Članstvo Kosova u UN-u nije na pregovaračkom stolu

Izjava nemačkog ambasadora u Beogradu Hajnca Vilhelma da na briselskom pregovoračkom stolu treba da se nađe pitanje članstva Kosova u EU, izazvalo je komešanje u Beogradu u kome su se taman smirile strasti nakon izjave premijera Ivice Dačića da se o stolici u UN može razgovarati ako se otvori i pitanje statusa Kosova. Da li je ova izjava nagoveštaj novog uslova Srbiji na njenom evropskom putu?

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je za RSE da Evropska unija do sada nije razmatrala pitanje stolice u Ujedinjenim nacijama za Kosovo, kao jednu od tema koja bi eventualno mogla da se nađe u razgovorima Beograda i Prištine u Briselu:

"Jasno je da možda pojedine države članice imaju određene poglede na tu temu, ali jasno smo naglasili u dijalogu da obe strane, i Beograd i Priština, treba da sarađuju u regionalnim organizacijama, takođe sa mogućnosšću saradnje i u međunarodnim organizacijama. To je nešto o čemu jeste razgovarano. Kao što su članstvo u regionalnim savetima, članstvo u Evropskoj banci za obnovu i razvoj… Takva diskusija je vođena i to je na pregovaračkom stolu. Ne bih da komentarišem viđenja različitih zemalja članica, ova pitanja treba da budu regulisana u kontekstu Evropske unije i na osnovu zajedničke platforme treba da se vodi pregovarački proces”, poručio je Dežer.

Podsetimo, nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm rekao je domaćim medijima da je članstvo Kosova u UN jedna od tema koje treba da se nađe na stolu u Briselu.

Srbija je ključna zemlja Zapadnog Balkana i što pre treba da bude u evropskoj porodici, ali Nemačka, kao i cela EU, očekuje normalizaciju odnosa Beograda i Prištine pre nego što načini naredni korak ka Briselu i članstvo Kosova u UN jedno je od pitanja koje treba da se nađe "na stolu" u Briselu.

Na pitanje da li će to biti uslov za dobijanje datuma pregovora, Dežer je izjavio da je to u ovom trenutku teško reći.

Brzo je stigla i prva reakcija. Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju naprednjak Milovan Drecun, koji se nije odrekao radikalskog vokabulara, smatra je da je to što je izneo nemački ambasador "teška destabilizacija" i namerno izazvana provokacija koja ne može da poboljša kvalitet dijaloga Beograda i Prištine.

"S obzirom da Nemačka prilično solira u toj politici, ide ispred Brisela u postavljanju vrlo krutih zahteva Srbiji, pretpostavljam da je to čvrst stav nemačke diplomatije. Naravno, Nemačka je najuticajnija članica EU ali što se Brisela tiče, ja ne vidim da je neko postavio te uslove. Mislim da je to pokušaj Nemačke da iskoristi svoju poziciju najjače članice EU i da jednostavno rukovodi celom tom igrom“, kaže Drecun.

Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić za naš program, u okviru šireg intevrjua koji objavljujemo u nedelju, rekao je da Srbija nije promenila stav i da neće prihvatiti članstvo Kosova u UN.

"Jedan od naših najznačajnijih aduta u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave, pa i sa onim delom međunarodne zajednice koji se zalaže za stvaranje nezavisne države Kosovo, jeste činjenica da mi imamo snažnu podršku u UN protiv takozvane jednostrano priolašene nezavisnosti Kosova. Mi tog aduta nismo spremni da se odreknemo. Veoma je važno da svi u svetu imaju jasnu sliku o tome da naš stav nije, u bilo kom trenutku, prihvatanje članstva Kosova u UN“, kaže Đurić.

Nemački stav je stav Zapada

Na domaćem terenu je u igru adut kosovske stolice u UN ubacio premijer Ivica Dačić, rekavši da o tome može da se razgovara pod određenim uslovima i ustupcima Prištine.

Dačić je, nakon burne reakcije, pre svega iz predsednikovog kabineta, naizgled reterirao, ali zapravo je samo pojasnio stav da ta tema može da se pokrene ali pod precizno određenim uslovima. A to je razgovor o statusu.

“Članstvo u UN jedini motiv zbog koga bi Priština bila spremna da razgovara o statusu Kosova”, ponovio je ove nedelje Dačić.

"A to je jedino što Kosovo ne može da dobije, sve drugo može, zato sam to rekao", pokušao je domaćoj javnosti i svojim partnerima da pojasni premijer koji se pokazao kao vešt pregovarač.

Bivšeg ambasadora Srbije u Nemačkoj Ognjena Pribićevića pitali smo kakvu težinu ima izjava ambasadora Nemačke, zemlje koja ima najtvrđe stavove, kada je u pitanju Balkan.

"Stav Nemačke je identičan sa stavom ključnih zapadnih zemalja, pa bismo mogli reći da je to stav onih zemalja koje imaju najveći uticaj na ovom području. Međutim,, to nije ujedno i stav da je to sledeći uslov za evropski put Srbije“, ocenjuje Pribičević.

"To bi trebalo pre tumačiti kao stav Nemačke koja predlaže model iz svoje prošlosti, kada Zapadna Nemačka nije priznavala Istočnu, ali nije sprečila njeno članstvo u UN. To je stav Nemačke. Što se tiče stava Zapada, treba ga šire tumačiti, onako kako je to svojevremeno poručila američka sekretarka Hilari Klinton, da se neće tražiti priznavanje nezasvisnosti Kosova od strane Srbije , a time se misli i na samu stolicu u UN“, tumači Ognjen Pribićević.

Premijer Srbije je, ne jednom, ponovio smelu poruku da hoće da pitanje Kosova reši u svom mandatu. Ali, šta očekuje, kakvo rešenje, to se ne zna osim što je do sada davao signale o kojima je ovih dana i premijer Hašim Tači govorio da bi rado ušao u dil o podeli Kosova (Tači je rekao i razmeni teritorija) koji je međunaordna zajednica odlučno odbacila. Na pitanje novinara šta bi Srbija dobila zauzvrat, Dačić je u nedavnom intervjuu rekao da to ne može da kaže, “niste vi Hašim Tači”.

Isto pitanje mi smo postavili Ognjenu Pribičeviću:

“To je teško, to je vrlo teško reći šta je konačni stav Beograda u tom pogledu. Mislim da su naše opcije jako sužene, male. Ideja oko podele nije prihvatljiva. Čini mi se da bi maksimum bio nekakav specijalni status za sever Kosova. Evo, sad smo videli da su Nemci kažu - ni regioni ne dolaze u obzir", zaključuje Pribičević.