Novi zakon o javnim nabavkama, o kom se raspravlja u državnom parlamentu, trebalo bi da bude jedan od najvažnijih elemenata u borbi protiv korupcije u Srbiji. Dok vlast obećava da ubuduće zloupotrebe neće biti moguće, opozicija sumnja u političku volju da se iskoreni korupcija na tenderima.
Sektor javnih nabavki, u kom se na raznim tenderima kupuje roba od spajalica, preko kompjutera do skupocenih vozila, ili ugovaraju razne usluge vredne milione, “crna je rupa” u kojoj su se do sada bez mnogo kontrole trošile ogromne svote budžetskog novca. Do sada se u toj oblasti, prema procenama Evropske unije i nevladinog sektora, u „sivoj zoni“ godišnje gubilo od 600 miliona do čak milijardu evra.
Veroljub Arsić, poslanik Srpske napredne stranke koja predlaže novi zakon, pred poslanicima u Skupštini rekao je da su uštede jedna od njegovih najvažnijih karakteristika.
“Ovaj zakon sprečava korupciju u sistemu javnih nabavki. Novina je da se daje mogućnost osnivanja centralnih komisija za javne nabavke koje bi ih radile za odredjene budžetske korisnike. Najveće zloupotrebe do sada su bile prilikom aneksiranja ugovora, tako da prvobitna ponuda koja se usvoji kao najpovoljnija na kraju zbog aneksa ugovora bude veća 20 do 25 odsto. Sada je takva mogućnost potpuno isključena.”
Novim zakonom predvidjena je veća transparentnost jer će sve u vezi sa javnim nabavkama biti dostupno na specijalizovanom internet portalu, dok bi direktne pogodbe i nameštanje tendera trebalo da sprečavaju posebne državne komisije koje imaju pravo da izriču novčane kazne, ponište ugovore i vode prekršajne postupke.
Iako priznaju da su ovakva rešenja na papiru bolja od prethodnih, poslanici opozicije ne veruju da postoji politička volja da se ona sprovedu.
Bojan Đurić, iz Liberalno demokratske partije, kaže da prethodna iskustva navode na ozbiljnu sumnju u namere vlasti.
“Nemamo poverenja u vladu posle procesa skandaloznih imenovanja partijskih direktora u javnim preduzećima. Sedamdeset ili čak osamdeset odsto javnih nabavki u Srbiji prolazi kroz javna preduzeća i to su milijarde erva… Ti stranački kadrovi koji su posle izbora zaseli u direktorske fotelje u narednim godinama kroz javne nabavke trošiće ogromna sredstva poreskih obveznika. Vlada koja na taj način okupira javni sektor neće moći da sprovede ni jedan zakon u toj oblasti.”
Jedno od velikih obećanja vladajuće Srpske napredne stranke u predizbornoj kampanji bilo je da će novim zakonom o javnim nabavkama gradjanima Srbije uštedeti najmanje 600 miliona evra.
Bitno sprovođenje
Božidar Đelić, funkcioner opozicione Demokratske stranke, u ime te partije predložio je amandman kroz koji će to biti realizovano rebalansom, umanjenjem stavki za kupovinu dobara i usluga, i formiranjem budžetskog fonda od 600 miliona evra.
“I onda ćemo videti da li je moguće nešto uštedeti i šta se radi sa tim novcem. Ukoliko vlast odbije ovaj predlog smatraćemo da to jasno pokazuje da oni zapravo ne veruju da su uštede moguće. To bi bio dokaz da je sva ova priča oko zakona samo politički trik.”
Predloženim zakonom pojačava se zaštita uzbunjivača i uvodi institucija gradjanskog nadzornika koji bi trebalo da prati sprovođenje nabavki vrednijih od milijardu dinara.
Vladimir Radomirović, urednik antikorupcijskog sajta Pištaljka, kaže za RSE da su ta rešenja značajan korak napred, ali da je najbitnije kako će se sprovoditi.
“Treba videti ko će biti gradjanski nadzornici i da li može da se desi da se pojave fantomske nevladine organizacije koje će dobijati taj posao. Zakon propisuje da firma koja pobedi na konkursu za javnu nabavku mora da izdvoji tri odsto, ili neki sličan iznos, od ukupne vrednosti i da to plati gradjanskom nadzorniku. To su velike pare i tu bi moglo da dodje do zloupotreba.”
Na javne nabavke u Srbiji godišnje se potroši oko tri milijarde evra, a novi zakon preciznije odredjuje šta su poverljive nabavke jer su do sada zabeleženi brojni slučajevi da su na taj način, osim naoružanja i vojne opreme, kupovani čak i toalet papir i slatkiši.
Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, zaključuje da bi novi sistem javnih nabavki, osim na strani ušteda, mogao da koristi Srbiji i u oblasti investicija jer bi strani ulagači videli svoju šansu nakon problema na koje su do sada nailazili.
“Ukoliko postoji uredjen poslovni ambijent strani investitori, izvodjači i opremači mogu da učestvuju na tenderima. Ozbiljne zapadne kompanije, pri sadašnjem stanju stvari, praktično nemaju šansu u Srbiji jer ne mogu da udju ni u uži izbor da dobiju neki posao. Iz prostog razloga što one pored ovdašnjih zakona moraju da poštuju i zakone svojih zemalja i ne smeju da se upuštaju u nezakonite radnje, odosno u korupciju.”
Predlogom zakona o javnim nabavkama zabranjuje se da se rukovodilac službe koja naručuje javne nabavke u naredne dve godine zaposli kod ponudjača, uvodi se samo delimična centralizacija nabavki da bi se izbegao monopol na tržištu, i zabranjuje da firma koja pobedi na tenderu angažuje ponudjača da uradi više od 50 odsto dobijenog posla.
Sektor javnih nabavki, u kom se na raznim tenderima kupuje roba od spajalica, preko kompjutera do skupocenih vozila, ili ugovaraju razne usluge vredne milione, “crna je rupa” u kojoj su se do sada bez mnogo kontrole trošile ogromne svote budžetskog novca. Do sada se u toj oblasti, prema procenama Evropske unije i nevladinog sektora, u „sivoj zoni“ godišnje gubilo od 600 miliona do čak milijardu evra.
Veroljub Arsić, poslanik Srpske napredne stranke koja predlaže novi zakon, pred poslanicima u Skupštini rekao je da su uštede jedna od njegovih najvažnijih karakteristika.
“Ovaj zakon sprečava korupciju u sistemu javnih nabavki. Novina je da se daje mogućnost osnivanja centralnih komisija za javne nabavke koje bi ih radile za odredjene budžetske korisnike. Najveće zloupotrebe do sada su bile prilikom aneksiranja ugovora, tako da prvobitna ponuda koja se usvoji kao najpovoljnija na kraju zbog aneksa ugovora bude veća 20 do 25 odsto. Sada je takva mogućnost potpuno isključena.”
Novim zakonom predvidjena je veća transparentnost jer će sve u vezi sa javnim nabavkama biti dostupno na specijalizovanom internet portalu, dok bi direktne pogodbe i nameštanje tendera trebalo da sprečavaju posebne državne komisije koje imaju pravo da izriču novčane kazne, ponište ugovore i vode prekršajne postupke.
Iako priznaju da su ovakva rešenja na papiru bolja od prethodnih, poslanici opozicije ne veruju da postoji politička volja da se ona sprovedu.
Bojan Đurić, iz Liberalno demokratske partije, kaže da prethodna iskustva navode na ozbiljnu sumnju u namere vlasti.
“Nemamo poverenja u vladu posle procesa skandaloznih imenovanja partijskih direktora u javnim preduzećima. Sedamdeset ili čak osamdeset odsto javnih nabavki u Srbiji prolazi kroz javna preduzeća i to su milijarde erva… Ti stranački kadrovi koji su posle izbora zaseli u direktorske fotelje u narednim godinama kroz javne nabavke trošiće ogromna sredstva poreskih obveznika. Vlada koja na taj način okupira javni sektor neće moći da sprovede ni jedan zakon u toj oblasti.”
Jedno od velikih obećanja vladajuće Srpske napredne stranke u predizbornoj kampanji bilo je da će novim zakonom o javnim nabavkama gradjanima Srbije uštedeti najmanje 600 miliona evra.
Bitno sprovođenje
Božidar Đelić, funkcioner opozicione Demokratske stranke, u ime te partije predložio je amandman kroz koji će to biti realizovano rebalansom, umanjenjem stavki za kupovinu dobara i usluga, i formiranjem budžetskog fonda od 600 miliona evra.
“I onda ćemo videti da li je moguće nešto uštedeti i šta se radi sa tim novcem. Ukoliko vlast odbije ovaj predlog smatraćemo da to jasno pokazuje da oni zapravo ne veruju da su uštede moguće. To bi bio dokaz da je sva ova priča oko zakona samo politički trik.”
Predloženim zakonom pojačava se zaštita uzbunjivača i uvodi institucija gradjanskog nadzornika koji bi trebalo da prati sprovođenje nabavki vrednijih od milijardu dinara.
Vladimir Radomirović, urednik antikorupcijskog sajta Pištaljka, kaže za RSE da su ta rešenja značajan korak napred, ali da je najbitnije kako će se sprovoditi.
“Treba videti ko će biti gradjanski nadzornici i da li može da se desi da se pojave fantomske nevladine organizacije koje će dobijati taj posao. Zakon propisuje da firma koja pobedi na konkursu za javnu nabavku mora da izdvoji tri odsto, ili neki sličan iznos, od ukupne vrednosti i da to plati gradjanskom nadzorniku. To su velike pare i tu bi moglo da dodje do zloupotreba.”
Na javne nabavke u Srbiji godišnje se potroši oko tri milijarde evra, a novi zakon preciznije odredjuje šta su poverljive nabavke jer su do sada zabeleženi brojni slučajevi da su na taj način, osim naoružanja i vojne opreme, kupovani čak i toalet papir i slatkiši.
Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, zaključuje da bi novi sistem javnih nabavki, osim na strani ušteda, mogao da koristi Srbiji i u oblasti investicija jer bi strani ulagači videli svoju šansu nakon problema na koje su do sada nailazili.
“Ukoliko postoji uredjen poslovni ambijent strani investitori, izvodjači i opremači mogu da učestvuju na tenderima. Ozbiljne zapadne kompanije, pri sadašnjem stanju stvari, praktično nemaju šansu u Srbiji jer ne mogu da udju ni u uži izbor da dobiju neki posao. Iz prostog razloga što one pored ovdašnjih zakona moraju da poštuju i zakone svojih zemalja i ne smeju da se upuštaju u nezakonite radnje, odosno u korupciju.”
Predlogom zakona o javnim nabavkama zabranjuje se da se rukovodilac službe koja naručuje javne nabavke u naredne dve godine zaposli kod ponudjača, uvodi se samo delimična centralizacija nabavki da bi se izbegao monopol na tržištu, i zabranjuje da firma koja pobedi na tenderu angažuje ponudjača da uradi više od 50 odsto dobijenog posla.
