Dostupni linkovi

Kazne za režisere, ali ne i za ubice


Oleg Sencov prilikom čitanja presude
Oleg Sencov prilikom čitanja presude

Piše: Vladimir Ivahnenko, priredila Anamaria Ramač Furman

Ukrajinski reditelj Oleg Sencov osuđen je na 23, a Oleksandr Koljčenko na 10 godina zatvora. Presuda izrečena 25. augusta u Rostovu na Donu, bila je jednoglasna i gromoglasna. No, medjunarodna javnost osudila je ovu političku odluku, baš kao što su to učinili i kulturni delatnici, poput poljskog reditelja Kšištofa Zanusija i publiciste Adama Mihnjika.

Vlade nekoliko država, rukovodstvo EU i organizacije za zaštitu ljudskih prava uputile su Moskvi izraz duboke ogorčenosti. No, najoštrija je bila reakcija ukrajinskih vlasti koje su već podnele žalbu Evropskom sudu za ljudska prava. Kijev ne isključuje mogućnost da bi Moskva mogla da razmeni Olega Sencova i Oleksandra Koljčenka za ruske oficire uhvaćene proletos u Donbasu. Proces protiv njih trebalo bi da bude pokrenut u ukrajinskoj prestonici početkom septembra.

Ukrajinski pravobranitelji pozivaju Zapad da od Kremlja aktivnije zahteva oslobađanje dvojice umetnika. Kopredsednik Harkovske grupe pravobranilaca Jevhen Zaharov, ovako komentariše presude:

“U pitanju je politički obračun, Sencov i Koljčenko su tipični politički zatvorenici. O tome svedoči sve: i mnogobrojni prekršaji u toku procesa i suđenja, i surove kazne. Inače, ovakve kazne ne izriču se čak ni ubicama. Sve ovo je instrument politike, s ciljem da se vrši pritisak na Ukrajinu. Rusija želi da pokaže da je imperijalna država, pri čemu Ukrajina treba da bude njen vazal i dužna je da sluša Moskvu. S psihološkog aspekta jasno je zašto se Rusija ovako ponaša. Ovde veoma mnogo zavisi od pozicije Zapada koji bi mogao da vrši aktivniji pritisak na Rusiju zahtevajući oslobađanje političkih zatvorenika."

Nakon objavljivanja presude ispred zgrade ambasade Rusije u Kijevu okupilo se stotinjak aktivista. Jedan od organizatora iz grupe “Komitet solidarnosti” Маksim Butkevič, kaže:

“Ova akcija okupila je najrazličitije ljude, ali svi oni došli su da izraze svoju podršku i solidarnost. Tamo je bilo i mnogo poznatih predstavnika kinematografske javnosti koji se lično poznaju s Olegom, bilo je raseljenih s Krima, izbeglica, između ostalog i iz Rusije. Protesti su bili organizovani i ispred ambasada Rusije u Nemačkoj, Švedskoj, Poljskoj i Francuskoj. Bilo bi, svakako, krajnje naivno nadati se da slične akcije mogu radikalno da izmene politiku Ruske Federacije prema krimskim zatvorenicima, ali to je jedan od niza instrumenata koji treba da se iskoriste da bismo se izborili za oslobađanje Sencova i Koljčenka.”

U protestu ispred ruske ambasade učestvovao je i predsednik Nacionalnog saveza filmskih umetnika Ukrajine Serhij Trimbač. Za vreme ceremonije zatvaranja Moskovskog međunarodnog filmskog festivala 28. juna prošle godine on se obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu s molbom da podrži oslobađanje Olega Sencova. Međutim i ova molba, kao i obraćanje mnogih poznatih evropskih i američkih reditelja ostali su bez odgovora. Evo šta Serhij Trimbač kaže o presudi Olegu Sencovu:

“Mi smo očekivali osudjujuću presudu, ali 20 godina zatvora nas je svakako šokiralo. Čovek ništa nije uradio, ništa nije dokazano. Gledao sam kako je Sencov odreagovao – smejući se! On se odlično drži s obzirom da mu je Federalna služba bezbednosti još pre godinu dana zapretila da će ga zatvoriti na 20 godina. Danas se u politici Rusije uočava svojevrstan nadrealizam. Ako bismo u ovako jezivoj situaciji i mogli govoriti o nečemu pozitivnom, onda je to sigurno sam Oleg, njegov govor o tome da je kukavičluk najveći greh, i da i sama izdaja jeste sastavni deo tog kukavičluka. On je čovek ohromne hrabrosti i odvažnosti. Ja mu se divim. Mislim da će pre ili kasnije – kada izađe na slobodu, njegov građanski i stvaralački potencijal imati krupnu ulogu u kinematografiji i javnom životu”.

Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine smatra da je odluka ruskog suda u slučaju Olega Sencova i Aleksandra Koljčenka nelegalna i nehumana, a da je sam sud “politička porudžbina Kremlja”. Za ukrajinsku televiziju “Inter” ministar inostranih poslova Pavlo Klimkin izjavio je da kazne protiv Ukrajinaca predstavljaju živ primer povratka Rusije staljinizmu.

“Mi postepeno treba da prilazimo razgovorima o spisku Sencova i Savčenko. To treba da bude konkretni sankcioni spisak, isto kao što je bilo u slučaju Magnitskog. Svako u Rusiji ko ima vezu s ovom nepravednom odlukom ne treba da se oseća bezbedno”, istakao je Klimkin.

Spisak Magnitskog jeste zakon nazvan u čast preminulog u moskovskom zatvoru revizora fonda Hermitage Capital Sergeja Magnitskog, kojeg je usvojio Kongres SAD krajem 2012. On predviđa vizne i ekonomske sankcije protiv građana Rusije koji su, prema mišljenju američkih parlamentaraca, umešani u kršenje ljudskih prava.

Inicijativu šefa diplomatije Ukrajine o spisku Sencova – Savčenko podržava rukovodilac kompanije Berta Communications, politolog Taras Berezovec:

“Svima je savršeno jasno da u ovom slučaju imamo posla s isto tako ciničnim ruganjem nad zakonom same Ruske Federacije, kao što je to bilo i u slučaju Sergeja Magnitskog, koji je otkrio slučajeve korupcije ogromnih razmera u ruskim državnim strukturama, pa je nezakonito osuđen i faktički doveden do smrti u zatvoru. Naravno, Ukrajina danas ima ograničene mogućnosti u suprotstavljanju Rusiji. Ideja Pavla Klimkina o uvođenju spiska bi u značajnoj meri, svakako, ponovila priču sa spiskom Magnitskog koji je usvojen u SAD, ali teško da ona sama po sebi može da zaustavi ruski sudski sistem. Efikasnija metoda bio bi pritisak na Rusiju, i to organizovanjem javnog procesa nad dvojicom visokih oficira Glavne obaveštajne uprave oružanih snaga Ruske Federacije koji su uhvaćeni na teritoriji Luganske oblasti. Njihovo priznanje moglo bi da rasvetli umešanost više ruske komande u neobjavljenom ratu u ukrajinskom Donbasu. Ruska strana mogla bi da pristane na političku razmenu dva ruska oficira za ukrajinske zatvorenike, kojima, pored Sencova i Koljčenka, treba da dodamo i Nadjiju Savčenko."

Ni pravobranilac Jevhen Zaharov ne isključuje mogućnost razmene zatvorenika između Kijeva i Moskve. On ne veruje da će Oleg Sencov provesti u ruskom zatvoru svih 20 godina:

“Sadašnji ruski politički režim neće toliko dugo preživeti. Promene su neizbežne, a takve promene su uvek praćene oslobađanjem političkih zatvorenika. To se već mnogo puta desilo. Evo, nedavno je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko oslobodio političke zatvorenike. Osim toga, ukrajinski politički zatvorenici Jurij Orlov i Mikola Rudenko, rukovodioci Moskovskog i Ukrajinskog helsinškog odbora za ljudska prava, razmenjeni su za sovjetske obaveštajce uhapšene na Zapadu. U principu možemo da pretpostavljamo da je politički dogovor te vrste između Ukrajine i Rusije moguć."

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je 25. augusta u Odesi izjavio da “u okviru Minskog sporazuma o rešavanju konflikta u Donbasu treba da budu oslobođeni svi ukrajinski zatvorenici – kako na okupiranoj teritoriji Ukrajine, tako i na teritoriji Rusije, među njima su reditelj Oleg Sencov i pilot Nadjija Savčenko”.

XS
SM
MD
LG