Beogradske vlasti preselile Rome iz "Belvila"

Dve stotine i pedeset porodica bilo je prinuđeno da napusti svoje trošne barake, izgrađene u neformalnom naselju nadomak „Belvila“, novoizgrađenog dela Novog Beograda, koji se smatra elitnim.

Romi su, sa svojom oskudnom imovinom i zavežljajima stvari natrpanih na gomile, čekali autobuse koji će ih odvesti u alternativni smeštaj, metalne kontejnere u nekom od beogradskih predgrađa ili ih vratiti u gradove u unutrašnjosti Srbije, u kojima su prijavljeni. Mnogi od njih sami su srušili barake koje su napuštali, pokušavajući da sačuvaju nešto od materijala.
           
Za razliku od prethodnih iseljenja, kada su porušena neka romska neformalna naselja poput onog ispod mosta Gazela, ovoga puta nije bilo incidenata. Stanovnici naselja kod „Belvila“ u autobuse su ulazili bez otpora, ali ne i zadovoljni.

Iako će većina njih živeti u boljim higijenskim uslovima, kontejeri koji su im dodeljeni za smeštaj, premali su za višečlane porodice, a nova naselja su predaleko od urbanih sredina i mnogi strahuju da neće imati od čega da žive, jer su se uglavnom bavili sakupljanjem sekundarnih sirovina.

Istu zabrinutost dele i oni koji se vraćaju u gradove iz kojih su došli, jer, kako kažu, da su tamo imali dobre uslove za život, ne bi ni dolazili u glavni grad:
 

• Romi o preseljavanju

 
Najzabrinutiji bili su Romi koji su prinuđeni da idu u naselje Resnik. Ružna slika uličnih protesta i sukoba sa policijom tamošnjih meštana koji se protive njihovom doseljenju, stigla je i do Roma iz Belvila. Ono što su videli i čuli ih je uplašilo i niko nije želeo da tamo pređe:

• Odlazak u Resnik

Neredi u Resniku okončani su tek kada su gradske vlasti popustile pred pritiskom meštana, pa je u to naselje, umesto planiranih 40, preseljeno tek nekoliko romskih porodica.

Nevladine organizacije ukazuju da takav gest gradske uprave nije bio adekvatan, dodavši da su problemi u Resniku tek jedan od mnogih propusta koji su pratili ovo preseljenje. Neke od porodica, na primer, nisu znale gde će biti smeštene ni kada su im barake već bile porušene:

• Neizvesnost

Pored problema u kome se našla naša sagovornica, jedna od dosadašnjih stanovnica neformalnog naselja kod Belvila, gradske vlasti, prema rečima Danila Ćurčića, pravnog savetnika u organizaciji Praksis, Romima nisu pružile adekvatne informacije i obaveštenja o mestima u koja se doseljavaju, niti su ih konsultovali oko planova iseljavanja.

„Porodice koje će ostati u Beogardu, nisu imale priliku da vide lokacije na koje se iseljevaju. Znamo samo da su to jako udaljene lokacije... Dren na primer, mesto je za koje većina Beograđana nije ni čula, udaljeno je 20-ak kilometara od Obrenovca. Jabučki Rit je ponovo lokacija koja je veoma daleko. Imali smo probleme u Resniku na koje mislimo da gradska uprava nije adekvatno odgovorila jer je pregovarala jedino sa ljudima koji su protestovali protiv doseljavanja Roma, ali ne i sa samim Romima koji se doseljavaju u te sredine. Loši su stambeni uslovi u tom alternativnom smeštaju, pošto se radi o metalnim kontejnerima, gde je veliki broj ljudi stanuje u 15 kvadratnih metara, a nalaze se u segregisanim naseljima, koja su izuzetno udaljena od ostatka sredine u kojima se smeštaju. To jednostavno ne može da bude adekvatno i ne možemo da prihvatimo da se govori da je raseljavanje sprovedeno u skladu sa međunarodnim standardima“, kaže predstavnik Praksisa.

(FOTOGALERIJA: Iseljavanje Roma)



Gradske vlasti međutim odbijaju kritike i prigovore i tvrde da je sve učinjeno u skladu sa propisima. Gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, tokom obilaska romskog naselja kod "Belvila" je rekao da kroz raseljenje Romima žele da obezbede prihvatljiv način života, dodavši da uprkos dešavanjima u Resniku u Beogradu nema ozbiljnih rasnih tenzija.

„Naša ideja nije da pravimo geto, ali nam je ideja da im omogućimo da kroz jedan proces i njima postane prihvatljiv jedan način života, kao i njihovim komšijama, u mestima gde će se doseliti. Ovde nije u pitanju priča o Romima, ovde je u pitanju poštovanje reda i pravila u ovom gradu. Svako ko poštuje red i pravila će biti prihvaćen, onaj ko ne poštuje biće sankcionisan. Sa Evropskom komisijom smo imali niz razgovora i imamo obećanja da će nam pomoći finansijski i da će nam dati velike donacije koje će pomoći da se položaj ovih ljudi poboljša“, rekao je Đilas. Iako predstavnici grada tvrde da je sve učinjeno kako treba, međunarodna organizacija za brigu o ljudskim pravima, Amnesti Internešnal, upozorila je da nisu ispoštovani međunarodni standardi ljudskih prava.

Predstavnik Amnestija Miloš Bogičević rekao je da je preseljenje izvedeno suprotno međunarodnim pravima i da je Srbija prekršila međunarodne propise koje se obavezala da će poštovati.

„Mi smatramo da je ovo iseljenje prinudno iseljenje i da kao takvo nije u skladu sa međunarodnim pravom, sa propisma koji regulišu ljudska prava i slobode, a koje je ova država ratifikovala. Smatramo i da su ovim prinudnim iseljenjem prekršena ljudska prava uglavnom ljudi romske nacionalnosti, prvenstveno zato što preseljenju nisu prethodile adekvatne konsultacije sa ovom zajednicom, zato što smeštaj koji im je ponuđen kao alternativni ne ispunjava minimum standarda koji je predviđen za adekvatan smeštaj, zbog toga što se ljudi koji nemaju prebivalište u Beogradu, vraćaju u svoje opštine, čime im se ugrožava pravo na slobodu kretanja“, kaže Bogičević.
 
U naselju kod Belvila, za sada su ostali samo ljudi koji nisu na trasi nove saobraćajnice i oni će biti raseljeni kasnije. Inače, prema informacijama Amnesti internešnala, preseljenje Roma iz naselja kod Belvila, sedamnaesto je prinudno iseljenje u poslednje dve godine.