Da li je na pomolu sporazum SAD i EU o slobodnoj trgovini

Piše Peter (Piter) Sparding (The Christian Science Monitor). Priredio: Dragan Štavljanin.

SAD i Evropska Unija (EU) imaju sada dve velike mogućnosti da podstaknu preko potreban rast svojih ekonomija. Jedan je da uspešno reše problem dugova i „fiskalne litice“, a drugi da konačnu realizuju sporazum o slobodnoj trgovini.

U poslednjih nekoliko godina SAD i Evropa skoro da nisu bili izvor pozitivnih vesti za globalnu ekonomiju. Dok je oporavak američke privrede slabašan i pod stalnom neizvesnošću i teretom zbog političkih prepucavanja u Vašingtonu, Evropa je u recesiji zbog dužničke krize.

Prema pojedinim analitičarima, to simolizuje nazadovanje transatlantske ekonomije, dok sile u usponu stiču sve veći udeo u globalnoj trgovini, investicijama i ekonomskom rastu.

Međutim, SAD i Evropa sada imaju dve značajne mogućnosti da podstaknu svoje ekonomije – kao i odnose između njih.

Prva šansa na obe strane Atlantika je da uspešno prebrode dužničku krizu i “fiskalnu liticu”, kao i da otklone neizvesnosti koje otežavaju zapošljavanje i investicije.

Drugo je značajna mogućnost da, nakon višedecenijske debate, SAD i 27 članica EU konačno započnu pregovore o sveobuhvatnom sporazumu o slobodnoj trgovini. To bi dalo značajan impuls obema ekonomija, ali i osnažilo sveukupne transatlantske odnose.

Neposredna pažnja je, prirodno, usmerena na Vašington gde predsednik Obama i predsedavajući Predstavničkog doma Džon Boner (John Boehner) pregovaraju kako da se izbegne “fiskalna litica” – odnosno automatsko povećanje različitih poreskih stopa kao i smanjenje potrošnje od 1. januara. Za sada je dogovor malo verovatan, imajući u vidu političku polarizaciju,

Međutim, čak i ako se “pređe” preko ove “litice”, to neće naneti ozbiljniju štetu američkoj ekonomiji, imajući u vidu da se sporazum može postići za nekoliko meseci jer će obe strane biti pod sve većim pritiskom.

U međuvremenu, evropska dužnićka kriza izgleda u poslednjih nekoliko sedmica manje dramatično, nakon što je Evropska centralna banka pojačala aktivnosti i time privremeno umirila investiture. Takođe, ministri finansija evrozone su se napokon dogovorili da će Evropska centralna banka imati ključnu, regulatornu ulogu u novoj uniji velikih evropskih banaka. To je takođe važan korak u obezbeđivanju jednistvenog nadzora bankarskog sektora i rešavanju ključnih strukturalnih problema koji su izazvali dužničku krizu.

Najvažniji partneri

Osim rešavanja unutrašnjih kriza, SAD i EU napkon imaju priliku da kroz sporazum o slobodnoj trgovini steknu dodatne pogodnosti od svojih ekonomija.

Radna grupa, u kojoj su visoki američki i evropski zvaničnici, razmatra pomenuti ugovor, kojim bi se uklonile preostale barijere za protok trgovine i investicija. Razni porezi će biti znatno niži ili potpuno ukinuti: Istovremeno bi se harnonizovali standardi i regulativa u ovoj oblasti u SAD i EU.

To će iziskivati veliki trud. Pomenimo, na primer, razlike u standardima za genetski modifikovanu hranu, bezbednost proizvoda, zaštitu privatnosti i ograničenja za strane investicije.

Mada su prepreke za trgovinu između SAD i EU već sada relativno niske, imajući u vidu veličinu njihovog tržišta – skoro polovina svetskog društvenog proizvoda – čak i mali napredak bi osigurao značajne dobiti.

U studiji Evropske komisije je utvrđeno da bi uklananje ili harmonizovanje polovine preostalih poreskih ograničenja u transatlantskoj trgovini – doprinelo rastu ekonomije EU za 0.7, a američke za 0.3 odsto do 2018. godine. Dobit bi bila još veća, ukoliko bi se smanjile ili eliminisale i preostale tarife.

Ovi podaci mogu izgledati relativno mali, u poređenju sa ekonomskim efektima “fiskalne litice” ili pregovora u evrozoni, ali ih ne treba zanemariti. Takođe, sporazum o slobodnoj trgovini SAD i EU imao bi pozitivne efekte ne samo u ekonomiji.

Kao i svekukupni odnosi između SAD i EU, i njihove ekonomske veze se uzimaju zdravo za gotovo, kao nešto što se podrazumeva, u meri u kojoj se pažnja na oba ova kontinenta polako pomera ka privredama u usponu kao su kineska, indijska i brazilska.

Međutim, u najmanju ruku u dogledno vreme, Evropa i SAD ostaju jedni drugima najvažniji ekonomski partneri. U trenutku kada je Evropa zaokupljena sama sobom, a SAD usredsređuje pažnju na Aziju kao “pivot” svoje globalne politike – obnovljeno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo bi dalo novi smisao i svrhu odnosima SAD i Evrope.

S obzirom da na američku i evropsku ekonomiju otpada trećina svetske trgovine, sporazum između njih bi imao globalne posledice. Time bi se ustanovio standard za buduće trgovinske sporazume – na primer, jačanje pritiska na ostale zemlje da prihvate američke i evropske norme o pravima intelektualne svojine.

Možda nije lako otkloniti preostale prepreke u pregovorima o transatlantskom sporazumu o slobodnoj trgovini, ali to nije nemoguće. Krajnje je vreme da se SAD i Evropa napokon o tome dogovore što bi bila dobra vest.