Američki predsednik Barak Obama podržao je tokom susreta sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom pravo Ankare da se brani povodom nedavog incidenta u kome su turski avioni oborili ruski bombarder u blizini granice sa Sirijom. Obama i Erdogan su se sastali tokom samita o klimi u Parizu. Jedan od najpoznatiji svetskih ekonomista Tomas Piketi smatra da je glavni razlog uspona "Islamske države" socijalna nejednakost na Bliskom istoku i ogromna materijalna moć u rukama nekoliko država, koje čine tek deset odsto populacije u regionu, kao i tolerisanje takvog stanja od strane Zapada.
“SAD podržava pravo Turske da brani svoj vazdušni prostor. Razgovarali smo kako bi Rusija i Turska mogle da smanje međusobne tenzije i pronađu diplomatsko rešenje ovog problema", kazao je Obama.
On je pozvao Tursku i Rusiju da se skoncentrišu na zajedničkog neprijatelja - "Islamsku državu".
"Rekao sam Erdoganu da svi imamo jednog zajedničkog neprijatelja i hoću da bude siguran da smo mi skoncentrisani na tu pretnju", dodao je američki predsednik.
Obama je rekao da su SAD veoma zainteresovane za jačanje vojne saradnje sa Turskom. On je pohvalio Tursku zbog velikodušnog prijema sirijskih izbeglica, prenosi AP.
Erodgan je na istoj konferenciji za novinare rekao da je njegova zemlja za dijalog i izbegavanje bilo kakvih tenzija.
Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je potpisao dekret o uvođenju ekonomskih sankcija Turskoj zbog obaranja "suhoja" 24. novembra, rekao je da je Turska to učinila samo da bi zaštitila isporuke nafte koju Ankari šalju džihadisti "Islamske države".
"Nedavno smo dobili dodatne izveštaje koji potvrđuju da je nafta sa područja pod kontrolom 'Islamske države' isporučena u Tursku na industrijskom nivou. Imamo sve osnove da sumnjamo da je odluka o obaranju aviona motivisana namerom da se osiguraju rute isporuke nafte u luke u kojima se tovari na tankere", rekao je juče ruski predsednik.
Erdogan je okvalifikovao “uvredljivim” Putinove tvrdnje da Turska kupuje naftu od “Islamske države”. Turski predsednik je izjavio da je spreman da podnese ostavku ako bi se pokazali tačnim navodi Moskve o ilegalnoj trgovini sa islamskim ekstremistima, uzvraćajući Putinu - “da li bi vi ostali na svojoj funkciji” ukoliko se pokažu neosnovanim njegove optužbe.
“Mi nismo nepošteni da bismo trgovali sa terorističkim grupama. Svi to treba da znaju”, istakao je Erdoan, pozivajući na strpljenje i snižavanje emotivnog naboja.
Putin je odbio da se u ponedeljak sastane sa Erdoganom tokom samita o klimi u Parizu, mada je turski predsednik isticao da je to prilika da se izglade nesuglasice između dve zemlje.
Turski premijer Ahmet Davutoglu založio se u utorak za otvaranje kanala komunikacije između Turske i Rusije da bi se u budućnosti sprečili incidenti kao što je tursko obaranje ruskog borbenog aviona.
"Naš poziv Rusiji jeste da otvorimo vojne kanale komunikacije i tako sprečimo slične incidente u budućnosti", rekao je Davutoglu na konferenciji za novinare pre odlaska u zvaničnu posetu severnom Kipru.
Davutoglu je rekao da je potrebno da dve strane sednu za sto, a ne da iznose neosnovane optužbe.
"Neprimereno je pravdati upad u nečiji vazdušni prostor neosnovanim optužbama prema kojima Turska navodno kupuje naftu od džihadista", dodao je turski premijer.
Davutoglu je rekao da Turska ne može da ignoriše upade u njen vazdušni prostor imajući u vidu rat u susednoj Siriji i dolazak sirijskih izbeglica u Tursku.
Šef turske diplomatije je rekao da će Turska nastaviti da proteruje militante "Islamske države" iz područja na sirijskoj strani granice između dve zemlje.
Nemačka vlada odobrila vojnu intervenciju u Siriji
Nemačka vlada odobrila je u utorak vojnu intervenciju u borbi protiv džihadista iz Islamske države u Siriji, odnosno misiju od oko 1.200 vojnika, saopštili su izvori bliski vladi u Berlinu.
Nemačke vlasti su posle terorističkih napada 13. novembra u Parizu najavili da će uputiti vojnike za izvidjačke letove kao podršku u napadima medjunarodne koalicije u Siriji.
Odluku vlade, koja bi imala mandat za celu 2016. godinu, treba još da odobri parlament.
Portparol ministarstva Jens Flosdorf izjavio je u ponedeljak da je 1.200 vojnika "gornja granica" za kontigent koji je potreban da obezbedi pomoć u akcijama aviona za osmatranje, aviona za dostavu goriva i vojne brodove.
Nemačka ministarka odbrane Ursula von der Lejen odbacila je u utorak mogućnost saradnje nemačkih snaga u vojnoj kampanji protiv "Islamske države" sa trupama predsednika Sirije Bašara al Asada.
"Nema saradnje sa Asadom niti sa vojnicima pod njegovom komandom", rekla je ona pre sastanka Vlade televizijskoj stanici ARD.
Ona je, međutim, dodala da nije isključena mogućnost da neke strukture Asadove vlade budu deo budućeg rešenja za Siriju.
"Moramo izbeći raspad Sirije. Ne smeju se ponoviti greške iz Iraka kada su iz nove vlasti isključena lica lojalna Sadamu Huseinu", rekla je ona.
Zvaničnici su odbacili mogućnost da bi Nemačka mogla sarađivati s jedinicama lojalnim režimu predsednika Bašara el Asada u borbi protiv "Islamske države".
Kameron najavio za sredu glasanje o vazdušnim udarima u Siriji
Britanski premijer Dejvid Kameron zakazao je za sredu raspravu i glasanje u Parlamentu o vladinom predlogu da Velika Britanija sprovodi vazdušne udare na Islamsku državu i u Siriji, uveren da sada ima većinsku podršku za takvu intervenciju.
"Mislim da postoji rastuća podrška u parlamentu u prilog ovim udarima", rekao je Kameron i dodao da je to "nacionalni interes, dobra stvar koju treba uraditi" i da treba delovati sa svojim saveznicima.
Odluka je doneta pošto je glavna opoziciona Laburistička stranka odlučila da svojim poslanicima ne da uputstvo za glasanje o tom pitanju uprkos pacifističkim stavovima vođe stranke Džeremija Korbina. Time raste verovatnoća da će poslanici u britanskom parlamentu glasati u prilog vazdušnim udarima.
Kameron nije želeo da se ponovi situaciju iz avgusta 2013. kada je parlament odbio njegov predlog o udarima u Siriji i ovog puta želeo je da bude siguran da će moći da sakupi veliku podršku u Parlamentu pre nego što organizuje novo glasanje.
Britanija učestvuje u vazdušnim udarima međunarodne koalicije na Islamsku državu u Iraku.
Piketi: Odgovorni Zapad i nejednakost na Bliskom istoku
Jedan od najpoznatiji svetskih ekonomista Tomas Piketi smatra da je glavni razlog uspona "Islamske države" socijalna nejednakost na Bliskom istoku i ogromna materijalna moć u rukama nekoliko država, koje čine tek deset odsto populacije u regionu.
Bogatstvo od eksploatacije nafte koncentrisano je u nekoliko malih monarhija, koje imaju 60 do 70 odsto ukupnih prihoda, a te države su Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Saudijska Arabija, Bahrein i Oman.
U nekoliko monarhija mali broj ljudi kontroliše većinu bogatstva, dok je velika većina stanovnika, uključujući žene i izbeglice, u svojevrsnom poluropstvu, upozorava Piketi.
U blogu, objavljenom u "Mondu", on okrivljuje Zapad da podržava takvo stanje, upozoravajući da je ekonomska nejednakost generator nejednakosti u političkom i društvenom sistemu, što dovodi do jačanja radikalnih ideja i terorizma.
Loši ekonomski uslovi postali su opravdanje džihadistima za niz ratova u regiji u kojima su svoje prste imale i zapadne sile.
Primer je Prvi zalivski rat, u kojem su se savezničke snage angažovale da bi vratile naftna polja tamošnjim emirima, što je za posledicu imalo rast napetosti u celoj regiji.
Te režime vojno i politički podržavaju zapadne sile, presrećne što mogu da dobiju neke mrvice da bi finansirale svoje fudbalske klubove ili prodale nešto oružja, objašnjava Piketi.
Terorizam ukorijenjen u takvoj nejednakosti najbolje je suzbijati ekonomskim putem, smatra francuski ekonomista.
Zapadne zemlje, smatra on, trebalo bi da pokažu i da im je više stalo do društvenog razvoja tog područja nego do vlastitih finansijskih interesa i odnosa sa vladajućim porodicama.
Piketi ističe da Evropa mora da odustane od politike štednje i da oživi model integracije i otvaranja novih radnih mesta za izbeglice.
