U Dubrovniku je počeo tradicionalni Kroacija samit, a Srbija je jedina zemlja regiona čiji predstavnik ne pristvuje ovom skupu. Razlog je, kako nezvanično saznajemo, učešće kosovskog premijera Hašima Tačija.
Dok u Beogradu navode da ostaju dosledni u stavu da ne idu na događaje na kojima je Kosovo predstavljeno kao država, analitičari upozoravaju da takva politika neće doneti ništa dobro i da se mora menjati.
Srbija, zbog politike prema Kosovu, propušta još jednu u nizu prilika za susrete i razgovore sa regionalnim i evropskim zvaničnicima. Iako se nakon samita u Sarajevu činilo da je konačno prevaziđen problem učešća Beograda na skupovima na koje dolaze i zvaničnici Prištine, niko iz Srbije nije otputovao u Dubrovnik, gde se na tradicionalnom Kroacija samitu okupljaju visoki funkcioneri evropskih država i Kanade.
Govoriće se o suočavanju s globalnim izazovima jugoistočne Evriope, a posebno o integraciji regiona u evroatlantske strukture. Potvrđen je dolazak premijera Kosova Hašima Tačija, a to je, kako nezvanično saznajemo, razlog što predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković nije na ovom na skupu.
Slavica Đukić DejanovićIako Tači, kako nezvanično saznajemo, nije među govornicima, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović kaže za naš program da Beograd ima jasan stav:
“Tamo gde stoji i u pozivu, i formalno napisano da su oni predstavnici u skladu sa rezolucijom 12 44 nije uopšte sporno da učestvuju u radu. Tamo gde se pozivaju kao predstavnici samostalne države, nama je neprihvatljivo učešće i mi ne učestvujemo. I to je naš stav više puta ponovljen”, kaže predsednica Skupštine.
Iako su zvaničnici Srbije ovih dana u posetama zemljama regiona, što mnogi čitaju kao misiju ozbiljnog popravljanja odnosa sa susedima, Kosovo ipak ostaje kamen spoticanja. Uz neodlazak u Dubrovnik, ovo pitanje iskrslo je i u srpsko-crngoroskim razgovorima na najvišem nivou kao granično pitanje. Da li se Crna Gora, a samim tim i Makedonija graniči sa Srbijom ili sa Kosovom?
Taoci političkih elita
Istovremeno, Evropski parlament usvojio je većinom glasova Rezoluciju kojom se preostale članice Unije, koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, pozivaju da to učine. Ovo, po mišljenju Vladimira Pavićevića iz Foruma za međunarodne odnose, govori da politika Beogradapostaje iracionalna.
“Rezolucija Evropskog parlamenta, neodlazak premijera Cvetkovića u Dubrovnik tiče se upravo jedne politike Srbije koju nazivamo kosovskom, koja doživljava potpuni fijasko. I moje je mišljenje da neučestvovanje Cvetkovića u Dubrovniku i zatezanje odnosa sa susednima ne donosi Srbiji ništa”, ocenjuje Pavićević.
Da se odnosi, da nije kosovske politike, mogu razvijati i u drugom pravcu pokazuje učešće Beograda na jednom drugom skupu, koji se u isom danu kada i ovaj u Dubrovniku, održavao u Zagrebu. Govorilo se o civilnoj kontroli bezbednosnih službi, a zadovoljstvo rezultatima dele Marko Đurišić iz skupštinskog Odbora za bezbednost, i njegov hrvatski kolega Ranko Ostojić.
“Ovo je bila uspešna razmena iskustava. Svako iskustvo je dobrodošlo i verujem da će ovo što smo moj kolega i ja imali prilike da čujemo biti vrlo korisno”, kaže Đurišić.
”Od svih zemalja, i Srbije, i Bosne i Hercegovine, Makedonije, jednako tako Crne Gore, pa i naša iskustva smo bili u prilici da razmijenimo jedni sa drugima”, navodi Ostojić.
No, predstavnika Prištine, kao što smo već rekli, nije bilo. Da bi se ovakve poruke mogle čuti u svakoj prilici, ali i da bi Beograd zaista počeo da radi u korist srpskog stanovništva, vreme je za promenu kosovske politike.
“Da se tiče života ljudi na Kosovu. Dakle, jedno shvatanje da ljudi ne treba da budu taoci političkih elita u pokušajima da oni prave svoje velike istorijske projekte, poput najnovije inicijative da na Kosovu zapravo treba da se primeni jedan istorijski dogovor između Srba i Albanaca. Moje je mišljenje da su takvi pokušaju neka vrsta recidiva spoljnih politika iz 19 veka i da sada ovde ne mogu da imaju šansu”, zaključuje Vladimir Pavićević.
Enis Zebić
Gospodarstvo, globalna sigurnost i budućnost jugoistoka Europe – to su glavne teme na dvodnevnom, već tradicionalnom Croatia Summitu, naslovljenom „Jugoistočna Europa pred globalnim izazovima“, koji se u petak i subotu održava u Dubrovniku. Domaćin je hrvatska premijerka Jadranka Kosor, a na summitu sudjeluju europski povjerenik za proširenje Štefan Fulle i premijeri Francuske, Poljske, Slovenije, Bugarske, Crne Gore, Albanije i Kosova.
Iako je sam bio najavio svoj dolazak, u Dubrovniku se neće pojaviti talijanski premijer Silvio Berlusconi - zbog unutarnjepolitičkih razloga - a nema ni srpskog premijera Mirka Cvetkovića, iako je poziv – naravno – bio upućen i njemu. U petak je svečano otvorenje i uvodne napomene, a subota je radni dio Croatia Summita, za koji je premijerka Kosor već kazala kako vjeruje da će biti jedan od najboljih.
Na dubrovačkom sastanku Američko-jadranske povelje u petak bilo je riječi i o mogućnostima zajedničkog angažmana zemalja Povelje u Afganistanu, izvijestio je hrvatski ministar vanjskih poslova Gordan Jandroković.
„Jedna od mogućnosti je i ta da Bosna i Hercegovina i Crna Gora pošalju svoje instruktore koji bi - zajedno sa hrvatskim instruktorima koji su već u Kabulu - radili na obuci afganistanskih snaga sigurnosti, afganistanske vojske i policije“, kazao je Jandroković.
Makedonski ministar vanjskih poslova Antonio Milošoski, čija zemlja zbog grčkog protivljenja oko imena još nije članica NATO-a, najavio je da će se Makedonija i dalje truditi da u misiji ISAF-a ima barem jednog vojnika više od Grčke.
Dok u Beogradu navode da ostaju dosledni u stavu da ne idu na događaje na kojima je Kosovo predstavljeno kao država, analitičari upozoravaju da takva politika neće doneti ništa dobro i da se mora menjati.
Srbija, zbog politike prema Kosovu, propušta još jednu u nizu prilika za susrete i razgovore sa regionalnim i evropskim zvaničnicima. Iako se nakon samita u Sarajevu činilo da je konačno prevaziđen problem učešća Beograda na skupovima na koje dolaze i zvaničnici Prištine, niko iz Srbije nije otputovao u Dubrovnik, gde se na tradicionalnom Kroacija samitu okupljaju visoki funkcioneri evropskih država i Kanade.
Govoriće se o suočavanju s globalnim izazovima jugoistočne Evriope, a posebno o integraciji regiona u evroatlantske strukture. Potvrđen je dolazak premijera Kosova Hašima Tačija, a to je, kako nezvanično saznajemo, razlog što predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković nije na ovom na skupu.
“Tamo gde stoji i u pozivu, i formalno napisano da su oni predstavnici u skladu sa rezolucijom 12 44 nije uopšte sporno da učestvuju u radu. Tamo gde se pozivaju kao predstavnici samostalne države, nama je neprihvatljivo učešće i mi ne učestvujemo. I to je naš stav više puta ponovljen”, kaže predsednica Skupštine.
Iako su zvaničnici Srbije ovih dana u posetama zemljama regiona, što mnogi čitaju kao misiju ozbiljnog popravljanja odnosa sa susedima, Kosovo ipak ostaje kamen spoticanja. Uz neodlazak u Dubrovnik, ovo pitanje iskrslo je i u srpsko-crngoroskim razgovorima na najvišem nivou kao granično pitanje. Da li se Crna Gora, a samim tim i Makedonija graniči sa Srbijom ili sa Kosovom?
Taoci političkih elita
Istovremeno, Evropski parlament usvojio je većinom glasova Rezoluciju kojom se preostale članice Unije, koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, pozivaju da to učine. Ovo, po mišljenju Vladimira Pavićevića iz Foruma za međunarodne odnose, govori da politika Beograda
"Neučestvovanje Cvetkovića u Dubrovniku i zatezanje odnosa sa susednima ne donosi Srbiji ništa", ocenjuje Vladimir Pavićević.
“Rezolucija Evropskog parlamenta, neodlazak premijera Cvetkovića u Dubrovnik tiče se upravo jedne politike Srbije koju nazivamo kosovskom, koja doživljava potpuni fijasko. I moje je mišljenje da neučestvovanje Cvetkovića u Dubrovniku i zatezanje odnosa sa susednima ne donosi Srbiji ništa”, ocenjuje Pavićević.
Da se odnosi, da nije kosovske politike, mogu razvijati i u drugom pravcu pokazuje učešće Beograda na jednom drugom skupu, koji se u isom danu kada i ovaj u Dubrovniku, održavao u Zagrebu. Govorilo se o civilnoj kontroli bezbednosnih službi, a zadovoljstvo rezultatima dele Marko Đurišić iz skupštinskog Odbora za bezbednost, i njegov hrvatski kolega Ranko Ostojić.
“Ovo je bila uspešna razmena iskustava. Svako iskustvo je dobrodošlo i verujem da će ovo što smo moj kolega i ja imali prilike da čujemo biti vrlo korisno”, kaže Đurišić.
”Od svih zemalja, i Srbije, i Bosne i Hercegovine, Makedonije, jednako tako Crne Gore, pa i naša iskustva smo bili u prilici da razmijenimo jedni sa drugima”, navodi Ostojić.
No, predstavnika Prištine, kao što smo već rekli, nije bilo. Da bi se ovakve poruke mogle čuti u svakoj prilici, ali i da bi Beograd zaista počeo da radi u korist srpskog stanovništva, vreme je za promenu kosovske politike.
“Da se tiče života ljudi na Kosovu. Dakle, jedno shvatanje da ljudi ne treba da budu taoci političkih elita u pokušajima da oni prave svoje velike istorijske projekte, poput najnovije inicijative da na Kosovu zapravo treba da se primeni jedan istorijski dogovor između Srba i Albanaca. Moje je mišljenje da su takvi pokušaju neka vrsta recidiva spoljnih politika iz 19 veka i da sada ovde ne mogu da imaju šansu”, zaključuje Vladimir Pavićević.
Croatia Summit
Ovog vikenda se u Dubrovniku održava peti po redu Croatia Summit – susret političara i eksperata iz regije Jugoistoka Europe, ali i šire. Dubrovnik je u petak bio i mjesto redovitog sastanka Američko-jadranske povelje, na kojem je bilo zanimljivih prijedloga.Enis Zebić
Gospodarstvo, globalna sigurnost i budućnost jugoistoka Europe – to su glavne teme na dvodnevnom, već tradicionalnom Croatia Summitu, naslovljenom „Jugoistočna Europa pred globalnim izazovima“, koji se u petak i subotu održava u Dubrovniku. Domaćin je hrvatska premijerka Jadranka Kosor, a na summitu sudjeluju europski povjerenik za proširenje Štefan Fulle i premijeri Francuske, Poljske, Slovenije, Bugarske, Crne Gore, Albanije i Kosova.
Iako je sam bio najavio svoj dolazak, u Dubrovniku se neće pojaviti talijanski premijer Silvio Berlusconi - zbog unutarnjepolitičkih razloga - a nema ni srpskog premijera Mirka Cvetkovića, iako je poziv – naravno – bio upućen i njemu. U petak je svečano otvorenje i uvodne napomene, a subota je radni dio Croatia Summita, za koji je premijerka Kosor već kazala kako vjeruje da će biti jedan od najboljih.
Na dubrovačkom sastanku Američko-jadranske povelje u petak bilo je riječi i o mogućnostima zajedničkog angažmana zemalja Povelje u Afganistanu, izvijestio je hrvatski ministar vanjskih poslova Gordan Jandroković.
„Jedna od mogućnosti je i ta da Bosna i Hercegovina i Crna Gora pošalju svoje instruktore koji bi - zajedno sa hrvatskim instruktorima koji su već u Kabulu - radili na obuci afganistanskih snaga sigurnosti, afganistanske vojske i policije“, kazao je Jandroković.
Makedonski ministar vanjskih poslova Antonio Milošoski, čija zemlja zbog grčkog protivljenja oko imena još nije članica NATO-a, najavio je da će se Makedonija i dalje truditi da u misiji ISAF-a ima barem jednog vojnika više od Grčke.
