Četvrtak, 31. juli/srpanj 2014, 13:28 CET

Crna Gora

Crnogorski budžet: Smanjenje rashoda i strožija poreska disciplina

Ilustracija
Ilustracija
Uoči sjednice crnogorskog parlamenta u četvrtak na kojoj će se diskutovati o budžetu za narednu godinu, predstavnici političkih partija su i u srijedu na skupštinskim radnim tijelima raspravljali o planiranim rashodima i prihodima države za 2013. 

Iako će, zbog hroničnog manjka u budžetu i naglo rastućeg javnog duga biti skromniji, opozicija tvrdi da planiran budžet nije realan, dok vlast smatra da je plan za narednu godinu održiv i da predstavlja odraz realnosti.

Rasprava je, u svakom slučaju, na površinu izabacila upravo najveće slabosti crnogorske ekonomije i opasnosti koje joj prijete.

Brzorastući javni dug, finansijska i poreska nedisciplina i previsok nivo sive ekonomije - ključni su crnogorski ekonomski problemi! Ovako bi mogao glasiti jedan od zaključaka aktuelne rasprave o budžetu za narednu godinu.

Govoreći o ključnim rizicima rashodne strane budžeta, ministar finansija Radoje Žugić kao prvo navodi loše stečene navike iz vremena prije početka ekonomske krize koji uzrokuje neodrživ nivo javne potrošnje.

"U prvom kvartalu naredne godine, aktivno ćemo raditi na smanjivanju sive ekonomije i širenju poreskog kapaciteta u nastojanju da naplatimo svaki euro javnih prihoda", rekao je ministar Žugić, govoreći o ključnim rizicima prihodne strane budžeta.

"Ključni rizik prihodne strane budžeta? Ja bih to nazvao jasnim imenom i prezimenom – nepoštovanje propisa, odnosno neuredno plaćanje poreskih i carinskih obaveza ili nedovoljna poreska i carinska disciplina. Ne trebamo se zanositi percepcijom da je mnogo toga što se može namaći u budžet, ali moramo znati da nedovoljna carinska i poreska disciplina proizvodi kako direktne tako i indirektne štete. Te štete se odnose na državu jer ona manje prihoduje, sa manje prihoda država iskazuje deficit a taj deficit se mora pokriti proizvodnim prihodima kojih nema bez zaduženja, a zaduženje mora da se plati. To zaduženje plaća onaj poreski obveznik koji uredno servisira svoj porez", kaže Žubić.

Žugićev partijski kolega, poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista Zoran Jelić takođe precizno i samokritički, kao da govori iz opozicione klupe, doduše prethodno izjavivši da podržava predlog budžeta koji smatra realnim, govori o nedovoljnoj finansijskoj i poreskoj disciplini, neprihvatljivom nivou sive ekonomije i izraženoj pojavi utaje poreza.

Preuzimanje dugova

Njihov koalicioni partner, poslanik Socijaldemokratske partije Damir Šehović, pošto je kao dobru stranu predloga budžeta izdvojio zasnovanost na manjem trošenju i većim socijalnim davanjima, takođe naciljao neprimjereno visok nivo sive ekonomije i nedovoljno iskorišćen potencijal za punjenje budžeta iz naplate poreza što bi, po njegovom mišljenju, trebalo raditi agresivnije.

"Od 2.200 izvršenih kontrola od strane Poreske uprave, 83 posto fizičkih i pravnih lica koja su kontrolisana nijesu prijavili svoje poreske obaveze ili su netačno prijavili svoje poreske obaveze, a ukupan finansijskih korekcija je 27 miliona eura. Tih 27 miliona eura je 5 puta više od dječjih dodataka koji se daju u Crnoj Gori", naglasio je Šehović.

Za opozicioni pristup predlogu budžeta za 2013. su se ipak pobrinuli sami opozicionari.

"Koliko je realan ovako koncipiran prijedlog budžeta? Mislim da će se njegova dohodovna strana ipak temeljiti na uvećanom iznosu poreza. To znači da će teret krize I dalje da se prebacuje na građanina i na privredu, ako se to još uvijek tako može zvati. Ali i jedni I drugi su praktično dovedeni u bezizlaznu situaciju", naveo je Strahinja Bulajić iz Demokratskog fronta.

Rashodna strana predloženog budžeta za narednu godinu je planirana na nivou od oko milijardu i 260 miliona eura, odnosno, skoro 36 odsto BDP-a, uz planiran deficit od 2,73 odsto BDP-a. 

Značajno su smanjeni, takozvani nemandatorni ili diskrecioni rashodi, odnosno troškovi službenih putovanja, reprezentacija, tekućeg održavanja i ostalih usluga.

Premijer Milo Đukanović je, baš ovih dana najavio da tu nema više prostora za uštede, odnosno, da se nove uštede moraju praviti u oblasti takozvanih mandatornih rashoda u koje spadaju plate, penzije, socijalna davanja.

Iako još uvjek nema konkretnih poteza, tokom naredne godine se može očekivati zamrzavanje plata koje sada u prosjeku iznose 480, odnosno, penzija - 280 eura ali i drugi potezi koji će dodatno ugroziti već veoma nizak životni standard građana.

Predlogom budžeta je predviđeno i da Vlada u narednoj godini preuzme dugove do 9,6 miliona eura i izda nove garancije što će jedan od ključnih problema crnogorske ekonomije učiniti još težim.

Sadašnji javni dug koji se primakao na 55 odsto BDP-a i koji i dalje naglo raste, dominantno zbog kredita koje je u ime podgoričkog Kombinata aluminijuma podigao ruski investitor koji ne servisira uredno obaveze, a koje zbog garancija koje je dala Vlada sada padaju na teret gradjana koji, po tom osnovu, treba da otplate 170 miliona eura.

Vlada za narednu godinu planira izdavanje novih garancija u vrijednosti 66 miliona eura.

"Ja se slažem da ovih 25 miliona garancija za polaganje kabla mogu biti razvojnog karaktera. Na kraju krajeva podržali smo taj projekat i sada očekujemo efekte od tog projekta. Slažem se i da ovih 4o miliona eura mogu biti razvojnog karaktera za nabavku teretnih brodova , samo bih volio da mi se da neka procjena dobiti od tih brodova i od njihovog iznajmljivanja u nekom narednom periodu. Ali se zaista ne slažem da se ponovo, po četvrti put, daju garancije za Montenegroerlajns od million i 200.000 sa iznosom garancija koji je  na nivou 8 miliona, a sada i 10 miliona. To ne može biti razvojnog karaktera. Tu su i subvnecije koje su predviđene na 3, 7 miliona eura. To je dakle nekih gotovo pet miliona eura posvećenih ovoj firmi koja ima dubioze koje su i nekoliko puta veće", naveo je poslanik Socijalističke narodne partije Aleksandar Damjanović.

Esad Krcić

esadk+rfe.co.me

Novinarstvom počinje da se bavi, radeći za specijalizovanu publikaciju Market Media, a zahvaljujući ranom angažmanu na Radio Beogradu, još u školskim danima, ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Od 2001. godine je član crnogorskog dopisništva Radija Slobodna Evropa.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.