možda sam previše očekivao. Ništa od slike..

Slavlje na Trgu bana Jelačića u zagrebuSlavlje na Trgu bana Jelačića u zagrebu
x
Slavlje na Trgu bana Jelačića u zagrebu
Slavlje na Trgu bana Jelačića u zagrebu
* PONEDELJAK 19/11/2012

Ceo dan razmisljam o utakmici između Dinama i Zvezde iz 1990. godine nakon što su objavili vest da bi utakmicu između Hrvatske i Srbije početnim udarcem mogli da započnu Gotovina i Markač. 

Prošlost je aktuelnija nego u trenucima kada se dešavala početkom devedesetih. Polako počinjem da shvatam kako se teorija i praksa prepliću i kako, u stvari, nema neke razlike između ta dva. Nekako sam zadovoljan jer sam u situaciji da živim ono što čitam u teoriji.

* UTORAK 20/11/2012

Francuski autor Žan Servije, ovako je otprilike definisao šta je to utopija: Utopija je, kaže Servije, večno sada koje traje između idealizovane prošlosti i priželjkivane budućnosti.

To njegovo večno sada je čini mi se prava definicija situacije u kojoj se danas nalaze sva postYU društva. Kao prilog ovoj tezi prilažem dva naslova iz dnevne štampe, jedan je od danas, a drugi iz 1991., a vi procenite koji pripada kom periodu.

“Danas se viđam s Nikolićem, nešto ću mu predložiti”
Član Srpske akademija nauka i umetnosti (SANU) Dobrica Ćosić smatra zakasnelim potez Tomislava Nikolića, kojim je tražena podrška Akademije za rešenje problema Kosova, ali takođe ocenjuje: „Bolje ikad, nego nikad“.

“Hag bez Srba kao opera bez primadone”
“Teško se može imati opera bez primadone”, rekao je lord Karington. “Ne bi to bila kompletna opera rekao je lord, a na kraju krajeva, problemi s kojima se suočavamo u Jugoslaviji su, u generalnim terminima, problemi između Srba i Hrvata...”

* SREDA 21/11/2012

Danas sam na Bulevaru negde kod Pravnog fakulteta zatekao gomilu mladih sa transparentima koji nagoveštavaju veliki trijumf viktimološke politike koja je sve do haške oslobađajuće presude bila teška za neku širu afirmaciju u Srbiji. Sve nove nacije nastale nakon raspada Jugoslavije, utrkuju se koja će se bolje pozicionirati na žrtvenoj lestvici, jer upravo su pozicije žrtve glavni oslonac oko koga se kreiraju novi nacionalni identiteti na ovim prostorima.

Kasnije sam saznao da je to bila grupa studenata sa Pravnog fakulteta koja je u dogovoru sa kolegama sa Fakulteta političkih nauka krenula u mirnu protestnu šetnju kao znak protesta protiv oslobađajuće presude Gotovini i Markaču. Čitav događaj se zvao - Šetnja sećanja.

Naslovna strana "Politike" novembra 1991. godine. Jedan iz serije radova za koje je nagrađen MiladinovićNaslovna strana "Politike" novembra 1991. godine. Jedan iz serije radova za koje je nagrađen Miladinović
x
Naslovna strana "Politike" novembra 1991. godine. Jedan iz serije radova za koje je nagrađen Miladinović
Naslovna strana "Politike" novembra 1991. godine. Jedan iz serije radova za koje je nagrađen Miladinović
Dobro je što je taj skup nosio takvo ime, jer, kada kažete ja se sećam, vi zapravo iznosite neku tvrdnju. Ja se sećam je autoritativni stejtment pre svega. Ovde se postavlja pitanje čega se to seća neko ko je rođen devedesete godine, (što je neki prosek generacije koja trenutno studira na fakultetima)? 

Da li ćemo ikada shvatiti da sva ova nacionalistička onanija, koja traje već više od dvadeset godina, maskira klasne razlike, i da je to jedna od njenih osnovnih karakteristika? I dok se narodi Grčke, Španije, Italije, okupljaju u protestu protiv ugnjetavanja krupnog kapitala, mi i dalje duvamo u istu trubu.

* ČETVRTAK 22/11/2012

Polako počinju da se pojavljuju tekstovi u vezi sa Hagom koji se mogu pročitati, a da vam nakon toga ne ostave posledice po digestivni trakt. Nema ih puno, ali sam naleteo na nekolicinu. I ne znam je li bilo moguće, i hoće li se u skorije vreme pojaviti u Srbiji, ali samo da napomenem da su prvi koje sam pročitao došli iz konteksta Hrvatske. Spomenuo bih samo sjajnog Viktora Ivančića. Ako govorimo o ličnoj odgovornosti, ovo bi bila paradigma!

* PETAK 23/11/2012

Ovo što se desilo sa tom oslobađajućom presudom je obeležilo proteklu nedelju, bez sumnje. Ali će obeležiti i period koji tek dolazi. Neverovatno je koliko je malo potrebno da se godine mukotrpnog rada, od mnogih organizacija, grupa, pojedinaca, bace u senku jednom jedinom odlukom koja je, zapravo, zavisila od stava samo jednog čoveka. Troje od petoro sudija su glasali za, dvojica protiv, iskreno, mislio sam da se takve odluke donose na neki komplikovaniji način. Nikada nisam verovao tom sudu, iako je dosta dobrih stvari doneo. Uvek sam se iluzionistički nadao da će same države početi da se bave svojim sopstvenim smećem. Hag je čini mi se sve vreme, zapravo radio na normalizaciji odnosa nastalih u ratu i kroz rat. Nikakav se tu pomak u nekom političkom smislu nije desio. Taj sud je omogućio nastavak rata drugim sredstvima, što se ovom presudom to i potvrđuje. Ovo je trijumf politike koja je dovela do rata, koja ga je vodila, a koju još uvek živimo, dok joj se kraj ni ne nazire.

Trebalo bi da budemo svesni da je za sam proces pristupanja EU taj i takav nacionalizam neizbežna lestvica.

Izgleda da su hrvatski i srpski nacionalizmi ovim sada zabetonirani.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: dražen Grad: zagreb
30.11.2012 10:01
ništa nije zabetonirano osim odluke haškog suda... jednom za svagda se zna ko je glavni krivac... istina zločina je bilo i kod nas u hrvatskoj (vode se i sudski procesi- osudili smo generala norca i sl.)... međutim, činjenica je da je rušeno i pljačkano kod nas , a ne u srbiji i sad bi najednom svi jednako trebali biti krivi (strašna vam je logika)...
...nikakve zločine mi u hrvatskoj nismo slavili, nego smo slavili povratak pravde

Ime: eNDe Grad: Srbija, Beograd
26.11.2012 08:37
Nažalost Balkanske "homo-nacikuse" podržavaju i crkve "moleći se" jednom Bogu Istinitom, za različite istine. Sve za napaćeni narod i "više ciljeve", a u službi ne dnevne, već višedecenijske, odnarođene, pogubne politike. Rado odgovarim na po koji komšijski pozdrav; "Faljen Isus" sa "Va vjek vjekova" ili na "Salam Alejkum" sa "Alejkum Salam". Moja nekakva ovozemaljska istina je da smo svi u bedi, neimaštini, otuđeni, netolerantni, većinom slabo obrazovani, sluđeni, te posvađani čak i uporodici......Izgleda da nam je jedino zajedničko loženje vatre ispod zatvorenog Balkanskog lonca?!
Iskren, odličan članak!

Ime: Зограф Grad: Земун
24.11.2012 22:01
Национализам је данас као појам у потпуности релативизован и изједначен са нацизмом и фашизмом. Национализам је родољубље. Зар мора неко ко воли свој народ да по предрасудама стално буде проглашаван за негог ко мрзи други народ. Повест нам полако открива мере и размере мржње међу народима Балкана.
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
25.11.2012 09:04
Nacionalisticke vrhuske na prostorima Ex Yu upravo i vladaju vise od 20 godina,uz pomoc tog svog nacionalizma,fasizma,ksenofobije,netolerancije i netrpeljivosti!!
Dok se narodi"glodju do kosti,"vrhuske u svim drzavama nastalim raspadom YU,pljackaju svaka svoj puk-narod??
Trajace to sve dok se ti narodi"ne opismene" i dok se "ne dozovu pameti"!
Odgovor

Ime: Nikola Grad: Srbija
25.11.2012 10:07
Ja sam mislio da je to rezervisano samo za Srbiju i da u drugim državama vladaju hipi pokreti. Bar tako čitam na RSE. U Srbiji jeste teško i treba RSE da piše istinu, za druge države gubim interesovanje, jer mi je moja država najpreča, dok je još ima.

Ime: Kole
24.11.2012 14:50
Ovo je prvi tekst iz opusa DNEVNIKA koji sam imao vremena citav procitati i mogu samo da kazem Gospodine Miladinovicu nazalost ste u svemu upravu. NAZALOST!
Odgovor

Ime: Nikola Grad: Milano
30.11.2012 21:32
Mogu da kazem da u Srbiji je problem sto ima dosta omladine i mladih ljudi koji nisu ziveli u inostranstvu pa samim tim imaju problema sa okolinom i komsilukom. A jos gore je kad se takav neko jos pita drustvenim problemima a ima problema sa svojim najblizijma. On bi da miri narode a ovamo se sa rodbinom svadja.
Slazem se sa cinjenicom da je na balkanu rodoljublje usko povezano sa nacionalizmom. To je zato sto samo postojanje srba i hrvata (ili muslimana) je direktno povezano. Da nema jednog ne bi bilo ni drugog i obrnuto. A njihov odnos je indirektno proporcionalan.
I sad se vi tu pitate, koji niste nigde ziveli sem u Beogradu, koji jednog tuzlaka ne vidite ni dvogledom, a kamoli nesto dalje, Pljujete po Nikolicu ili po mumijama poput Cosica ili Lorda K.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
30.11.2012 23:09
Lord K. bi mogao da bude samo Lord Kelvin :)