Subota, 29. novembar/studeni 2014, 02:17 CET

Srbija

Departizacija javnih preduzeća u Srbiji: Održana reč ili iluzija

Jedna od sednica Skupštine Srbije
Jedna od sednica Skupštine Srbije
Departizacija javnih preduzeća, koja je bila jedno od glavnih predizbornih obećanja sadašnje vlasti u Srbiji, i dalje je pitanje oko kog nema punog dogovora u vladajućoj koaliciji. Dok se u Predlogu zakona o javnim preduzećima raspravlja u Skupštini, vlast tvrdi da je održala reč a opozicija upozorava da sve ostaje po starom.

Direktori javnih preduzeća čiji osnivač je republika ubuduće neće moći da budu aktivni u političkoj partiji, već će morati da zamrznu stranačku funkciju, a trebalo bi da imaju i najmanje sedam godina radnog iskustva u delatnosti za koju se kandiduju.

Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, kaže da se rešenjima u novom zakonu država povlači iz javnih preduzeća i uvodi profesionalizaciju upravljanja.

“Jedna od najvažnijih stvari biće javni konkursi za izbor svih direktora javnih preduzeća, upravni odbori se ukidaju, a formiraju se novi nadzorni odbori. Ovim zakonom se zabranjuje da direktor republičkog ili pokrajinskog javnog preduzeća može da bude funkcioner neke političke stranke. Naravno da će preduzećem upravljati direktor, ali će se formirati i izvršni odbor i na taj način će se širi odgovornost u donošenju odluka”, objašnjava Dinkić.  
Mlađan DinkićMlađan Dinkić
x
Mlađan Dinkić
Mlađan Dinkić

Tačan broj javnih preduzeća u Srbiji javnosti je nepoznat, ali se pretpostavlja da ih ima nešto više od 700 i da u njima radi čak 10 odsto svih zaposlenih u državi. Opozicija tvrdi da se novim zakonom zamrzavanje stranačke funkcije ne traži za kandidate za direktore javnih preduzeća koje je osnovala lokalna samouprava, a kojih u Srbiji ima oko 650, i upozorava da se time ne postiže najavljena departizacija.

Ivan Andrić, iz opozicione Liberalno demokratske partije, smatra da se predloženim rešenjem legalizuje postavljanje partijskih kadrova.

“Sigurno je vlast imala nameru da ovakvim zakonom kod građana stvori iluziju da je ispunila predizborno obećanje o depolitizaciji javnih preduzeća. Ali je jasno da će, manje ili više, sve ostati kao do sada. Mi imamo 25 amandmana na ovaj zakon. Među njima su i da se zabrani korišćenje imovine javnih preduzeća u političkom delovanju, kao i da jedan od osnovnih uslova za radno mesto direktora bude da kandidat nije član političke stranke najmanje godinu dana pre eventualnog imenovanja. Suštinska izmena bi značila da partijski funkcioneri ne mogu da budu direktori javnih preduzeća, a to ovaj zakon ne omogućava”, navodi Andrić.  

Ministar Mlađan Dinkić složio se sa kritikama opozicije i naveo da su ponuđena rešenja maksimum jer trenutno ne postoji politički konsenzus u Vladi Srbije da se do kraja ide u departizaciju.

Ivan Andrić pozvao ga je tokom rasprave u Skupštini da otkrije one delove vlasti koji ne žele da reše jedan od najvećih problema u državi.

“Dužnost Mlađana Dinkića, kao predlagača ovog zakona, je da kaže javnosti ko sprečava da se ostvari departizacija javnih preduzeća. Tvrdim da u parlamentu postoji većina za to ukoliko bi neka od vladajućih stranaka bila spremna na takav korak”, ističe Andrić.

Ko bira buduće direktore

Ukoliko ovaj zakon bude uvojen, već od marta 2013. godine trebalo bi da budu raspisani prvi konkursi za nove direktore u javnim preduzećima. Zakon se ne primenjuje retroaktivno, pa će na direktorskim funkcijama do kraja mandata ostati svi partijski kadrovi koji su postavljeni pre njegovog stupanja na snagu, među kojima su i oni nedavno imenovani u najvećim preduzećima kao što su Dušan Bajatović (Socijalistička partija Srbije) u "Srbijagasu", i Milan Krkobabić (Partija ujedinjenih panzionera Srbije) u "PTT"-u.
Foto: Vesna AnđićFoto: Vesna Anđić
x
Foto: Vesna Anđić
Foto: Vesna Anđić

Dragan Šormaz, iz vladajuće Srpske napredne stranke, smatra da je predloženi zakon veliki korak napred, ali u nastavljanju prakse da vladajuće stranke postavljaju svoje ljude u javna preduzeća ne vidi problem.

“Vlada radi po važećem zakonu. Nećemo valjda da ostavimo nesposobne direktore u Elektroprivredi Srbije, ili u nekim drugim preduzećima, koji su pravili gubitke. Ti direktori su promenjeni, a kada se završi ova procedura raspisuju se novi konkursi. I onda će javnost videti kako će se birati novi direktori”, naglasio je Šormaz.

Procedura u Zakonu o javnim preduzećima predviđa da sa javnog konkursa posebna komisija izabere tri najbolja kandidata za direktora koje će predložiti resornom ministru ili skupštinama opština, ukoliko se radi o preduzećima u lokalnoj samoupravi.

Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, zaključuje da je novi zakon svakako bolji od postojećeg ali da je daleko od suštinske departizacije javnih preduzeća.

“Sasvim je jasno da su javna preduzeća veoma veliki problem sa aspekta korupcije i da tu nešto mora ozbiljno da se promeni. Problem je što su u novom predlogu zakona ostali instrumenti putem kojih stranke na vlasti mogu direktno da utiču na to ko će upravljati javnim preduzećem. Najvažnija ja suština, a to je ko bira buduće direktore. Pri čemu je najmanje bitno da li će neko formalno imati partijsku knjižicu. Po ovom rešenju vlada bira između tri kandidata koje predloži konkursna komisija i onda postoji realna mogućnost da ne bude izabran neko ko prethodno nije dobio i političku podršku”, kaže Nenadić.

Novi zakon predviđa da se smanji broj članova nadzornih odbora u javnim preduzećima, na tri u lokalnim i na pet u republičkim. Po jedan član nadzornih odbora trebalo bi da bude  predstavnik radnika, dok je predloženo da u republičkim javnim preduzećima jedan član bude nezavisan. Obaveza je i da se objave imena direktora javnih preduzeća, kao i svih kandidata koji su učestvovali na konkursu, na sajtu nadležnog ministarstva.

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: TOMA Grad: STARO SELO ,SRBIJA
08.12.2012 17:58
Cista obmana gradjana Srbije,ovim novim Zakonom o javnim preduzecima.Ukudaju ase Upravni odbori a funcionisace nadzorni odbori.Direktore ce birati komisija,komisiju postavlja vlast,te preko komisije isto kao i do sada vlast ce postavljati svoje direktore.Isuvise smesno jer i do sada vlast je osnivala javna preduzeca i postavljala direktore po pariskim kvotama.Ovakvi [predlozi me uopste ne iznenadjuju jer sigurno da vlast od republike do opstina nece da se odrekne javnih preduzeca iz vise razloga. Tu je novac, izvor korupcije,zaposljavanje stranackih kadrova a ;pogami i politicke trgovine. Znas kako je opstina zaposli odbornika u javnom preduzwecu,ciji ona osnivac,i to je odmah jedan gflas u Skupstini.Ako odbornik ne glasa kako m u se naredi dobije nogu u d..e.Novim Zakonom o javnim preduzecima trebalo je zabraniti da odbornik i clanovi njegovog domacinstva ne mogu raditi u javnim preduzecima,i nema politicke trgovine.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Sukobi demonstranata i policije u Kairu

U sukobima tokom današnjih protesta u egipatskoj prestonici policija je ubila dvoje demonstranata samo nekoliko sati pošto su napadači u odvojenim incidentima ubili dva visoka oficira egipatske armije.

Groznica kupovine na "crni petak"

U Americi je osvanuo još jedan "crni petak" kada milioni ljudi ustaju rano da bi iskoristili velike popuste za ranoranioce na početku sezone praznične kupovine. No, "crni petak" više nije samo američki fenomen.

Papa Franja poziva na medjuverski dijalog

Papa Franja je tokom posete Turskoj apelovao za okončanje fundamentalizma i terorizma putem medjuverskog dijaloga u kojem će svi vernici imati jednaka prava.