Izborni sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) izabrao je niškog
vladiku Irineja Gavrilovića za novog patrijarha, kojeg poznavaoci prilika u SPC smatraju predstavnikom umerenije struje.
Pored vladike Irineja, u najužem krugu za naslednika
patrijarha Pavla bili su
vladika bački Irinej i mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije, predstavnici tvrđe struje.
"Srpska pravoslavna crkva dobila je dostojnog naslednika patrijarha Pavla," izjavio je bački episkop Irinej, koji je novinarima preneo reči novoizabranog patrijarha članovima Sabora nakon izbora.
"Vladika niški je rekao da je svestan "težine krsta" koji će nositi u ime čitave crkve, da je to jedno teško breme za svakog čoveka, da ga i on oseća, ali da se nada i da je uveren da ga neće nositi sam, nego u saradnji i bratskoj ljubavi sa svim arhijerejima", rekao je episkop bački Irinej.
Vladika niški Irinej (L) i episkop tuzlansko-zvornički Vasilije (D) nakon izbora. Foto: Vesna Anđić Ustoličenje novog patrijarha biće održano u subotu u devet sati u Sabornoj crkvi u Beogradu, kada će se novi poglavara SPC-a obratiti vernicima i javnosti.
Novi patrijarh je izabran u četiri izborna kruga, iz kojih su odabrana tri kadidata sa najvećim brojem glasova.
Nakon toga, iz Jevanđelja je kovertu sa imenom novog patrijarha izvukao otac Gavrilo iz manastira Lepavina, a ime novog patrijarha pročitao je vladika Lavrentije koji ima najduži episkopski staž.
MIRNE VODEIstoričar i autor knjige "Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj" Milorad Tomanić kaže za RFE da je izbor vladike Irineja za novog patrijarha pomiriteljsko i spasonosno rešenje.
"
On je jedan od episkopa, da tako kažemo, iz off-a. Pored tako gromoglasnih ljudi kao što su valdika Artemije, mitropolit Amfilohije, da ne govorim o vladiki Vasiliju Kačavendi, Irinej je zaista čovek kojeg većina ljudi pamti po malo čemu incidentnom,” rekao je Tomanić.
Kada je reč o budućim odnosima sa Srpske pravoslavne crkve sa drugim crkvama, Tomanić očekuje dijalog i dogovore. Ipak napominje da patrijarh nije papa:
“Ovde će i dalje biti sukoba, oni će se nastaviti i još će imati da se radi na rešavanju problema. Ipak, mislim da je ovo jedno rešenje koje će Srpsku pravoslavnu crkvu, njen bord da odvede u mirne vode.”
Irinej Gavrilović je rođen 1930. u Vidovu, kod Čačka. Po završetku gimnazije završio je Bogosloviju u Prizrenu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Postdiplomske studije završio je u Atini.
Ubrzo po odsluženju vojnog roka postavljen je za suplenta Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora, u oktobru 1959. zamonašen je u manastiru Rakovica kada je dobio monaško ime Irinej.
U oktobru iste godine u crkvi Ružica na Kalemegdanu rukopoložen je u čin jeromonaha. Upravnik Monaške škole u manastiru Ostrogu postao je 1969. odakle se vraća u Prizren gde je postavljen za rektora Prizrenske bogoslovije.
Sa te dužnosti izabran je 1974. za vikarnog episkopa patrijarha Germana sa titulom episkopa moravičkog.
Godinu dana kasnije izabran je za episkopa niškog.